petak, 19 februar 2016 14:25

Korpica sa cvećem

U susret proleću i 8. martu Vaši mališani već razmišljaju o čestitkama i sitnicama koje će poklniti mami, baki, tetki, učiteljici ili vaspitačici. Svakako najlepši su pokloni koje deca sama naprave, pa evo jedne ideje kako bi to mogli da urade. U pitanju je korpica sa cvećem koju smo videli na fb stranici Abc-ul Clasei Gheorghe Iuliana.

Materijal:

papir u boji,

karton, 

lepak za papir,

makaze,

ukrasi po zelji.

Korak 1:

Korak 2:

Korak 3:

Korak 4:

Korak 5:

Korak 6:

 

Nije nam svejedno šta deca gledaju preko televizora. Da li su ti primeri za ugledanje, ili primeri kakvi ne bismo smeli da budemo.

Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično. Roditelji takođe često misle da će učiniti za svoju decu najviše ako ih obezbede sa što više i bolje hrane, što više nameštaja, mašina, raznih tranzistora, radija, televizora i sličnih stvari. Mnogi misle da će tako najviše učiniti za svoju decu i svoju porodicu – da će uneti u kuću na taj način više sreće, blagostanja i zadovoljstva. Ovo je sve važno i korisno do izvesne granice, ali kada se ide u ovom pravcu toliko daleko da se u domu stvori kult prema stvarima, onda stvari postaju gospodari umesto da služe domu i porodici.

Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera. Slušajući njihove razgovore i gledajući njihova ponašanja deca nesvesno padaju pod njihov uticaj. Danas najveći broj „posetilaca“ ulazi u naše domove preko televizora, radija, magnetofona, kaseta, gramofonskih ploča. Naročito ogroman broj „gostiju“ ulazi u naše domove preko ekrana naših televizora. Nije nam svejedno šta deca gledaju preko televizora. Da li su ti primeri za ugledanje, ili primeri kakvi ne bismo smeli da budemo. Televizori bi mogli mnogo da pomognu da u naše domove uđu mnogi plemeniti, obrazovani, učeni, vredni i čestiti ljudi. Isto tako i oni koji svojim veštinama, muzikom, igrom, pesmom, umetnošću, mogu da unesu u naše domove mnogo razonode, korisne zabave, uticaj lepog ponašanja, podsticaja na stvaralaštvo, na lepu pesmu i igru, na umetnost i umetničko stvaralaštvo. Na žalost, izgleda da je kod nas veći broj negativnih primera, koji ulaze putem televizora u naše domove. Neki čovek je vodio statistiku koliko samo za jednu nedelju dana uđe u domove negativnih i opasnih ljudi. Tu je veoma veliki broj ubica, nasilnika, kidnapera, raubera, bludnika, koji takođe ulaze masovno u domove preko raznih filmova, putem dramskih predstava, slika, štetnih knjiga i slično.

Takvi „gosti“ trenutno zabave našu decu. Čak i mnogim roditeljima se čini da im je televizor pomogao da se deca okupe i umire u kući. No daleko su od saznanja koliko takvi žalosni primeri utiču nesrećno i štetno na dečije duše.

Koliko scena sablažnjivih filmova razaraju osećanja mladih srca? Kada se drvo obreže, porašće nove grane. Ako mu odseku i stablo do korena, izbiće nove mladice. Ali ako se iščupa i koren, drvo neće više ni postojati. Tako ni dete neće uzrasti kao prava i plemenita ljudska ličnost, ako mu se u detinjstvu iščupaju iz srca i duše svi koreni plemenitosti i čoveštva.

Šta bi trebalo da činimo? Ako bi moglo da se najkraće kaže, mogli bismo reći: potrebno je da zatvorimo vrata naših domova pred svima, koji na bilo koji način štetno utiču na vaspitavanje i obrazovanje naše dece. Potrebno je da zatvorimo vrata i prozore svima koji uskaču u naše domove da sablazne i da razore. Potrebno je da otvorimo naša vrata što većem broju plemenitih i dobrih ljudi, bilo neposredno ili posredno, preko dobrih knjiga, televizije, radija i drugih sredstava. To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno.

