Eka

Eka

ponedeljak, 08 februar 2016 14:48

Marija, profesor i kocka

Sneg je prekrio padine Rudnika. Vejao je neprestano dva, tri dana i kitio mlade borove i jele, stvarajući prekrasne slike, čudne oblike.
Marija se zabrinula. Svaka pahulja padala joj je na samo srce. Osećala ga je u grudima, kako je hladi i neka jeza je hvatala. Kako će izdržati još jednu zimu, kako će prehraniti troje male dece?

Trošna brvnara teško je odolevala naletima mećave. Između brvana je toliko duvalo, da je slaba vatra od mokrih drva jedva gorela. Deca su cvokotala od zime pribijajući se jedno uz drugo.
Često se pitala šta hoj je sve ovo trebalo. Odrekla se toplog, prostranog stana, sve one pažnje majka Zore. Odrekla se toplih, udobnih haljina, izlazaka, svega što joj je nekada život činilo ugodnijim.
Detinjstvo joj je donosilo samo radost. Imala je sve. Šta bi poželela to je i dobila. Nikada nije čula reči nema i ne može. Tako i rana mladost. Dobro je učila. S te strane problema nije bilo. Sve do treće godine. Tada je srela njega. Direktor ga jednog dana uveo u njihov razred i predstavio kao novog profesora istorije. Devojčice su se samo zagledale. Takve plave oči, kao najlepše, najprozirnije gorsko jezero do sada nisu videle. Sva mlada srca su brže zakucala. I njeno nije bilo izuzetak. Osetila je odjednom neku hladnoću, pa toplotu, nešto toplo, milo obuzelo je mlado devojačko srce. Tako iz dana u dan. Kad će doći ti mili časovi? Činilo joj se da je istroija najlepša, najlakša. Možda zbog onih očiju koje su je tako milo gledale ili onih usana koje su joj tako drage kao da ih zna odavnoOsećala je da se nešto čudno događa. Je li to ono što je čekala osamnaest dugih godina, o čemu je sanjala u dugim noćima? Sve više je mislila na oči, usne, ruke, na osmeh mladog profesora, njenog profesora. Nije ni sama znala kako je sve to došlo. Kada? Tek oni su počeli i van škole da se viđaju. Bili su to divni dani. Zaboravili su na ono pravilo da profesor i učenica ne smeju da se vole. Ko će to da im zabrani kada su oni mladi, bezbrižni, zaljubljeni? Marija je bila još bolji đak, a on je sve više osvajao starije kolege, svojom savesnošću, predanim radom. Nije im se imalo šta zameriti.
A onda, iznenada, sve se počelo rušiti. Mladi profesor je imao sve više problema. Ni njoj nije bilo lako. Roditelji su je počeli kontrolisati. Već su joj dosadili prekori stroge majka Zore, koja nije mogla da dozvoli da se ime njene mezimice provlači po svačijim ustima. Postavili su joj uslov, ili da se okane svoje jedine, velike ljubavi ili da je presele u drugu školu, drugo mesto. Nije mogla ni jedno ni drugo da prihvati.
-Mama, mama gladna sam - iz razmišljanja je trže glasić njene male Milene 
-Evo sine, sad će mama da te nahrani.
A čime? Crne misli je opet nadvladaše. Do kad će ovo sve trajati? Kako da gleda ove oči, ova gladna usta koja treba nahraniti? Pekla im je krompir. Imala je i malo sira. I to je deci dodijalo. Ali nema ništa drugo. Samo da izdrže. Valjda će i taj poštar jednom doći. Mora je obradovati. Moraju je primiti. Na to je čekala sve ove duge, duge dane i još duže beskrajne noći, noći bez sna.
Ako je i ovaj put odbiju, kud će, šta će, čime da nahrani gladnu decu, kako da ih ugreje? Zar u ovo vreme ovako da bude, kao pre stotinu godina? Zar može postojati ovakva beda, čemer, jad?
E Milane, Milane profesore mladi. Sve sam videla u tvojim očima. Ljubav, radost, obećanja. Onog dana kada sam sve napustila mora da me je majka proklela, kad sve ovo proživljavam.
