Eka

Eka

utorak, 23 avgust 2016 19:57

OSAM VRSTA (LAŽNIH) AUTORITETA RODITELJA

Pored toga što neki roditelji ne ostvaruju svoj autoritet, postoje i oni koji organizuju autoritet na pogrešnim osnovama.

Piše: Dijana Čović

Svaki roditelj treba da bude i vaspitač svog deteta, a da bi to postigao on mora, između svega ostalog, imati autoritet, koji mora izgraditi.

I otac i majka u dečijim očima moraju imati autoritet. Majka ne bi trebalo da se poziva isključivo na autoritet oca, jer time ugrožava svoj autoritet kod deteta. Situacija kada majka često govori: “Reći ću tati šta si radio danas i on će te kazniti”, i slično, ukazuje da majka nema autoritet kod svog deteta. Uloga oca ne sme se prenaglasiti u odnosu na ulogu majke, i obrnuto, jer oni oboje imaju svoje uloge i dužnosti u procesu vaspitanja.

Kakav roditelj, takvo i dete

Pored toga što neki roditelji ne ostvaruju svoj autoritet, postoje i oni koji organizuju autoritet na pogrešnim osnovama.

Lažni autoriteti roditelja

Pretežni cilj roditelja koji se na ovaj način postavljaju jeste da ih deca slušaju. Takav stav je u samoj osnovi pogrešan. Cilj mora biti samo jedan, a to je pravilno vaspitavanje, usmeravanje dece. Porodica treba da izgradi vaspitanu ličnost, a vaspitana i poslušna ličnost nije uvek jedno te isto. Ona deca koja su ispravno vaspitana umeće razumno da prilagode svoje ponašanje, što nije slučaj kod one dece koja su isključivo učena da budu poslušna i koja shodno tome teško razlikuju dobro od zla.

Nevaspitana deca su sistemski zaštićena i njima niko ništa ne može

U slučaju lažnog autoriteta, dokle god su deca poslušna roditelji prividno spokojno žive. Međutim, u praksi se gotovo uvek ispostavi da ni spokojstvo, ni poslušnost ne traju dugo. Ako roditelji u procesu vaspitanja svoje dece i postignu relativnu poslušnost, često su svi ostali ciljevi vaspitanja zanemareni, jer deca postaju slabi ljudi koji uvek traže neki viši autoritet koji će umesto njih donositi važne odluke.

Postoji više vrsta lažnog autoriteta. Mi ćemo ovde razmotriti neke od njih, a ujedno ćemo ukazati na svojstva i funkcije pravog autoriteta. Cilj ove analize jeste da, između ostalog, preispitamo svoje principe vaspitanja, i da ih menjamo ukoliko nisu ispravni. Na potencijalne pogrešno zasnovane autoritete upućuje nas ruski pedagog Makarenko koji je izvršio njihovu klasifikaciju:

Autoritet ugnjetavanja – Ovo je najbizarnija vrsta autoriteta od koga uglavnom prisutna kod očeva. Najčešće u zlostavljanju dece učestvuju roditelji koji su sami bili lišeni osećanja ljubavi, pa to ispoljavaju kroz negativan emocionalan stav prema svojoj deci. Takav roditelj najčešće sadistički ponižava dete, vređa ga ružnim rečima, naziva ga pogrdnim imenima, izruguje mu se i obično poseže za fizičkim kažnjavanjem.

Na ovaj način deca se ne vaspitavaju, već se samo uče da se drže podalje od roditelja, koji za njih predstavljaju pretnju. Ugnjetavana dece neretko postaju moralni slabići, ili pak tirani, i oni u toku daljeg života na neki način pate zbog nedostatka ljubavi koji su doživeli u svom detinjstvu.

Kako Amiši vaspitavaju decu koja pomažu u domaćinstvu

Poznati glumac Marlon Brando o svom ocu je kazao sledeće: “Moj otac je bio zastrašujuće ćutljiv, mračan, ljutit – pravi grubijan. Voleo je da izdaje naređenja, i nikada me nije nagradio nekom rečju, pogledom ili zagrljajem. Verovatno iz tog razloga ja u sebi nosim averziju prema autoritetu.”

Na osnovu ovakvog ponašanja roditelja, kod dece se javlja mržnja prema autoritetima, budući da se u ovom slučaju radi o zloupotrebi funkcije vaspitača i roditelja.

Autoritet rastojanja – Ima takvih roditelja koji smatraju da sa decom treba što manje komunicirati. Ukoliko se javi potreba za razgovorom onda treba nastupiti u ulozi starešine – da bi deca bila poslušna. Ova vrsta autoriteta češća je u porodicama “intelektualaca”. Tu otac redovno ima nekakav zaseban kabinet iz kojega se retko pojavljuje, poput “prvosveštenika”, dok sa decom komunicira isključivo preko majke. Ima i majki koje se tako ponašaju. One imaju svoj život, svoje interese i ambicije, a o deci se uglavnom brine baka, a ponekad čak i kućna pomoćnica. Očigledno je da je ovakav odnos sa detetom pogrešan i da ovakva porodica nije razumno organizovana.

Svakako, ni ovo nije pravi autoritet već samo ispoljena sebičnost, u kojoj roditelji ne žele da se brinu i da vide dečije potrebe, već samo svoje sebične interese.

Autoritet pedantizma – U ovom slučaju roditelji previše očekuju od dece. Oni su ubeđeni da deca treba svaku roditeljsku reč da slušaju sa strepnjom i da je njihova reč – svetinja. Svoja naređenja oni izdaju hladnim tonom i očekuju bespogovornu poslušnost. Takvi roditelji se boje toga da deca ne uvide da su oni pogrešili. Na primer, u slučaju da je roditelj kaznio dete, a kasnije se ispostavi da dete nije krivo, ili nije krivo u toj meri, on svejedno neće povući svoju kaznu: Kada je on nešto jednom rekao tako mora biti.

Roditelji ne žele da deca uvide da i oni mogu da pogreše. Međutim, istina je da mi često grešimo, a to se ne može sakriti. Tako ovakvim stavom roditelji samo povređuju decu i gube autoritet i poštovanje kod njih.

Biti roditelj znači pripremati mlado i nezrelo biće za život

Autoritet rezonerstva – U ovom slučaju roditelji guše dečiji život beskrajnim pridikama i poukama. Umesto da kažu detetu nekoliko reči, možda čak i u šaljivom tonu ili ako treba strogim, roditelj mu naređuje da sedne naspram njega i da sluša njegovu beskrajnu pridiku. Ovakvi roditelji su uvereni da se u poukama sastoji glavna pedagoška mudrost. Ali oni zaboravljaju da deca nisu odrasli ljudi i da ona, mnogo više nego odrasli čovek, reaguju emocionalno. Zato roditeljske pridike prolaze bez efekta. Deca ne razmišljaju toliko o onome šta im se kaže, koliko o načinu na koji im se govori.