Episkop žički Stefan Boca, 1980. godine

Izvor: http://www.pravoslavie.ru/srpska/89496.htm

Objavljeno u Deca

Ako želite samosvojno dete koje ima unutrašnji moralni kompas, koje je karakterno i maštovito, pročitajte ove savete.Adam Grant je profesor na Pensilvanijskom univerzitetu i pisac knjige “Davanje i uzimanje: Zašto nas pomaganje drugima čini uspešnim”. U ovoj knjizi, Grant donosi i naučno potkrepljene savete za roditelje koji žele da njihova deca postanu dobri ljudi.

Objavljeno u Deca
ponedeljak, 11 januar 2016 22:46

Sedam stvari koje ne treba da obećavate deci

Roditelji su skloni da podmićuju decu da bi mališani učinili ono što oni žele, da bi izbegli moguću svađu, da ih poštede razočaranja, da im daju nadu…

Profesorka zadužena za odgoj i vaspitanje dece i autorka knjiga o deci, Silvija Rus, napominje da su deca velike cepidlake kada je reč o obećanjima – vaša reč vaša je obaveza. “Ako prekršite obećanje gubite dečje poverenje”, tvrdi ona.

Sledi nekoliko uobičajenih obećanja koje roditelji daju i krše ili jednostavno nisu dobra za njihov razvoj:

1. Obećavam da neće boleti
Bol je subjektivna, pa se skidanje flastera vama čini sitnicom, ali dete će to možda doživeti drugačije. Umesto da kažete da uopšte neće boleti, recite: “Možda će malo boleti, ali brzo će proći”.

2. Obećavam da ću doći kući pre nego što odeš na spavanje
Budite oprezni sa obećanjima kada su okolnosti van vaše kontrole, poput saobraćajne gužve ili hitnog poslovnog sastanka. Umesto toga recite: “Obećavam da ću dati sve od sebe da dođem kući što ranije”.

3. Obećavam da ćeš se sledeće nedelje igrati kod drugara, ali ne danas
Deca pamte detalje. Ako kažete sledeće nedelje, držaće se toga. Ponudite bolju alternativu: “Razgovaraću sa mamom tvog prijatelja i pokušaću da dogovorim druženje kad svima bude odgovaralo”.

4. Obećavam da ću te odvesti na sladoled kada pospremiš svoju sobu
Podmićivanjem nećete pomoći detetu da se nauči motivaciji. Preskočite obećanje o slatkišima i pomozite da shvati ideju uzroka i posledica. Pokušajte nešto ovako: “Treba da pospremiš svoje igračke, jer bi neko mogao da se saplete i padne”.

5. Obećavam da ćeš, kad napišeš domaći zadatak, biti najpametnije dete u razredu
Pomozite detetu da nauči da ceni vrednost učenja, umesto da po svaku cenu želi da bude najbolje. Recite: “Pisanje domaćeg pomoći će ti da porasteš i naučiš”.

6. Obećavam da će sutra biti bolje.
Roditelji sve žele najbolje za svoju decu, ali ponekad deca samo žele da ih poslušate i shvatite njihova osećanja. Dobar način da to učinite? Recite: “Zvuči kao da si imao težak dan”.

7. Obećavam da ćemo ići u akvapark za tvoj rođendan sledeće godine
Vaše dete želi nešto posebno i vi to želite da mu pružite, ali veća putovanja zahtevaju planiranje i budžet. Uključite dete u proces da bi imalo bolju predstavu šta se dešava. Pokušajte sa: “Mislim da bi akvapark bio zabavan. Hajde da razmislimo kako možemo da uštedimo za putovanje tamo”.

