sreda, 24 maj 2017 12:22

Majka je čiviluk sa puno zakački

Vratila sam se s puta.Tamo negde gledala sam se oči u oči sa bliskom smrću dragih ali i rođenjem novih ljudi. Po povratku zakačila mi se deca. A bogami i ja njima. Gledanje u oči sa ćerkom i grljenje sa sinom me duboko iznutra očisti i smiri.

Onda je došao sledeći dan sa puno njihove energije i malo moje. Zatim još jedan novi kada smo od jutra jurili za vremenom što se obično dešava kad ja želim da budem efikasna a osećam da to ne mogu.
Redovan boravak u parkiću sa decom, beše ispunjen suprotnim krajevima – spolja mirna uz klackalice, izunutra u mešavini prispelih emocija sa puta i nekih koje sam ostavila kod kuće. Pogledah na mobilni, van sebe od unutaršnje buke, ne bi li me i pre dignutog pogleda dočekao komentar prolaznice, u hodu..”a dete na jednu klupu, a ona na drugu”..zakači se to u meni, nije moralo, ali jeste..prvo osetih bes..a onda tugu…
Ovaj kao i svaki drugi isečak iz stvarnog života majke, podseća da je svaka majka mala teorija o emocijama i međuljudskim odnosima. Njen je posao da se uhvati u koštac sa raznim potrebama i svojim i tuđim emocijama, mogućim i nemogućim zahtevima, a tek željma…Majka poput čudnog čiviluka drži razne nespojive stvari istovremeno. Sve majke imaju svoje prečice kako to izvode.

Majke su profesionalno prijemčljive

Majka obično zna zašto plače njeno dete, šta ga je uplašilo kad stane i ukopa se, zašto se baš sad razbolelo, zašto se bacaka po podu. Ona mora da prati, gleda, oseti , vidi šta se dešava unutar njene dece i šta je to spolja što je izazvalo. Da bi to sve mogla ona stavlja po strani ono što je njoj lično na čiviluku, neposredno bitno i važno.

S druge strane, da bi znala kako i šta da mu da, ona mora sebe da zakači na taj unutrašnji čiviluk pun iskustva o davanju i primanju, potrebama i emocijama i njenim i tuđim.Bez toga njen odgovor postaje nestvaran, uniformisan, robotski.

Ova vrsta “skidanja” i kačenja sa čiviluka nije algoritamska. Lako se zagubimo ili u svom ili u tuđem ili u tom premetanju sa jednog na drugi.
Poznata filozofkinja, Marta Nusbaum, govori o strahu od ranjivosti koja je nužan uslov svake humanosti.
“ Biti dobro ljudsko biće podrazumeva otvorenost prema svetu, sposobnost da verujemo u ono što je nepoznato i van naše kontrole a što može dovesti do toga da budemo izloženi ekstremnim okolnostima za koje nismo odgovorni.To sve govori o jednom specifičnom preduslovu za humanost a on podrazumeva da više budemo nalik biljci nego dragulju; nešto što je prilično fragilno a baš zbog toga lepo. “

Cvet , verujem, biva cvet i u tome ga ne ometa to što nije dragulj. Čak i kada ga izudara grad, zgazi nepažljiva dečija noga ili uzbere neko nekom na dar. Um koji nas razdvaja od životinja, čini nas robom poređenja.

Posle nekoliko “okrnjenosti” u svetu cveća mi često poželimo da smo dragulji. Neke zbog vrednosti koju oni imaju, neke zbog ophodenja drugih prema draguljima, neke zbog njihove tvrdoće. Tek osećajući se kao cvet, dešava se da nam dragulj biva sve privlačniji.

Jačina – anti virus protiv ranjivosti

Svaka se na nešto zakači. Neka da treba da bude jaka i odrasla osoba, oslonac svojoj deci i ostarelim roditeljima. Neka da je njeno vreme prošlo, sad kad se odlučila za svoju decu, neka da voleti svoju decu znači “činiti sve za njih”..tek okrnjeni prevelikim očekivanjima koje ne možemo da zadovoljimo uđemo u proces otvrdnjavanja.

“Zadebljanje” kože ide uz učenje da ne reagujemo, distanciramo se i gutamo lične emocije. Tako se zapravo punimo raznim osećanjima, stanjima koje smo dobrano mimikrirali, obojili u crno, tako da ubedljivo deluje da to” nije ništa” a ono ispunjava veliki deo unutrašnjeg prostora.