Autoritet “ljubavi” – Ovo je najčešća i najštetnija vrsta lažnog autoriteta. Takvi roditelji se najčešće rukovode idejom da detetu treba osigurati bezbrižno i radosno detinjstvo i zato preteruju u ugađanju, maženju i uskraćivanju obaveza i zadataka. Posledica takvog ponašanja je stvaranje malog egocentrika koji vrlo brzo nauči da nameće svoju samovolju i diktira životne sadržaje.

Ne mogu se deca knjiški vaspitavati

Pošto im pružaju puno “ljubavi” oni očekuju da im se uzvrati. Zato, ako ih dete u nečemu ne posluša, odmah pitaju: “Znači ne voliš me?” Roditelji tada prate izraz dečijih očiju i traže nežnost i ljubav. Često u dečijem prisustvu govore poznanicima: “On mnogo voli tatu i mamu.” Dete vrlo brzo nauči da manipuliše ovom “potrebom” roditelja. Ona primećuju da ih mogu po volji varati, samo to treba činiti sa nežnim izrazom. Mogu ih čak i zaplašiti, samo se treba naduriti i pokazati da “ljubav” počinje da prolazi. Takođe, dete vrlo rano počinje da shvata da se ljudima može udvarati.

Zbog svega ovoga ovo je vrlo opasna vrsta lažnog autoriteta. Ovako odrastaju neiskreni i lažljivi egoisti, i vrlo često sami roditelji bivaju prve njihove žrtve.

U jednom obdaništu imala sam prilike da se susretnem sa ovakvim načinom ponašanja roditelja: naime, svaki put kada su dolazili po dete oni su ga pitali: “Da li voliš mamu?”, ili: “Da li voliš tatu?”, u zavisnosti ko je došao. Dete je nekad odgovaralo da ih voli, posle čega su oni izgledali zadovoljno, a kada bi im reklo da ih ne voli oni su se rastužili. Oni bi toga trenutka učinili sve da bi im dete reklo da ih voli – iz džepa bi vadili slatkiše, igrali bi se s njim samo da bi povratili “ljubav”. Jednom prilikom dete je bilo nevaljalo i zbog toga dobilo malu pridiku od strane vaspitača. Ono se tada naljutilo pa je besno počelo da viče: “Ne volim te, ne volim te…”, smatrajući da će vaspitač učiniti sve samo da ponovo pridobije njegovu “ljubav”. Međutim, kada je vaspitač blago upitao: “Pa šta ako me ne voliš?” – dete je prestalo da viče i širom otvorenih zenica začuđeno gledalo vaspitača, jer je naučilo da na taj način manipuliše i kažnjava druge.

Ovakav pogrešan odnos sa roditeljima deca će kasnije, kad odrastu, pokuštavati da uspostave i sa drugim ljudima.

Autoritet “dobrote” – U ovom slučaju dečija poslušnost takođe se organizuje kroz dečiju “ljubav”, ali se ona ne izaziva poljupcima i milovanjem, već popustljivošću i neprincipijelnošću roditelja. Tata ili mama sve dozvoljavaju, nijedna žrtva im nije prevelika, nisu “trvdice”, oni su “izvrsni roditelji”.

U suštini, oni se boje svakog sukoba, više vole “porodični mir” i spremni su bilo šta da žrtvuju samo da “sve bude u redu”. U ovakvoj porodici deca uskoro počinju da komanduju svojim roditeljima, a roditeljsko neprotivljenje daje najširi zamah dečijim hirovima i prohtevima. Ponekad roditelji pokušavaju da pruže izvestan otpor, ali obično kad već bude kasno, kad se u porodici već formirala pogrešna praksa.

Sećam se jedne posete mladom bračnom paru koji je imao trogodišnjeg sina. Dečak se naizgled mirno igrao, a onda se odjednom naljutio i počeo da razbacuje sve oko sebe. Obarao je sve što mu se našlo pod rukom, a onda kada je u sumanutom besu sve razbacao po podu uspeo je čak da obori i sto. Kada se, zatim, osvrnuo oko sebe uvideo je da više nema ništa da sruši i počeo je histerično da plače. U tom trenutku otac je “zaštitnički” zagrlio svog malog, “dobrog” sina i molio ga da ne plače.

Ovakva deca se uče da ne poštuju nikakav autoritet i da sve u životu rade po svome. Tako postaju sebični i nesrećni ljudi.

Autoritet “prijateljstva” – Često se roditelji dogovore da će se prema deci postaviti kao prema “prijateljima”. Uopšte uzev to je dobro, ali ipak roditelji treba da ostanu najstariji članovi porodičnog kolektiva, a deca vaspitanici. Ako prijateljstvo pređe ove granice, vaspitanje prestaje ili se započinje suprotan proces: deca počinju da “prevaspitavaju” roditelje. U ovakvim porodicama deca svoje roditelje nazivaju “ćale” i “keva” i ismevaju ih, a o redu i poslušnosti ne može biti ni govora. Ovde nema ni prijateljstva, jer prijateljstvo je nemoguće bez uzajamnog poštovanja.

Često se roditelji toliko užive u ulogu prijatelja svoje dece, da u vreme kada deca postanu adolescenti i kada imaju svoj svet i svoje poglede, roditelji smatraju da treba da se ponašaju i oblače kao i njihova deca. Ovakvim svojim stavom i ponašanjem oni samo postaju predmet za ismevanje i deca ih se stide.

Svojoj deci roditelji treba da budu prijatelji na koje će uvek moći da se oslone i da traže savet ili razumevanje, ali uvek treba da budu jasno definisane uloge.

Autoritet podmićivanja – Ovo je najnemoralnija vrsta autoriteta, kada se poslušnost kupuje darovima i obećanjima. Razume se, u porodici je potreban neki podsticaj, nekakva vrsta nagrađivanja, ali ni u kom slučaju se ne treba kupovati poslušnost dece i dobar odnos prema roditeljima. Deca se mogu nagrađivati za dobro učenje, za izvršenje nekog zaista za njih teškog rada. Ali ni u kom slučaju deca se ne smeju podsticati obećanjima i poklonima da izvršavaju svoje obaveze. Deca se vrlo brzo nauče da ucenjuju svoje roditelje, a njihove želje vremenom postaju sve veće.

Razmotrili smo nekoliko vrsta lažnog autoriteta. Ima ih još, ali često se događa da roditelji uopšte i ne misle ni o kakvom autoritetu već prepuštaju proces vaspitanja slučaju. Na primer, danas se roditelj razgoropadio i za sitnicu kaznio dete, sutra mu izjavljuje da ga voli, prekosutra mu nešto obeća kao mito, a sledećeg dana opet ga neprikladno kažnjava. Događa se i da se otac pridržava jedne vrste autoriteta, a majka druge. U ovakvom slučaju deca se trude da budu “diplomate” tj. da se prilagode i majci i ocu. A tada nije ostvarljiv cilj vaspitanja – izgradnja zrele, zdrave ličnosti.