Izvor: Zelena učionica

 

Objavljeno u Deca
DECA NE MISLE,DECA ZNAJU
 
Nema čoveka koji se neće složiti sa često izgovaranom istinom da deca nepogrešivo prepoznaju dobre ili loše ljude, da spontano izgovaraju istine, da sa lakoćom odvajaju zlo od dobra, boreći se srcem za Dobro, da tačno znaju šta je dobro za njih, a šta ne i kako kažu stručnjaci, takva deca, još
neuslovljenog uma, mogu da „vode“ svoje roditelje i vaspitače.
Deca se rađaju sa „riznicom“u kojoj suvečne i neprolazne istine, u kojoj su klice Ljubavi i Dobrote. Deca ne misle, ona celim bićem znaju daje „to“,to, jer njihovi umovi, u najranijem detinjstvu, još nisu uslovljeni porodičnim, ni društvenim
normama, nametnutim stavovima, moralom klase ili porodice, kojoj pripadaju. Kako su rasla, za svaku izgovorenu istinu, dobijala su po turu, ili su ih vukli za uši. Da zapamte, šta smeju, a šta ne smeju.
Tako je bilo vekovima. Negde do treće godine deca su ostajala čista, nevina, neuslovljena. Batina ili lepa reč su bili sredstva kojima se dete uslovilo brzo i lako, da zna šta sme, a šta ne sme, kako da misli, radi, kako da se ponaša. Bilo je dovoljno samo sedam godina i dete više nije koristilo večne istine
svoje „riznice“. Mislilo je glavom društva, glavom iskrivljene svesti, svoje porodice.
Sećate se Andersenove bajke „Carevo novo odelo“.Svi ljudi vide da je car go, ali se dive nepostojećim haljinama, lažu sebe, lažu druge, lažu cara, jer se to od njih očekuje. I sve tako dok jedno čisto detene viknu: “Car je go!“. Retko je koje dete dugo ostalo na bistrom izvoru. Nije stiglo da
osvesti lepotu donešenu rođenjem, a svoj um je stavljao u funkciju iskrivljenih društvenih normi.
Generacije pre nas prihvatale su to kao neminovnost, ne boreći se ni protiv uslovljavanja uma, ni protiv batine, kojom se to lako postizalo.
 
ŠARGAREPA JE ZAMENILA ŠTAP
 
Druga polovina 20.i početak 21 .veka iznedrili su potrebu da se kazna, (batina i verbalna prinuda) ukinu u porodici ida se na taj način započne nova epoha ljudskog razvoja. Život bez dresure, bez negativnog uslovljavanja bio je na pomolu. A onda nenadano iskočiše, prastari modeli pozitvnog uslovljavanja, koji nisu bili u čestoj upotrebi, pa ih savremena porodica nije ni detektovala. Prihvatala ih je spontano, nekritički. U zamenu za batinu prihvatiše šargarepu. Umesto strahom, čovekom se zavladalo interesom. Reč je o poziitivnom uslovljavanju. Ljudski um se nikada brže, nikada snažnije nije uslovljao, nego danas u „plišanoj“porodici, uz pomoć ekrana i pogrešno tumačenih prava deteta.
Savremenim uslovljavanjem, dete, i pre treće godine, više nije na svome izvoru. Roditeljstvo postaje najmukotrpniji posao, jer dete postaje njihov gospodar. Koji je cilj svega toga, neko se pita, neko ne.Jedan od prepoznatljivih ciljeva je svakako nesvestan čovek, dobar potrošač usluga i roba, kako bi oni najbogatiji uvećavali svoje bogatstvo. Koji je cilj vaspitanja u trećem milenijumu, takođe se ljudi pitaju, ili ne pitaju. Svi osećaju, naziru da rezultat dobrog vaspitanja mora biti. Duboko svestan čovek, koji će očuvati porodicu, život i prirodu. “Plišanim“ vaspitanjem se to ne ostvaruje.
 