Malo po malom unutrašnji prostor postaje pretesan – zakrčen potrebama drugih koje želimo da zadovoljimo ali i ličnim stanjima koje ne želimo da vidimo, jer mislimo da smo tako dobre majke. Želeći da budemo dragocene, sve uz najviše i najčasnije ciljeve, gradimo u sebi”ojačanja” protiv novog talasa ranjivosti.

Nezgoda je u tome što pune” jačine” i svega onoga unutra – mi postajemo manje sposobne za čvrst ljudski odnos jer bivamo manje prisutne a time samo više “krive” jer smo u riziku da postanemo majke koje nisu dovoljno vezane, a kada to jesmo osećamo majčinstvo kao misiju za koju nismo sposobne. Jedino što tako možemo je da u svojoj biti budemo tragične.

Odnosi kao mesto stalno novog rađanja

Boreći se sa sopstvenom ljudskošću često zaboravimo na onaj lepo deo a to je da i mi možemo da rastemo zajedno sa decom. Rastemo pletući odnos sa malim ljudima koji postaju malo po malo sve veći. Taj promenljiv a nadasve čvrst odnos me podseća na način na koji me je baba učila da pletem kad sam bila mala…”jedno svučeš, drugo nametneš” rekla bi ona objašanjavajući mi šta radi. Tako pletivo postaje sve veće i veće, rupe nema..osim ako se zabrojiš u pletućoj meditaciji “jedno smetneš, drugo nametneš na iglu”.

Jedan set zahteva, navika, obaveza, obojenosti odnosa, nas, drugih, zbacimo kao zmija košuljicu ne bi li ušli u nove koji daju vise mesta za rast i nama i našoj deci. To skidanje, bacanje košuljice daje slobodu za novi unutrašnji aražman.

To naravno nije kompjuterski algoritam – kad ovo – onda ovo tipa koji lagano teče sam od sebe. Promena je mali proceses ranjavanja, čišćenja rane, zarastanja i skidanja flastera u čast nove zdrave kože. Emocije su u tom procesu vodiči i čistači.

Emocije “čistači” rana duše
Emocije jesu naši čistači. Poput dobrih bakterija u organizmu i one pomažu uspostavljanju zdravog balansa. Na žalost mi često, doživljavamo emocije kao prepreke. Optužujemo ih da su nas sprečile da uradimo ovo ili ono. U svojoj biti ono što je “krivo”nisu emocije nego sve ono što se u nama desi kada sprečimo emocije da slobodno teku i “rade” svoj posao.
Kada napravimo branu “čvrstine” napravi se u nama nešto poput gnoja na nepregledanoj, zapuštenoj, prljavoj rani…a možda joj je trebalo samo malo vode i vazduha. No mi to ne znamo. Nismo gledali u tom pravcu.

Kada se dete povredi obično ne pokušavamo da zataškamo ranu, da joj “kažemo” da to nije ništa i pokrijemo je pantalonama. Češće, ja bih barem volela da verujem, pogledamo pa pregledamo ranu a onda sasvim obično i pribrano očistimo ranu nekad samo vodom, a nekad alkoholom. Nekad treba flaster, nekad ne. Nekad treba lekar da je pogleda, ušije, sredi.Nekad ne. Nekad je dovoljno da poljubimo i ona brzo zaraste.No svakako neki oblik čišćenja je neophodan. A da bi je očistili na potreban i adekvatan način moramo prvo da je vidimo i lepo bez panike a i bez prikrivanja pregledamo.

Emocije kao svici – nemirni, svetle put

Ako uspemo da ranu na duši udostojimo adekvatnog pregleda, a onda da pustimo emocije da deluju prema potrebi, dobićemo brzo jasnu listu prioriteta a onda i neophodni prvi korak i pravac kretanja.

Međutim češće je, da zarad iluzije sigurnosti počnemo da gradimo svet prepun skretača pažnje – ozbiljnih, važnih, nezaobilaznih, zadataka, vrednosti, navika i obaveza koje neće da “trampe”svoje mesto u životnom toku. One, su nam vredne i velike jer mislimo da nam one, poput korena drvetu, daju snage i sigurnosti.

Međutim kada promena zakuca na vrata, one su te koje je najpre ometaju. Deluju nam kao planine kroz koje nemamo snage da ukopamo put.