Izvor: Znakovi pored puta

Polazak u jaslice je velika promena u životu malog deteta. Na Vama je zadatak da se pripremite na moguće reakcije deteta i situacije u kojima ćete se naći, kako bi detetu olakšali prelazni period. Time ćete olakšati i sebi jer je ovo prelazni period i za Vas, a odvajanje od deteta koje se teško adaptira će Vama biti možda čak i veći stres nego detetu.

Moguće reakcije tokom adaptacije na jaslice

Neka deca, posebno mlađa, otvoreno negoduju, burno plaču tokom rastajanja s roditeljima, odbijaju komunikaciju, otvoreno se bune protiv nove situacije…

Roditelji bi trebalo da znaju da je trenutak rastanka krizan i da se većina dece nakon što roditelj ode primiri i zaigra. Zato je važno pri rastanku biti odlučan i ne pokazivati nesigurnost.

Neka deca u prvim danima ulaze u sobu bez otpora, zainteresovana za nove igračke, da bi se otpor pojavio treći, četvrti dan, ili naredne nedelje, nakon što su shvatili da je odlazak u vrtić svakodnevan, a u njemu se još uvek ne osećaju sigurno.

Burno reaguju obično mlađa deca. Starija najčešće poslušno ulaze u sobu, ali veći deo dana ćute, stoje pored vrata, odbijaju komunikaciju s medicinskom sestrom i drugom decom.

Ponekad dete u vrtiću odbija hranu, teško se uspavljuje, nemirno spava i plačljivo je bez vidljivog razloga.

Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. Dete koje je prohodalo opet pribegava puzanju, dete koje je nedavno uspostavilo kontrolu stolice, sada opet obavlja nuždu u gaćice, ono koje je komuniciralo rečima opet pribegava gestovima.

Razlog takvih reakcija nije zaostajanje u razvoju. U želji da bude zaštićeno dete bira ona ponašanja, koja mu nude veću sigurnost. Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kad se dete prilagodi novoj sredini, odnosno kada počne da se oseća sigurno.

Prvi dani u jaslicama

Poželjno je da prve dane (nekoliko nedelja) dete dolazi u jaslice na kraće vreme.

Raspored dolaženja dogovorite sa sestrama. Preporučuje se da dete jaslenog uzrasta prvi dan ostane do jednog sata, a kasnije se taj period postepeno produžuje, zavisno od samog deteta i njegovih reakcija. Detetu je potrebno vreme da se prilagodi na nov, nepoznat prostor i nove osobe. Zbog toga spavanje i popodnevni odmor u vrtiću odložite za kasniji period, kada se dete navikne na drugare, na medicinske sestre – vaspitače i kada počne da se oseća sigurnije.

Dozvolite detetu da sa sobom ponese igračku koja mu pruža osećaj sigurnosti, omiljeno ćebence, plišani meda… Ove igračke mogu pomoći detetu da premosti jaz između kuće i vrtića.

Tokom početnog perioda prilagođavanja na vrtić, odložite kod svog deteta učenje novih oblika ponašanja (navikavanje na nošu, odvikavanje od flašice, cucle…).
Ako željeno ponašanje nije usvojeno do polaska u jaslice, nije ga dobro podsticati tokom perioda prilagođavanja, nego to ostavite za vreme kad se dete prilagodi novim promenama u svom životu.

Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama. Budite smireni, nikako detetu ne pokazujte svoju zabrinutost, ili žalost što ga ostavljate.
Dete to može primetiti pa će se i ono tako osećati. Rastanak se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta, ili ponovno vraćanje se ne preporučuje jer će dete ubuduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.

Po povratku iz vrtića, dobro je da više vremena provodite sa detetom. Šetajte se, igrajte se, pričajte mu priče, pružite mu nežnost, pokažite svoje interesovanje za njegove doživljaje iz vrtića.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Svaki roditelj se bori da odgaju dete koje će biti uspešno, ali je izuzetno važno da budemo svesni da postoje i određena tipska ponašanja roditelja koja mogu da uspore decu i spreče ih da iskažu svoj puni potencijal. Članak sa stranice www.powerofpositivity.com, nam otkriva osam nenamernih tipskih ponašanja roditelja koja sprečavaju decu da se razviju u potpuno odrasle, uspešne osobe.

Svaki roditelj može da razvije uspešno dete, što nam mnogi primeri i dokazuju. Čak i dete koje potiče iz nasilne porodice može da postane izuzetna odrasla osoba koja će biti odličan umetnik, pisac, profesor, sportista, naučnik, filozof ili ekspert u bilo kojoj oblasti za koju se odluči.

Šta pospešuje uspešan razvoj deteta je diskutabilni, ali svi znamo da je otpornost ključna osobina koju odrasla osoba može da poseduje i da se ona uči upravo u toku detinjstva. Šta god da učite ili ne učite svoje dete, postarajte se da ih naučite kako da se oporave od manjih ili većih zastoja koji su neizostavni delovi svačijeg života.

Roditelji imaju dobre namere ali ipak greše, kao i svi. Budite blagi prema sebi ako pogrešite, ali dozvolite da vaša deca to znaju i iskoristite to kao priliku da učite zajedno sa njima. Upoznajte se sa osam tipskih ponašanja roditelja koja sprečavaju decu da budu uspešna.

Osam različitih tipskih ponašanja roditelja koji sprečavaju decu da budu uspešna

Svaki čovek može da se seti načina na koji su se njegovi roditelji ponašali, a koji mu nije pomogao da postane uspešna odrasla osoba. Izbegavanje ovih osam tipskih ponšanja je ključ da usmerite dete ka uspešnom odrastanju.

1. Obeshrabrivanje u probanju novih stvari

Jedno od ponašanja roditelja koji zadržavaju decu na putu kao uspehu je kada ih obeshrabrujete da probaju nove stvari ili razviju nove veštine. Ponekad, roditelji imaju najbolje namere kada uskraćuju nešto, kada su duboko ubeđeni da će dete doživeti neuspeh. Kako bilo, neuspeh je takođe važan deo života i učenje da se dete izbori sa tim na pozitivan način je važno za dalji uspeh u životu.

2. Prezaštićenost

Radeći bilo šta za vašu decu što su ona sasvim sposobna da urade sama, i što bi trebalo da urede kako bi se razvili u funkcionalnu osobu, je tip ponašanja koji sprečava dete da bude uspešno. Primer prezaštićenosti je kada perete i peglate veš vašem tinedžeru ili čak mladom odraslom.

3. Divljenje malim stvarima

Verovali ili ne, i preterano divljenje može da spreči date da bude uspešno. Hvaljenje sitnih postignuća koja su deca savladala neće ih motivisati da guraju sebe napred i postižu sve više i  više. Na primer, divljenje detetu od osam godina koje se samo obuklo neće ga ohrabriti da se tako ponaša bez pohvale. Fukusirajte pohvale i divljenja na značajna postignuća koja dete ostvari.