MATIČNE ČELIJE MOGU U „BANKU“, DUHOVNO ZDRAVLJE NE
 
Usvakom časopisu, na medijima mladi roditelji čitaju, čuju, gledaju kako treba da stave u banku matične ćelije, tek rođene bebe. To je u redu, ali to je samo briga o telesnom zdravlju. A šta je sa duhovnim zdravljem, sa izvornim potrebama, sa talentima, sa Ljubavlju? Duhovno zdravlje ne možete
zarobiti u neki duboki sef, u neku Aladinovu lampu. Duh je dat rođenjem i njega moramo razvijati unapređivati u čovečnim uslovima. Kako? Očuvati „riznicu“ znači razviti svesnost o svetu u koji je došlo vaše dete, ali mu dozvoliti da sve posmatra iz ugla večnih istina, koje su pothranjene u duhovnoj
„riznici“. Malo dete će spontano, dosadnoj komšinici, reći da je dosadna. Izvinućete joj se, a kada komšinica ode, pohvalićete dete što prepoznaje istinu  nećete ga tući, ali ćete mu objasniti da istine ne mogu uvek biti izrečene  jer nije došlo vreme, jer bi sukobi među ljudima bili ogromni. To je jedan od puteva osvešćivanja deteta o laži sveta, u kojem se našlo. Ovaj svet deca mogu spoznati, menjati, bolje samo u uslvima gde nema mesta štapu, ni šargarepi, ali ima radosnog rada, čitanja prvih knjiga, sticanja pravih znanja, iz knjiga ili preko dobrih medijskih sadržaja, konzumiranja prave umetnosti i iskrenih ljudskih razgovora .Vreme IZVORNE stvaralačke porodice je stiglo.
 
 
 PLIŠANA PORODICA ZAUSTAVLJA DUHOVNI RAST
 
Problem počinje onog trenutka, kada savremeni "plišani" roditelji, spontano stave pred ekran sasvim malo dete, a dete nije stiglo da upozna realni svet, i proceni ga istinama svoje "riznice".Dete imitira sve šo gleda, a mahom je reč o nasilju i samo nasilju. Nasilje zatrpava ulaz u riznicu" ljubavi i večnih istina. Roditelji ne shvate da su uzroci agresije i sukoba između roditelja i njih upravo sadržaji koje dete upija. Da bi se agresija, hiperaktivnost deteta, jednom rečju, posledice uticaja ekrana zaustavile, roditeji koriste ili štap ili šargarepu. Vrlo često su nemoćni pred jačinom ovog uticaja, da vrlo često predaju i prezaštite dete od reda. Noćima će se majka mučiti, deleći postelju sa detetom ljuljkajući ga i noseći satima na rukama, umesto da iskluči ekran i omogući detetu snove bez košmara, noćnog buđenja i vriske. Kada dođe vreme da isprave greške koje je počinila u neznanju, moraće da upotrebe i štap i šargarepu.
Muke sa hranjenjem počinju, jer roditelji ne poštju istinu, da dete zna kada i koliko treba da pojede, već ga hrani na silu, nekada uz štap, nekada uz šargarepu ,a najviše "prijateljskim" ubeđivanjem. Iz ove muke rađaju se stotine novih muka, koje opet zaustavljamo šargarepom ili štapom.
Uplašeni pričom o dečijim pravima, roditelji su zaljuljali klatno pa opslužuju dete, i gde treba i gde ne treba. Kada dođe vreme da dete nešto ipak treba da radi oko sebe, u kući... tada će opet morati da se upotrebi ili štap ili šargarepa ili višesatno verbalno ubeđivanje kako nije lepo što je dete lenjo, agresivno, nevasptano, pohlepno. A sve što imamo stvorili smo sami. Ušli smo u krug iz kojeg izlaza nema dok ne shvatimo da nam danas ne trebaju ni štap, ni šargarepa.
 
Milica Novković, autor PORODIČNOG BUKVARA
 
 
 
Objavljeno u Deca

Ove savete o deci svako mora da pročita!