Emocije poput svitaca daju svetlo u mraku ovih velikih i nepomerljivih stvari. Da bi dobili snagu prvog koraka, moramo da letimo za svicima. Svici nisu ručna lampa mirno i pokorno u našim rukama. Svici lete..menjaju pravac, smer, pale se i gase..pa ako smo spremni da ih pratimo, tek kad je prođemo, shvatimo da je planina Nepomerljivih iza nas. Ukoliko nas njihova igra i životnost plaši, ostajemo da sedimo u svojoj tragediji i “bivamo jake”.

 

Izvor: sladjanazivkovic.blogspot.rs

Objavljeno u Od kolevke do diplome
ponedeljak, 19 oktobar 2015 13:37

Sve je više gojaznih mališana

Roditelji misle da su njihova deca potpuno zdrava i kad imaju do 20 kilograma viška, jer ih često upoređuju sa drugim gojaznim vršnjacima, umesto da gledaju preporučljivi koeficijent telesne težine, pokazuju rezultati studije koju je sproveo doktor Jang Zang sa Univerziteta u Džordžiji. Njegova ideja je bila da vidi kako mame i tate doživljavaju svoje bucmaste klince i da ih upozori da budu oprezniji.

Objavljeno u Deca
ponedeljak, 14 septembar 2015 21:37

Aurora

Moja kćerka ima 2 godine i 8 mjeseci. Počela je govoriti rano, već s s dvije godine koristila je složenije rečenice (subjekat + predika + objekat + priloške odredbe), fond riječi je bio jako velik . Do prije sedam dana je govorila tečno, bez zastajkivanja, jednog jutra je uzela slikovnicu i sama kreirala priču izmišljajući događaje, govoreći dugim rečenicama što je meni samoj bilo fascinantno. Inače sam profesorica jezika i pratim razvoj njenog govora, vježbam s njom,čitam joj od 6. mjeseci i obožava slikovnice, razgovore, pjesmice.Prije sedam dana povrijedila je nogicu, noga stavili su joj longetu. Na to je dobila virus koji je uzrokovao povraćanje, dehidrirala je i prepala se bolnice u kojoj smo prenoćili. Prije tri dana odjednom je počela mucati. Početak rečenice govori teško, slogove rastavlja, to (Ma ma ma ma mama, da da da daj mi i i i i igračku). Kada hoće nešto da kaže, izvede dugi vokal (Oooooooovo je Miki Mausova tuta) Pored . Svjesna je da se nešto dešava jer kad počne mucati na početku rečenice, kaže očajno "Ne znam pričati" i počne plakati. Ja je utješim, ne ispravljam je, ne dopunjavam je, pričam polako i smireno. Tako i ostali (muž, teta koja je čuva). Nema tikove, ne grči se, ne hvata zrak ali nekad stisne okice kad produži taj početni glas.Pitam se šta se dogodilo, šta nam je činiti. Hvala na odgovoru unaprijed!

- Postovana Aurora,

Probaću malo da Vas umirim, jer se oko treće godine javlja tzv. fiziološko ili tranzitivno mucanje. Kao što pretpostavljate, prolaznog je karaktera i može se reći da je to jedna faza u govorno - jezičkom razvoju. Zašto se javlja? Taj period predstavlja vreme kada mozak deteta prima mnogo informacija koje ne mogu da se obrade, mnogo je utisaka koji dolaze iz spoljašnje sredine koji se takođe ne mogu obraditi, ni iskazati rečima. Vi ste jako lepo postupili prema detetu, probajte da ne obraćate pažnju i jednostavno ignorišete problem i ovakav tip mucanja spontano prolazi. Međutim, ukoliko obraćate pažnju, govorite drugima o prisutnom problemu pred detetom, ispravljate ga i uz to postoji genetska predispozicija, ovakav tip mucanja može prerasti u ozbiljan problem. 

Srdacan pozdrav

Objavljeno u Pitajte logopeda
ponedeljak, 20 april 2015 11:42

Baby Star platnene pelene

Baby Boom Vam brine o očuvanju prirode, zdravlju dece i ekonomičnosti.

Ova tri razloga su dovoljna da vam predstavimo platnene pelene za bebe koje će vas oduševiti, te nećete nikada više kupiti obične, jednokratne pelene. Pročitajte u kratkom intervjuu, razloge za bitnu odluku-prelazak na platnene pelene! Oduševite se predivnim bojama pelena, njenom praktičnošću i zaboravite na ojede i kreme.