4. Obeshrabrivanje prijateljstava

Naknadna istraživanja predhodno dobijenih rezultata istraživanja o neprilagođenim oblicima roditeljskih ponašanja utvrdila su da su za pozitivne rezultate kod uspešne dece uključeni roditelji koji su im pomogli da se uklope među vršnjačke socijalne grupe. Dobra prihvaćenost unutar vršnjačkih grupa je od izuzetnog značaja za uspeh i smanjenje stresa kod dece.

5. Helikopter roditelji

Vođenje računa o svakom koraku koje dete napravi je samo iritantno, nego vodi i dete ka nesrećnom i pogrešnom zaključku: mama ili tata ne veruju u moju sposobnost da budem uspešan samostalno. Na žalost, ovakav tip roditeljstva vodi decu da neveruju u svoje sposobnosti i kada je rizik minimalan, čak i kada su sasvim sposobni da nešto samostalno urade.

6.  Previše strogo roditeljstvo

Istraživanje koje je sproveo University College London utvrdilo je da prestrogo roditeljsko ponašanje utiče na nivo samokontrole kod dece i da ti uticaji traju, nadovezuju se i izazivaju dalje probleme kasnije u životu. Istraživači tvrde da ovakav tip vaspitanja izazivaju probleme i kod dečaka i kod devojčica. Niži nivo samokontrole je rezultat strogog nadgledanja dečijeg ponašanja, previše zabrana i granica datih deci. Omogućavajući deci, posebno kada nauče da upravaju svojim ponašanjem u granicama koje su već savladali, da dožive sve veću slobodu je ključno na njihovom putu ka uspešnom odrastanju.

7. Obeshrabrivanje iskazivanja emocija

Zdrav odnos između roditelja i dece je obostrono koristan i za roditelje i za decu. Ravnoteža davanja i uzimanja u njihovom ranom odnosu je jedan od najboljih pokazatelja dečijeg uspeha. Da bi se izgradila ovakva veza, iskren razgovor o svim frustracijama, brigama, strahovima, i stvarima koje uznemiravaju možete pomoći deci da uče i o negativnim osećanjima i kako da se izbore sa njima bez njihovog suzbijanja.

8. Kada se ne vežba ono što se uči

 

Sa svim uputstvima i smernicama koje roditelji daju deci, deca uvek posmatraju da li se ponašanje roditelja poklapa sa onim što ih uče. Ako vi ne delite sa drugima, ali učite vašu decu da to čine, ona primaju mešane poruke i mogu samo da stvore konfuziju u svojim glavicama šta je zaista ispravno. Dakle, svakodnevno, svojim primerom vežbajte naučeno sa decom.

 

Izvor: https://www.powerofpositivity.com/8-parenting-behaviors-keep-children-successful/

 Sve žene, koje su prošle kroz trudnoću, u nekom momentu pomislile su na dojenje kao način hranjenja svog deteta. Neke su smatrale da je to lako i da će ići samo od sebe, neke su se trudile da nauče koliko mogu, prikupljale informacije na sve strane, a neke su digle ruke od dojenja pre nego što su ga i probale…

Šta je to što nas udaljava od dojenja, što je to što dovede do toga da jednostavno jednog dana dignemo ruke od dojenja, odustanemo jednostavno…

Da krenemo, prateći vremensku liniju, kako bi svima bilo lakše da shvate i da se pronađu…

TRUDNOĆA
– Ukoliko u trudnoći oko sebe imate osobe koje su imale problema sa dojenjem, a većina žena ih je imala manjih ili većih, tada ste pod konstantnim pritiscima kako je dojenje: teško, bolno, prepuno muka, bolova, temperature, upale, rana, krvarenja iz bradavica, kako je to mučenje za majku i dete, kako je nemoguće izaći iz kuće ako se doji, „vidi koliko dece je odraslo na flašici i ništa im nije“ – to ste sigurno čule zar ne… E kada imate ovakvu vrstu „podrške“ tada je dojenje osuđeno na propast. Najčešće nema tu dojenja ili će trajati toliko kratko koliko je potrebno da se naiđe na bilo koju pomenutu prepreku ispred koje se odustaje jer „eto sve se obistinilo“, „lepo je meni rekla…“

NAKON POROĐAJA
– Neposredno nakon porođaja, prvih nekoliko dana dok ne krene veća količina mleka, kreću muke zvane: nemam mleka, beba je gladna, bradavice su male, bradavice su velike, uvučene su, ravne su… ma ne valjaju jednostavno neće dete da ih prihvati „dajte alo dohrane da ne oslabi“
– Dete se dohranjuje još u porodilištu, niko nema vremena da pomogne majci da nauči pravilno da namesti dete
– Kreću problemi sa lošim položajem na dojci, stvaraju se ranice (ragade), dojke počinju jako da se pune, prepunjuju se, pojavljuje se upala „a dete gladno“, često mi to kažu.

DOLAZAK KUĆI
– Iz porodilišta većina porodilja izađe sa manjim ili većim ranicama na bradavicama jer nisu naučile pravilno postavljanje bebe na dojku (sretne su one čije bebe znaju da se same nameste), podoji su bolni, dohrana je stalno prisutna
– Porodica stoji iznad glave i zabrinuto cokće… „ma daj detetu malo na flašicu gladno je“
– Zahteva se uobročavanje jer „dete mora da sisa na tri sata a ne stalno“, „opterećuje stomak“, „nije to dobro“, „slabo je mleko“…

– Poseta patronaže, koja je sama po sebi dovoljno stresna većini majki jer se osećaju kao na ispitu majčinstva, se najčešće pretvori u noćnu moru: „nije dete dovoljno dobilo“, „ne valjaju bradavice… zar još nisi kupila veštačke“, „daj detetu malo vode vrućine su“, „daj malo čaja za grčeve pati dete“, „nikako često da sisa“… „Vidimo se sutra ako ne dobije moramo na adaptirano“, „posle svakog podoja po 30ml dohrane pa ako popije gladno je, ne valja ti mleko“…

U NEKOM MOMENTU PRVOG MESECA
– Dojke su se prepunile „prekidaj dojenje imaš upalu“, majka dobije temperaturu od prepunjenosti i ide savet „prekidaj dojenje ne sme se dojiti sa temperaturom“, sledeća je terapija antibioticima „prekidaj dojenje ne valja to moraš na dohranu“, dete često sisa „ne valja ti mleko, slabo je nije zasitno“ „malo ti je mleka“…

– „Moraš da izdajaš da imaš mleka“, „Ne smeš da izdajaš neće više biti mleka“,
I onda opet i opet i opet: „Ma daj detetu na flašicu gladno je, ne ide to tebi…“

Eh… pa kako preživeti to dojenje? Šta raditi? Kako sačuvati zdravu pamet pored svega? Pa pogledajte samo koliko negativnosti, koliko zamki, koliko straha, stresa i pritisaka… Kako dalje?