Jevgenij Olegovič Komarovski je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pedijatara na teritoriji bivšeg SSSR-a. Doktor je medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor 15 knjiga o nezi deteta. Na vrlo razumljiv način izlaže dragocene informacije o zdravlju i vaspitanju dece, zbog čega uživa poštovanje mnogih roditelja.

Odabrali smo 14 citata pedijatra dr Komarovskog čiji su saveti pomogli stotinama hiljada ljudi:

1. 100% odraslih stanovnika zna kako se prave deca, ali 99,9% ne zna kako se stvaraju ljudi.

2. Psihičko blagostanje majke koja vodi brigu o detetu jeste najveći zadatak za oca. Tata je taj čija je obaveza da rešava probleme s rodbinom i komšijama.

3. Srećno dete je pre svega dete koje je zdravo, a tek potom dete koje ume da čita i svira violinu.

4. Srećno dete je dete koje ima i mamu i tatu, koji pak imaju vremena ne samo da vole dete nego da vole jedno drugo.

5. Ni veliki broj ni dobar glas pedijatara neće rešiti zdravstvene probleme deteta. To je nemoguće pre svega zato što njegovo zdravlje u daleko većoj meri zavisi od mame i tate nego od svih pedijatara zajedno.

6. Dete nikom ništa nije dužno.

7. Lično, kada mi dolaze roditelji bolešljive dece, često savetujem da nabave psa. Zato što je pas realan razlog da natera roditelje da dva puta dnevno izvedu i dete u šetnju

8. Ako je vaše dete cele godine bilo bolešljivo, ako nije trčalo, odlazak na selo (možda svega 30 km od grada raste šuma i teče reka), može imati bolji učinak na njegovo zdravlje nego letovanje na Sredozemnom moru, pa neka je i hotel s pet zvezdica.

9. Dete i treba baš takvo da bude – mršavo i aktivno.

10. Siguran sam u to da se većina dece rađa zdrava, ali da im zdravlje narušavaju… roditelji i medicinski radnici.

11. Kada se rodi beba – čovečji mladunac – ona je biološko stvorenje isto kao vuče, meče, prase… Zato je osnovni zadatak u prvoj etapi života da se držimo biologije da bismo kasnije prešli na razvoj sociologije.

12. Suština i ideologija jednokratnih pelena sastoji se u sledećem: detetu pelene nisu potrebne! Nego su potrebne majci!

13. Sreća i zdravlje porodice su najvažniji. Porodica treba da se ponaša ne shodno interesima deteta već shodno interesima porodice. Ja ne mogu da zamislim da moje dete dobije čokoladu i da je ne podeli na četiri dela.

14. Što je najvažnije: ti nisi centar svemira. Mi kao porodica – to je centar svemira. Dobri ljudi uvek, svuda i prema svima su dobri. Podeli sve dobro: raspoloženje, hranu, stvari. Ne kukaj.

Izvor: detinjarije.com

Objavljeno u Deca
nedelja, 01 novembar 2015 22:49

Bebac medeni

Poštovani, živimo pored komšija koji uopšte ne podnose decu. Sve iz ulice su opominjali policijom, Centrom za socijalni rad čim bi videli da se deca igraju na ulici i čim bi malo galamila, čak i kad su bila u svojim dvorištima. Pre par dana to se desilo i meni. Ušao je u moje dvorište i opomenuo usmeno da ne mogu da dovodim tuđu decu da galame i smetaju mu. Prvo opomena tako, sledeća je policija na vrata. Svi ljudi iz ulice su sve i svasta radili kako bi izborili prava za svoju decu i nailazili bi na zid. Odustajali su jer, kao njemu ništa ne mogu. Policije ne interveniše dok se ne desi, ne dao Bog, nešto loše, Centar za socijalni rad obećava nešto ali se i ne pojavljuje na licu mesta. Mene interesuje da li i kako mogu da taj problem nekako rešim? Da dete mogu bez bojazni da pustim da se igra, smeje, druzi.... Ko i kako je zadužen da to reši, a ne radi svoj posao?