Kada je sve postalo nesnosno, neizdrživo, odlučili su da odu. U stvari Milan je premešten u jedno malo selo na Rudniku. A ona je napuatila sve i pošla sa njim. U prvo vreme sve je bilo u redu. Bez struje, bez vode, ali u prirodi, u onim divnim predelima sve je bilo podnošljivo. Sve ih je radovalo. On je radio, ona učila i nekako diplomirala. Najveća radost je bila ono očekivanje pevog deteta. On je želeo devojčicu, ona dečaka. Nekada u šali pomišljali su na oboje. A priroda je nekada tako čudna, pa ispuni želje i pretera. Marija je rodila trojke. Sva sina i devojčicu. Zateklo ih to ipak nespremne. Troje male dece treba smestiti, a oni sve pripremili za jedno. Milanova plata nije mogla da popuni sve praznine. Iz dana u dan trebalo je sve više. Počeli su da oskudevaju.
Majka i otac nisu hteli da čuju za nju i za njene probleme. A ne bi im se ni požalila. Pisala im je s vremena na vreme. Ali sve je hvalila. Nikada im se nije požalila, njihovu pomoć nije htelaSeća se dobro kada je Milan odnekud doneo pinu torbu namirnica, a njoj novu haljinu. Pitala ga je odakle mu novac, a on je odgovorio - višak. Nije tada posumnjala. Učinila je to mnogo kasnije, kada su takve stvari učestale. Nije mu ništa govorila. Uvrediće ga. Ne bi to njen Milan, njen profesor učinio. On je počeo da se menja. Da dolazi kasnije. Nekad i pripit. Sve nervozniji. Praskao je, vikao za svaku sitnicu. Po nekad je i ošamario. Nije znala šta se to događa. Počro je sve manje novca donositi kući. Nekad polovinu, nekad trećinu plate. Deca su rasla, slabo napredovala, ali ipak sve je činila da se nekako povrate, da povrate mir i slogu u kući.
Milan je sve više i više tonuo. Shvatila je da se kocka i bojala se za njege, za decu, za sebe. Trajalo je to jedno pola godine, a onda su Milana odveli. Još se sećala onog jesenjeg, tmurnog i vetrovitog dana. Nije znala šta je uradio. Znala je samo da ostaje sama sa troje male dece, bez posla, u toj brvnari, koja je u prvo vreme za njih bila prava palata, a sada poluprazna ličila je na običnu straćaru.
Prošla je jedna hladna, duga zima. Borila se nekako. Obilazila ga. Hrabrila da izdrži. Nije mu govorila o svemu onom što preživljava. Samo da prođe ova zima i što taj poštar ne dolazi? Primiće je, moraju. Mora da radi i prebrodi još ovo do jeseni. Dok Milan ne dođe. Čekaće ga, a onda... Videće. Ako se promeni, pa eto oprostiće mu. Hteo je da im bude bolje. Nije shvatao koliko je sreća prevrtljiva i kako lako okrene leđa onda kada je najpotrebnija.
Samo da počne da radi, da Milan dođe...
Evo poštara! E ovaj put mora biti bar malo radosti.
-Ovo je za Vas Marija.
-Hvala Vam, to sam čekala.
Onda su joj ruke zadrhtale. Nije to. Prepoznala je rukopis majke Zore. Otkud ona? Četiri duge godine oni nisu hteli da čuju za nju. Otkud ovo pismo?
-Mama gladni smo.
Uzela je da nahrani decu. Pismo je ležalo na stolu. Nije se usuđivala da ga otvori. Kada je smogla malo snage pročitala je nekoliko redova: "Draga ćerko! Sve smo zaboravili. Tata će doći po tebe i decu kroz dva-tri dana. Jedva čekam da zagrlim unučiće! Isplela sam im džemperiće. Ne, nemoj se buniti. Ovaj put nećeš biti svojeglava. I dosta onih laži o uspešnom životu, već pakuj to malo prnja, da izdržimo do jeseni i sačekamo Milana. Sve znamo i sve će biti u redu. Tvoja mama."
Srce joj je zadrhtalo od radosti...