Jednostavno, pomislite na sve sisare koji hrane svoju mladunčad, njihove bebe sisaju kada i koliko žele, majke im to dopuštaju, ne gledaju na sat, nemaju slabo mleko, ne slušaju komšinicu, ne kupuju opremu „za svaki slučaj“, niko ih ne vaga, niko im ne stvara tenziju… Zamislite da ste na pustom ostrvu samo vi i beba i dozvolite da sisa kada i koliko želi. Neće se sigurno prejesti niti opteretiti stomak, a neće verujte ni ostati gladno. U prvom mesecu može samo da ima premalo podoja ako je pospano, tada budite dete što češće, a ako samo traži to je odlično. Ne može podoja biti mnogo može samo biti malo.

Tek kada budete „na svom pustom ostrvu“ dojenje će ići kako treba.

Prigrlite svu pomoć oko kuće, porodice, pijace… a vi drage majke posvetite se dojenju. Kada dete malo poraste biće vremena za sve drugo pa i za kuću. Nije zalud rečeno da majka prvih 40 dana mora da se posveti sebi i bebi, a posle toga polako sve dođe na svoje.

Autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju” www.facebook.com/dojenje

Bilo da vaše dete ne može da poveruje da kreće još malo u školu i da se raspust brzo završava ili jedva čeka da se vidi sa drugarima iz odeljenja, u njemu sigurno postoji neka vrste nervoze prvog dana škole. Takođe je nebitno da li ste prebacili dete u drugu školu ili ne – tog prvog dana će osećati malo više pritiskaMeđutim, veći problem imaju deca koja su posebno stidljiva. U njima prvi dan novog razreda pokreće malu dozu anksioznosti i pritiska. Kao roditelji, osećamo potrebu da savetujemo dete kako bi mu bilo lakše da prebrodi taj dan, a ponekad znamo da sve još više „pokvarumo“. Zato je bitno da izbegavate ovih 19 rečenica, koje će samo povećati stidljivost, anksioznost i nervozu i ohrabriti ih na adekvatan način.

 

1. “Nema zbog čega da brineš.”

 

2. “Lud/a si ako si ovako nervozan/nervozna zbog prvog dana u školi.”

 

3. „To je samo škola, ništa strašno.“

 

4. „Niko se neće družiti sa tobom ako si tako tih/a.“

 

5. „Samo budi ono što jesi, ali pokušaj da ne budeš toliko stidljiv/a.“

 

6. „Brineš se ni za šta.“

 

7. „Tvoj/a brat/sestra su se super provodili u tom razredu.“

 

8. „Nerviranje oko prvog dana će ga samo učiniti još strašnijim.“

 

9. „Koliko loš/a nastavnik/ca može da bude?“

 

10. „Ako se izgubiš, šta je najgore što može da ti se desi?“

 

11. „Vratićeš se kući sa gomilom prijatelja.“

 

12. „Nerviranje oko škole će samo sve pogoršati.“

 

13. „Nećeš imati problema, ali uopšte.“

 

14. „Prvi dan škole je smešna stvar, o kojoj ne treba da se brineš.“

 

15. „Veruj mi, sve će biti u redu.“

 

16. „Ne mogu da razumem zašto te odlazak u školu toliko uznemirava.“

 

17. „Ako samo pokušaš, sigurna sam da ćeš upoznati mnogo novih drugara.“

 

18. „Ne postoji ništa u školi, što može da bude strašno.“

 

19. „Niko ne voli decu koja plaču.“

 

Izvor: mamaibeba.com

Bilo je to jedno sasvim uobičajeno popodne. Čovek je oblačio kaput ispred svog ogledala spremajući se da ide na poslovni sastanak. U jednom trenutku, učinilo mu se da je video odraz sebe kada je bio dete. Znao je da neće moći da se izvuče. Deca su uporna…

Želiš li da se igramo? – upitalo je dete sa osmehom na licu.
Umoran sam… – odgovorio je čovek tiho. – …a i nemam nekih dobrih ideja za igranje.
Želiš li da maštamo? – začuo se glas ponovo.
Nemam vremena za to. – odgovorio je čovek nervozno. – Žurim na jako važan sastanak.
Želiš li da budemo iskreni? – upitalo je dete iskreno.
Želim ali neće biti obostrano… – odgovorio je čovek. – …ja živim u neiskrenom svetu.
Želiš li da sanjamo? – dete nije odustajalo.
Ja odavno spavam… – odgovorio je čovek uspavano. – …ali ništa mi od snova nije preostalo.
Nije sve izgubljeno. Dozvoli mi da te podsetim.
Podseti me, samo požuri, kasnim na sastanak…
Istina je da ne kasniš nigde jer već si stigao. Ovo je tvoj najvažniji sastanak.
Znam da te se neću tako lako otarasiti. – reče čovek slegnuvši ramenima. – Takođe znam da i ne želim da te se otarasim…ali moj život je sada drugačiji.
Ja sam uvek tu. – uzvratilo je dete držeći malu pčelu na dlanu. – To što si me zaključao negde duboko u sebi…
Ah! Prekini! – čovek je povisio ton. – Nemam vremena sada da mislim na sebe! Moram da požurim, posao je na prvom mestu…

Okrenuo se i pogledao sa strane ka ogledalu. Kaput je bio skup i dobro mu je stajao. Spustio je pogled uzdahnuvši duboko. Dete je i dalje gledalo u njega. Napravio je prvi korak ka vratima. Dete u odrazu krenulo je zajedno sa njim. Bilo je to zaista jedno sasvim uobičajeno popodne.

Pogledaj ove ulice. Sećaš li se? Kada si bio dete tvoji snovi su bili dugački, dugački toliko da su se vukli dužinom svake ulice na svetu. Svaka ulica je za njih bila čista i večno plave boje a ono loše o čemu su pričali odrasli ljudi dešavalo se samo odraslim ljudima i nije postojalo nigde osim u pričama koje nisu imale moć da probiju tvoje snove. Međutim, ni to nije bio kraj magije detinjstva. Kada bi obuhvatio čitavu planetu, snovima bi se proširio dalje na mlečni put, čuvajući u sebi zvezde kao i prašinu nekih davno prošlih postojanja…
Sećam se. – čovek se na trenutak osmehnuo. – Imao sam toliko ideja, bio sam srećan, želeo sam da ceo svet bude jedno bolje mesto…
Tada si imao moć. Najveća moć svakog deteta leži upravo u tome da naše postojanje ne predstavi onakvim kakvo jeste, već onakvim kakvo bi trebalo da bude. Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava – sve iznova počinje. Evo… – nastavilo je dete. – uzmi ovu pčelu iz moje ruke, oseti kako ste povezani.
Ne smem. – reče čovek potišteno. – Plašim se da će me ubosti.
Ali i ti i ja dobro znamo da te nijedna do sada nije ubola. Za razliku od ljudi…

Prešli su preko ulice i nastavili da koračaju ka poslovnom centru. U jednom trenutku čovek je zastao i pružio dlan gledajući pčelu kako polako sleće.