- Poštovani/a smatram da trebate da se obratite pisanim putem i Policiji i Centru za socijalni rad sa zahtevom da Vas se više ne uznemirava i da vam se omogući  vršenje roditeljskog prava. Savetujem  Vam da se za ovo obratite profesionalcu iz redova advokata.

Objavljeno u Pitajte advokata

Dužnost svakog roditelja jeste da vaspita svoje dete i da ga nauči kako da razlikuje dobro i loše, dozvoljeno i nedozvoljeno. Da bi to što uspešnije uradio, roditelj mora pre toga da izgradi poštovanje prema autoritetu kod deteta, i da isti zasluži.

Objavljeno u Deca
utorak, 20 oktobar 2015 23:01

Roditelji, ne radite deci domaće zadatke!

Dok je dete u nižim razredima, roditelj treba pravilno da rasporedi period za njegov rad i učenje i za odmor, ali i da ga stalno podseća na obaveze i da ga kontroliše

Objavljeno u Deca

Vlasnica bloga o vaspitanju dece i majki, Tatjana Ivanko, odlučila je prodiskutovati o tome, kako istaknute greške utiču na buduću percepciju sveta deteta.

Smatramo da u njenim razmišljanima ima dosta istine. Pročitajte i procenite sami.

Počeću izdaleka. Moja ćerka nije bila u mogućnosti da dobije predškolsko obrazovanje. Radila sam sa njom sama, kod kuće. Kada smo vežbale ruku pre škole, naša sveska je izgledala ovako.Vidite razliku? Ja nisam njene greške označavala crvenom olovkom. Ja sam istakla zelenom olovkom ona slova i kukice koje su bile ispravne.

Njoj se to veoma sviđalo, i svaki put, posle svake ispisanog reda, uvek je pitala „Mama, koja je sada ispala bolja od svih“ I bila je srećna kada sam zaokruživala najbolje slovo sa rečima: „Perfektno!“

U čemu je razlika između pristupa? Da li ste već shvatili?

U prvom slučaju fokusiramo se na greške. Šte se uskladištilo u vašem fotopamćenju? Tako je, ona, neispravno napisana slova. Da li ste uvideli kod tih crvenih podešavanja idealno napisana slova? Ne! Želimo li, ili ne, ali podsvesno pamtimo ono što je istaknuto.

U drugom slučaju mi se fokusiramo na onome što je urađeno ispravno! Dobijamo sasvim drugačije emocije, drugačiju percepciju. Želimo ili ne, ali podsvesno pokušavamo ponoviti ono što je bilo odlično! To je sasvim druga unutrašnja motivacija – ne pokušaj izbeći greške, ali pokušaj uraditi dobro

A sada pažnja, pitanje: kako istaknute greške u svesci utiču na kasniji život?Odgovor je očigledan:
Od detinjstva smo navikli da se fokusiramo na nedostatke, na to što nije ispravno, na to što izgleda pogrešno i loše. Naučeni smo tome u školi uz pomoć crvene olovke, naučeni smo tome kod kuće kada smo često skretali pažnju na ono što je učinjeno pogrešno, nego što su nas hvalili za ono sto smo uradili ispravno.
    Ta sama navika (isticati crvenim loše), koju mi izoštravamo od samog detinjstva, i koju nikako ne možemo istisnuti iz naše svesti u odraslom dobu, i postaje najčešći uzrok nezadovoljstva u životu. Na čemu je fokus, to i raste. Na šta je usmerena pažnja, to se i povećava. Sve potiče iz detinjstva. Iz detinjstva sve povlačimo u odrasli život, sve naše navike i veštine, i nisu nam sve od njih korisne.

Izvor:uspesnazena.com

 

Objavljeno u Deca

Prijavljivanje/Registracija