By Lilith

ponedeljak, 08 februar 2016 14:41

NE DIRAJTE BAJKE!

Pišu se nove ili revidiraju stare bajke da bi bile prihvatljivije? A kome? Roditeljima? Politici?

 

Život nije bajka, ali bajke su neophodne za zdravo odrastanje deteta. To su prve priče koje pričamo svojoj deci. Koliko god bile surove i ponekad strašne, ipak je najvažnije to što na kraju uvek pobeđuje dobro.

Činjenica je da se o pravima deteta danas mnogo govori, i treba, deca su zajedno sa starima najosetljiviji deo naše populacije. Isto tako se u mnogim segmentima preteruje i pomalo me brine to što bi deca mogla da izgube prirodno pravo da budu deca, da ne znaju sve, da budu i neodgovorna, da imaju pravo na nestašluke, poneki neopravdani čas, da imaju pravo na nemoguće zahteve i izmaštane svaštarije…

A brine me i to što bi deca s vremenom mogla i da ostanu bez bajke, one prave, surove, izmaštane, nemoguće a preko potrebne bajke. Problem u bajkama vide oni koji smatraju da ovakve priče nepotrebno traumatizuju decu i kvare im radost srećnog detinjstva. Bajke se danas sve češće vide kao najraniji zagovornici nasilja i politički nekorektnih seksualnih stereotipova.

Komentarišući ovu pojavu, psihijatar i psihoanalitičar dr Zoran Milivojević upozorio je na to da je neophodno da se pričaju bajke u izvornom obliku, bez menjanja i ulepšavanja jer je to način da se deca vrlo rano upoznaju sa onim što je zlo i loše i da spoznaju šta je dobro, bez zbunjivanja. Bajke su prve priče koje pričamo deci o događajima u velikom i nepoznatom svetu koji se nalazi izvan sigurnog porodičnog kruga i roditeljske ljubavi.
Van porodičnog gnezda, svet nije uvek srećno mesto

Jedna od glavnih uloga bajki jeste da poduče dete da se spoljašnji svet razlikuje od njegove zajednice, da ga pripreme na to da u spoljašnjem svetu postoje opasnosti, da deca još od ranog detinjstva naprave jasnu razliku između zla i onoga što je dobro, loših i dobrih dela, pogrešnih i dobrih postupaka.

One imaju važan uticaj na izgradnju osnovnih, početnih detetovih uverenja o nepoznatim ljudima, ljubavi, prirodi, o velikom svetu koji ga očekuje. Dr Milivojević podseća da je struktura zapleta u bajkama takva da njenog glavnog junaka, sa kojim dete uglavnom može da se poistoveti, ugrožava zla osoba, zla sila, da bi se priča završila tako što dobra osoba ili viša sila spasava junaka. Zato bajke imaju srećan kraj u kojem ljubav i pravda pobeđuju zlo.

Ono što mi upada u oči jesu „modifikovane“ savremene bajke u kojima princ poljubi princa i probudi ga iz stogodišnjeg sna, a lepotica se zaljubi u princezu pa zajedno odu kod njenog tate fabrikanta da žive u raskošnom dvorcu… Primera ima još toliko da i nas u godinama zbune, a tek klince koji su do juče bili u pelenama? Čemu? Pišu se nove ili revidiraju stare bajke da bi bile prihvatljivije? A kome? Roditeljima? Politici? Diskriminisanim grupama? Ma dajte, da li zaista mislite da deca išta o tome treba da znaju i da ih istinski takve stvari zanimaju?