Kako si uspeo to, da pčela bude tako mirna?
Lako. To je jedna davno izgubljena veština koje treba da se setiš. Biti jedno sa prirodom. Ti to ne možeš da razumeš. Odrasli su previše važni za tako nevažne stvari.
Vrlo moguće. – uzdahnuo je čovek gledajući gore ka suncu. – Sada je vreme da me pustiš. Ja sam odrastao i moram na sastanak. Ti budi dete, nastavi da se igraš negde u prošlosti…
Deca se ne igraju, to samo odrasli tako vide. Deca žive. Često zbunjena svetom odraslih moraju da izmisle svoj. Znam da si se jednom davno zapitao u kom trenutku se završava detinjstvo ali nisi mogao da dođeš do odgovora. Istina je da koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. Odlutaš od sebe i prestaneš da budeš dete onoga trenutka kada ti umesto ljubavi pruže pravila i etikete. A ti se prepustiš, ne znajući da si se prepustio onima koji već odavno hodaju hladni, noseći u sebi samo sećanja na sunce. Sada si isti kao oni, više bi se zabrinuo zbog ukradenog novčanika nego zbog jedne cele posečene šume, zatrovane reke…
Prekini! – čovek je ponovo povisio ton. – Ja ovo nikada nisam tražio! To je samo put kojim su me odvukli. Kada bih mogao da se vratim u detinjstvo učinio bih svoj najvažniji korak, važniji čak i od onog prvog – nikada ne bih verovao odraslim ljudima! Nikada ne bih dozvolio da me odrasli ljudi svojim odraslim tonom upozore kako treba da postanem čovek i uspem u životu. Svaki put kada sam ih poslušao i malo dublje zagazio na putanju kojim je išao svet, negde u dubini sam osetio bol a moji snovi bi se u tom trenutku pocepali noseći sa sobom i jedan veliki deo mene. – čovek je pao na kolena i počeo da plače. – Sada se samo pravim da nečemu pripadam. Ovo nisam ja, ovo nisu moji snovi, pokaži mi put…
Nema puta. Rekoh ti, već si stigao. Shvatio si da ne možeš uspeti u nečemu što već jesi. Sada je vreme je da skrojimo neke nove, dosta važnije snove. Hajde, probudi me ponovo u sebi. Pruži mi ruku…

Čovek je pružio ruku sebi i stao na noge. U istom trenutku je otvorio oči i ispred sebe ugledao direktora kompanije. – Da li ste dobro? – upitao je ovaj. – Došli ste ovde pre par minuta i samo odlutali u mislima. Ceo odbor je ovde. Čekamo vas da…

Ne čekajte me! – uzviknuo je čovek ljutito. – Ne želim ništa od vas i od vaših kompanija. Ne želim da potrošim naredne godine života gradeći zamišljenu karijeru u kompaniji koja koja je potpuno nebitna za život i sve to kako bih dobio papir koji ima zamišljenu vrednost kojim ću potom kupiti gomilu stvari koje mi ne trebaju. Ne želim da nosim kravatu, ovu omču oko vrata čiju svrhu niko ne razume! Steže me i ne da mi mira, govori mi da sam rob dok ja sebe lažem kako sam slobodan! Ne želim da nosim skupoceni sat koji pokazuje isto vreme kao i milion drugih modela. Ne želim da pratim trendove ludila i ne želim da me sutra leče bolesni ljudi koji ni sebi ne mogu da pomognu. Ne želim da plaćam račune za prirodne resurse koji mi svakako pripadaju! Nisam zbog toga doručkovao, rastao i razvijao se sve ove godine. Ne želim da od celog univerzuma ja nosim odelo i zamišljeno uspem u nečemu što ne postoji! Želim da živim! Da li me razumete?

U prostoriji je nastao muk. Čovek je ustao sa stolice i otrčao napolje. Nakon stotinak metara užurbanog hoda seo je na ljuljašku u obližnjem parku. Uhvatio se za glavu i počeo da plače. – Šta sam to uradio? Ostaću bez svega…propao sam…potpuno sam propao…šta sada da radim!

Koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. – začuo se glas ponovo.

Čovek se trgnuo i ustao sa ljuljaške. Počeo je nasumično da hoda i gleda oko sebe ali ništa nije video. Pognuo je glavu da se malo sabere kada je na zemlji ugledao žutom kredom nacrtano sunce i jedan natpis – Idi probudi ostalu decu.

 

Izvor: andrijajonic.rs

Jedno od najrasprostranjenijih uverenja u vezi sa dugogodišnjim partnerskim vezama jeste da strast koju svi osetimo na početku, ne možemo zadržati sve vreme trajanja naše veze. Ako ste i i Vi jedna/jedan od onih koji tako razmišljaju, onda Vam se to verovatno i dešava.

Često me klijenti pitaju kako je moguće obnoviti tu iskru, kako ostvariti strast? Nedavno mi je klijentkinja koja je potražila moju pomoć, rekla da je od muža, pre nego što su došli kod mene, tražila da je ponovo osvoji. A on je to prokomentarisao rečima "Ne budi budalasta!"

Život koji (ne)obećava

Kad je počeo da je gubi, rešio je da je ponovo osvoji. Ali, sad to više nije moguće na isti onaj način na koji je to učinio prvi put. OBOJE SU SE PROMENILI. Posle 15 godina zajedničkog života i sazrevanja, dvoje dece, mnogih promena u vezi sa poslom i ličnih promena koje su se desile, ona više nije bila ista žena sa kojom se oženio. A ni on baš nije onaj za kojeg se ona udala.

Koja su to uverenja koja vladaju vašim odnosom sa partnerom?

  • Sedma godina je kritična.
  • Deca ubijaju svu romansu.
  • Veze na daljinu ne opstaju.
  • Ne možeš imati dobar brak i karijeru. Moraš da izabereš.
  • Život u zajednici ne obećava.

Da li su zaista ova uverenja kriva za nestajanje "leptirića u stomaku", one iskre sa početka veze? Mnogi klijenti nabrajaju razne razloge za nestanak strasti. Uglavnom se svi svode na to da ne provode dovoljno vremena zajedno. često su na poslovnim putovanjima, radno vreme im je različito - kad je jedan kod kuće, drugi je na poslu, obaveze oko dece ih toliko umore da nemaju vremena jedno za drugo... Ono što počne kao privremeno rešenje, postaje navika. "Sutra", "iduće nedelje", "kad se stvari reše"... postaju izgovori. A opet oživljavanje one strasti s početka je moguće, ali ne samo sa jednim ili dva izlaska.

Novi početak

Kad sam onom klijentu sa početka priče rekla da će morati mnogo više, upornije, istrajnije da osvaja svoju ženu, nije mu bilo svejedno. Ipak, ulog je bio veliki, pa je rešio da pokuša.

Šta možete da uradite?