Objavljeno u Bebe
subota, 18 april 2015 13:14

Mari Mara

Želela bih da vas pitam da moj bivši van bračni partner već skoro 3 godine ne plaća alimentaciju, određeno mu je 3000 mesecno da plaća, ali ne plaća jer ne radi... Kako ja da mu izvučem taj novac, jer sam se ranije obraćala advokatima, ali kad čuju da nigde ne radi odustaju... Meni je novac zaista potreban jer sam samohrana majka i trenutno nigde ne radim... Hvala unapred

-  Poštovаni/а vezаno zа Vаš problem sа nаplаćivаnjem аlimentаcije sаvetujem Vаm dа  proverite dа li Vаšа opštinа  imа službu besplаtne prаvne  pomoći (koliko mi je poznаto većinа ih imа), te dа se njimа obrаtite zа pisаnje аktа kojim biste pokrenuli odgovаrаjući postupаk.

Objavljeno u Pitajte advokata
nedelja, 29 mart 2015 23:00

Ogi

Poštovana, moja cerka ima 3 godine, i od početka imamo problem sa hranom, da li nam preporučujete nešto za apetit i šta?

- Puno je faktora koji mogu biti uzrok problema sa ishranom kod dece. Najpre treba videti da li beba ima neki zdravstveni problem vezan za unošenje hrane ( neke bolesti digestivnog trakta, alergije i sl) i ako je sve to ok pokušati sa nekoliko stvari, ali ne samo sa njima, naravno.. Tako bebe i mala deca vole rutinu pa je dobro oko svakog obroka napraviti rutinu. Znaci da se jede za stolom, da beba i svi ukućani imaju svoje mesto na koje sednu pre početka obroka. Svako ima svoj tanjir, escajg. Svima, posebno deci, se izvadi njihova porcija i svi zajedno jedu, te ako je to moguće niko ne ustaje od stola dok svi ne završe. Tako dete stiče rutinu, i ako i neće da jede gleda druge i posle nekog vremena trebalo bi "upaliti". svakako između obroka ne treba ništa da se gricka, sem užine koja je voćna i to je to. Može se piti voda, eventualni sok. Sve ovo utiče na to da je detetov stomak spreman prihvatiti nov obrok i da se stekne rutina i u vremenu uzimanja obroka.... probajte i budite istrajni i trebalo bi da uspe. U prodaji postoje razni preparati za poboljšanje ishrane i pojačanje imuniteta, ali za njihovu upotebu bi trebalo da se konsultujte najpre sa svojim pedijatrom. S poštovanjem, mama Marija, Kuvarski dnevnik bebe Marte.

Objavljeno u Pitajte o ishrani beba
ponedeljak, 19 januar 2015 09:57

Kako od žene postane majka

I ne, neće biti reči o seksu. Čak ni u kontekstu pravljenja bebe.

Objavljeno u Ženske priče
sreda, 19 novembar 2014 10:47

BEBICA

Poštovani, pošto mi spadamo u dvojezične porodice zanima me kada bi bilo dobro da moje dete od 6 godina da krene sa azbukom mog maternjeg jezika? Da li kasnimo? Inače, ona od rođenja ga sluša od mene lično i od moje roditelje, u pitanje je Makedonski jezik koji je jako sličan Srpskog? Unapred hvala :)

- Poštovana, niste mi napisali o kom tipu dvojezične porodice se radi? Takođe, ne znam da li ste Vi izvorni govornik srpskog ili makedonskog jezika? Ako je Vaš jezik srpski, onda je već vreme da krenete sa učenjem gramatike i azbuke maternjeg jezika. Nikad nije kasno, ali morate da radite! Pozdrav 

 

Objavljeno u Pitajte logopeda

Prednacrt Građanskog zakonika, koji se nalazi na javnoj raspravi, predviđa značajne novine - mere za podsticanje rađanja, kao što je "demografska naknada" za majke koje rode treće dete i to do punoletstva najmlađeg deteta.

Objavljeno u Ženske priče
nedelja, 02 novembar 2014 00:00

Signali mame i bebe

Samo nekoliko dana posle porođaja majke mogu da prepoznaju miris svoje bebe među drugom decom. Sećanje na ukuse koje je majka jela tokom trudnoće zaslužno je za formiranje navika.

Objavljeno u Bebe

Prijavljivanje/Registracija