  1. RAZGOVARAJTE sa svojim partnerom. Pronađite uvek vreme i vodite računa da komunikacija uvek bude uvek pozitivno orijentisana, da je bude bar pet puta više nego kritike, zameranja, prebacivanja... Da li biste vi želeli da provodite vreme sa nekim ko vam stalno "zakera", ko vas stalno "popreko gleda"? Razgovarati ne znači provesti par minuta u priči pre odlaska u krevet, već to znači zajedno planirati svakodnevnicu, uključiti partnera u vreme koje ćete provesti zajedno, razumeti ga i dozvoliti mu da ima i vreme za sebe ako mu je ono potrebno.
  2. KREIRAJTE ono što je potrebno i vama i partneru, ne čekajte da se samo desi. Pouzdan i dobar partner je neko ko je fokusiran na to da nešto stvori i uradi, a ne samo da priča o onome što mu je potrebno. Setite se početka vaše veze. Bili ste spremni da uradite bilo šta da partnera učinite srećnim, zar ne? Šta je sada drugačije? Zašto je to sada veliki problem?
  3. NAPREDUJTE zajedni. Ono što nas privlači drugima je često ono što mi lično u sebi potiskujemo, ne aktiviramo ga. Onda se ljutimo što se to i kod partnera potiskuje i ne iskazuje. Dok smo u krizi često kažemo: "Smejaćemo se ovome jednoga dana." A što ne sad?
  4. IZAĐITE IZ STARE PRIČE. Jedina realnost u našem životu je sadašnjost, to što se dešava sada i ovde. Ne filtrirajte partnera i ono što mu treba kroz neke priče iz prošlosti. To su sve "bajate vesti". Razmislite šta je to što partneru treba da se oseti voljenim i bitnim SADA. Ako ne znate, pitajte. 
  5. PLANIRAJTE IZNENAĐENJA. Ako budete čekali da se nešto spontano desi, načekaćete se. Dovoljno se poznajte da možete da pretpostavite u čemu će uživati. Vikend proveden zajedno, večera u omiljenom restoranu, šetnja...
  6. PRUŽAJTE stalno. Na taj način pokazujete da je partner prioritet. Ne vagajte ko daje više. Ako ne dajete - ne dobijate. Ako ne dobijate, uskoro ćete se osetiti nevoljeno i nebitno. Idite ispred očekivanja svog partnera, pokazujte koliko je partner bitan, bitniji od vas samih.

Stalno podsećam klijente da LJUBAV DOLAZI IZ SRCA. Kad nas neko privlači "trnemo", "klecaju nam kolena", "srce hoće da iskoči"... A kad gubimo privlačnost razmišljamo "ne mogu više da ga gledam", "sa njim nema budućnosti", "ona me više ne voli"... 

Dok smo privlačni jedno drugom voleti je jednostavno. Kad privlačnost počne da bledi, selimo se u naše umove, napuštamo telo i srce. - Tony Robbins

Autor:Ljiljana Jagodic

Izvor: http://bgonline.rs/zasto-smo-se-udaljili-ljiljana-jagodic/

 

Teško da možemo sprečiti jednogodišnjaka da tokom šetnje ne pokupi nešto sa ulice ili da ne strpa u usta nešto što je našao u parku – što svaku mamu dovodi do ludila. Opravdano ili ne?

Tokom sezone gripa i prehlade ili nekih drugih virusa veoma je važno deci često prati ručice i brisati ih vlažnim antibakterijiskim maramicama ili gelovima. To je činjenica. Ali…

Stručnjaci se slažu sa tezom da je infekcija pojedinim bolestima legitiman razlog za brigu roditelja, ali isto tako većina njih se slaže da celokupno društvo poprilično preteruje kad je u pitanju zaštita dece od mikroba.

Evo šta kažu stručnjaci koliko čisto okruženje je potrebno vašem detetu da bude zdravo.

Pravila higijene

Sigurno ste nekad čuli tezu kako izlaganje beba mikrobima može u budućnosti da deluje kao zaštita od bolesti kao što su alergije i astma u kasnijem životu. Ovakav način mišljenja naziva se i „hipoteza higijene“ koje podržava mišljenje koje kaže da kad je dečija izloženost parazitima, bakterijama i virusima u ranijem životu ograničena, šanse za dobitak astme, alergija i autoimunih bolesti tokom kasnijeg života su veće.

Dokazano je da deca koja su odrastala na farmi sa starijom braćom i sestrama i ona koja su od najranijeg doba išla u vrtić u postotku manje pate od alergija.

Baš kao što je bebinom mozgu potrebna stimulacija da bi se normalno razvijao isto tako je imunom sistemu potreban dodir sa svakodnevnim uglavnom bezopasnim mikrobima da bi jačao, naučio kako da se prilagođava i reguliše.

Naučnici su otkrili da su deca koja su bila izložena životinjskom izmetu do druge godine imala više slučajeva proliva ali i puno manje upalnih stanja u organizmu u kasnijem dobu.

Upalni procesi su povezani sa nastankom mnogih ozbiljnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, dijabetes, srčana oboljenja,… Naučnici su odavno prestali da veruju da imunitet ima veze samo sa alergijama, autoimunim bolestima i astmom, i veruje se da je povezan sa upalama kao i sa degenerativnim bolestima i upravo iz tog razloga, izloženost mikrobima je veoma važna u ranijem životnom dobu.

Čišćenje bacila, dobro za zdravlje ili loša ideja?

Većina bacila koja vreba da se nastani u našem organizmu ne samo da je bezopasna nego već su s nama tokom milenijuma. Pošto se ljudsko ponašanje tokom vekova menjalo tako je popriličan broj bacila koji žive u crevima nestao. Ti bacili obavljaju mnoge važne funkcije , ali su se zbog modernog načina života izmenili ili nestali.

Kada previše čistimo i sterilišemo okruženje u kome se nalazi beba da bismo je zaštitili od bolesti mi na neki način smanjujemo šansu imunitetu da ojača na prirodan način i na taj način sprečavamo da deca dođu u dodir sa prirodnim mikroorganizmima koji su u stvari dobri za njih.

Isto tako postoji šansa da se previše ode u potpuno drugom smeru što takođe nije dobro, pa tako dosta ljudi koji veruju u „hipotezu zdravlja“ tvrde da su mikrobi iz prljavštine u potpunosti dobri za zdravlje. Stručnjaci se s tim ne slažu i tvrde da su ti mikrobi potpuno nebitni jer su adaptirani da prežive u prljavštini, a ne u ljudskom organizmu.

Šta roditelji treba da urade?

Potrebno je da pazite svoju decu, čuvate im zdravlje, ali i da pronađete ravnotežu, bez preterivanja.

Posavetujte se sa lekarom da li je potrebno baš svaki put da dete pije antibiotike koji veoma loše utiču na dobre bakterije i ujedno na sposobnost jačanja imuniteta i njegove mogućnosti da se bori protiv bolesti.

Kad je reč o izloženosti bebe mikrobima u okruženju ne morate baš toliko da pazite i sterilišete sve sa čime će dete doći u dodir.

Izvor: Lifepress magazine

utorak, 09 avgust 2016 21:14

Fallen angel

Povredila ga je na sve načine na koje je moguće povrediti nekoga. Razbila ga je u milion komadića i ostavila u tami najmračnije palate njegove duše brz nade da će ikada uspeti da pronađe put ka svetlosti. Prolazili su dani, nedelje, meseci... A onda se pojavila ona. Zaljubila se u sivilo njegovih očiju onog trenutka kada ga je ugledala. Ušetali su jedno drugom u život bez teškoća, lagano prolazeći sve barijere i rušeći zidove koje su sagradili oko svojih srca. Vrć tad je sa sigurnošću znala da ga želi u svom životu.

Govorio je da je ona njegov anđeo, zato što ga je izvukla iz njegove tame i odvela na mesto gde se snovi zaista ostvaruju. Razlikovala se od drugih koje je poznavao, bila je ljubazna, nežna i sve što je ona želela je da ga vidi kako se smeje ponovo. Učinio je da ona oseća da konačno pripada negde, da njen život napokon ima smisla. Bio je sve i čemu he ikada sanjala. Bila je sve o čemu je ikada sanjao. Učinio je da se oseća sigurno i ona je učinila da se on oseća željeno. Oboje su počeli da se ponovo osećaju srećni i sve je delovalo kao da su se konačno svi delići slagalice uklopile u celinu.

Misteriozna tama koja se skupljala u njemu intrigirala ju je i jarko je želela da zakopa dubljr i dublje u njegovu suštinu, njegovo biće, da pronađe tu tamu i učini da njegove izbledele zvezde ponovo zablistaju. Želela je da osvetli njegov svet na način na koji niko drugi nije mogao, na način na koji on to zaslužuje. Želela je da ona bude razlog zbog kojeg će se osmehivati do kraja života.

Kakogod, nije htela da se ovoliko upusti, tako brzo, ali dozvolila je da se to desi zato što su njegove reči i sve što on jeste, bilo predobro da izgubi. Želja se razbila o nju kao talasi o stene i zapetljalo je u fantaziju o njemu. Želela ga je, želela je sve što ne njegovo, a bilo je očigledno da on želi isto. Izgledalo je da im se snovi konačno ostvaruju.

Ali njemu je ta svetlost bila prejaka, oslepela ga je i prestravilo ga je to što ga oba vodi u nepoznato. Duboko u sebi je znao da želi da je prati, ali je ipak dozvolio da ga obuzme sumnja. Šta ako je izgubi i potone još dublje ili je povuče sa sobom, u  njegovoj glavi to nije bilo vredno rizika. Odustao je i pre nego što im je dao šansu. Prestao je da je prati i povukao se u svoju tamu, tamo gde nije mogao dublje da potone kako je verovao.

Njegov anđeo nije znao šta da radi, jedva je nalazila reči i snage da se vrati i nađe ga, da mu kaže kako se oseća. Verovala je da je ona odabrana da spase njegovu dušu od tame kojoj nije pripadao. Ljubazna, nežna, brižna duša kao njegova zaslužuje sreću, ali ga je tama preuzela, pa je od straha da će opet biti povređen, odgurnuo od sebe. Počeo je ponovo da bude srećan i to ga je prestravilo, zbog toga što kada si srećan to ti odmah može biti oduzeto.

Mogli su da imaju sve, mogli su biti junaci njihove lične divlje ljubavne priče ako bi samo  pustili jedno drugo da se približe. Shvatila je, u trenutku, da je možda poslata prerano jer on još nije bio spreman da bude spašen. Ostavila ga je tu, samog u tami, samog sa njegovim mislima koje mu prave društvo. Daljina čini da se srci puni ljubavlju i udaljenost od njega čini da ga samo više želi, da još jače želi da se on osmehuje. Nije otišla daleko, o ne, još uvek je tu, blizu, posmatra ga. Zna da je to samo početak. Kada bi samo imala snage da izdrži, obi će ponovo pronaći jedno drugo i tada će oboje biti spremni. Spremni da se oslobode tame i započnu sopstvenu avanturu, i znate šta ? To će biti jedna od najboljih ljubavnih priča ikada ispričanih...

By Lilith

utorak, 09 avgust 2016 14:03

Kad se ceo svet zaigra u neobičnoj laži

Jedna bezazlena laž kojom su roditelji hteli da poštede svog mališana od tuge za izgubljenom igračkom, poprimila je za samo nekoliko dana neviđene razmere.

Dečak je bio veoma vezan za svog plišanog slončića. Međutim, jednog dana se vratio kući bez njega, a roditelji nisu imali pojma gde im je ispao, ili ostao zaboravljen. Nakon bezuspešne potrage rekli su dečaku da slonče nije nestalo, nego je otišlo na putovanje da upozna svet. Naravno, dete je imalo bezbroj pitanja.  Želeo je da zna gde je njegov prijatelj otputovao, šta sad radi, sa kim se druži i da li je dobro. 

Jedan od prijatelja njegovih roditelja priču je postavio na Reddit, i prokomentarisao kako bi bilo lepo da neko ko se snalazi u programu Photoshop napravi par montaža na kojima deluje kako se slonče sjajno provodi na putovanju. Verovao je da bi to oraspoložilo dečaka i uverilo ga da je njegov drugar dobro. Postavio je originalnu sliku slončeta, za slučaj da neko poželi da mu pomogne u misiji. 

Odziv je neverovatan. Za samo nekoliko dana na hiljade ljudi iz celog sveta je počelo da "teleportuje" slonče na neverovatne lokacije:

Na neobično putovanje krenuo je paraglajderom.

I naravno, prvo je otišao da upozna svoje rođake

A onda pomislio da bi bilo dobro da obiđe pingvine na Antarktiku

U Londonu se sprijateljio sa medom

Ludo se provodio na Ibici

U Egiptu paradirao na kamili

Na Machu Pichu su ga sačekale lame

Fino društvo našao je i u Irskoj

Istražio je dno okeana

U Lisabonu se ponašao krajnje neodgovorno!

Čuo je da u Japanu cveta trešnja, pa je rešio da ni to ne propusti

A onda je iz ruke najpoznatije Amerikanke posmatrao Njujork

U Norveškoj se oprobao kao Viking i plovio sa kitovima

U Francuskoj je dobro jeo, i naučio da kuva

U Kambodži je upoznao budizam

U Španiji se pridružio hrabrim toreadorima

A malo je i vladao svetom

Na Euro 2016 igrao je za Vels

A na Novom Zelandu odigrao maorski haka-ples sa ragbi timom

Dobro se odmorio na Havajima

Pa otišao čak na Mesec!

Ovo je samo mali deo od nekoliko hiljada postavljenih foto-montaža na temu "slončetovih putopisa". U međuvremenu, neobična svetska zajednica Photoshop "lažova" je našla gde je moguće kupiti identično slonče. 

Čini se da će se danas najpoznatiji plišani svetski putnik, osvežen i lep "kao nov" ipak vratiti svom malom vlasniku, ali tek kad on dobro nauči geografiju prateći svetske pustolovine svog ljubimca!

 

Izvor: http://www.medias.rs/kad-se-ceo-svet-zaigra-u-neobicnoj-igri-lazi

Prijavljivanje/Registracija