U redu, sve je podložno promeni i sve se menja, ali molim vas, sačuvajmo pravo deteta na bajku, na zlog vuka, dobru Crvenkapu, hrabrog lovca, usnulu lepoticu, zlu vešticu, na dobre vile, čarobnjake i ostale junake. Bolje je da se pozabavimo ozbiljnim preispitivanjem vaspitnih procesa i mera, obrazovnog sistema i onoga što im u širokom krugu nudimo kao sliku stvarnosti, one iste stvarnosti za koju oni nisu krivi, jer smo je mi takvom učinili.

Pitam se da li su roditelji bili dobri interpretatori bajki kad je toliko mladog, maloletnog sveta ogrezlog u kriminalu, nasilju i devijacijama? Pa oni ne znaju da je na kraju lovac ubio vuka, da su dobri Ivica i Marica upropastili staru opaku vešticu, da je zla maćeha završila u paklu, da je strašna zver u stvari predivan princ, da ti za nečiju ljubav ne trebaju balske haljine i čarobne cipelice..?

Da se vratim na reči dr Zorana Milivojevića koji objašnjava da bajke omogućavaju detetu da se razvija, da iz faze neznanja i potpune naivnosti pređe u sledeću razvojnu fazu u kojoj prihvata postojanje dobrog i zlog. Tako dalje kroz život deca, pa ljudi, grade svoj put, prave izbore, međusobne odnose na osnovu onoga što su usvojili još u najranijem detinjstvu.

I zato vas molim da bajke ostanu bajke, pišite nove, ali neka suština ostane ista, ne menjajte one na kojima su stasavale generacije. Svedoci smo pisanja i neke nove istorije, menjaju se podaci i istorijske činjenice, kako kome odgovara i kako ko sme… Ali ne dirajte bajke – ako je stvarnost samo pola života, šta nam ostaje u drugoj polovini?

Piše: Nataša Nešković

Izvor: RTS

Saznajte u koliko sati ste došli na svet, pogledajte listu i otkrite koje su vaše najizraženije karakteristike.

 

00:00 - 02:00 - rađaju se ljudi koji su brzi, dovitljivi i radoznali. Oni kao da jedva čekaju da se rode, željni da istraže svet.

02:00 - 04:00 - rađaju se ljudi koji znaju da dolaze na ovaj svet da nešto stvore, radiće i zapeće iz petnih žila samo da vide svojih ruku delo.

04:00 - 06:00 - rađaju se oni koji vole da iniciraju i pokreću stvari, oni koji stavljaju sebe i svoj cilj ispred drugih.

06:00 - 08.00 - rađaju se povučeni, tihi ljudi koji se saosećaju sa drugima, a posvećuju se zanimanjima koja uključuju brigu o drugima. 
08:00 - 10:00 - rađaju se ljudi ljubazne prirode, oni koji vole ljude i posvećeni su stvaranju boljeg i lepšeg sveta.

10:00 - 12:00 - rađaju se ambiciozni ljudi, budući lideri, oni koji su na čelu raznih grupa i organizacija. 
12:00 - 14:00 - rađaju se ljudi koji imaju veliki uticaj na svoje okruženje, na svoju porodicu, državu, a često i šire.

14:00 - 16:00 - rađaju se filozofi i mistici, često istraživači i ljudi koji proučavaju nepoznate i daleke prostore.

16.00 - 18:00 - rađaju se staloženi i mirni ljudi, mirotvorci - oni koji su stalno između dve sukobljene strane i koji mire zaraćene.

18:00 - 20:00 - rađaju se vredni ljudi, često radoholičari, oni koji vole da rade i do penzije, i u penziji.

20:00 - 22:00 - rađaju se ljudi koji su rođeni vaspitači, okrenuti su deci, iznad svega žele svoj dom i divnu porodicu.

22.00 - 24:00 - rađaju se tradicionalni ljudi, okrenuti porodičnim vrednostima.

Izvor: http://www.kurir.rs/zabava/zena/saznajte-kad-ste-dosli-na-svet-evo-sta-sat-rodenja-govori-o-vama-i-vasoj-sudbini-clanak-2125847

četvrtak, 14 januar 2016 22:42

November love

Novembar. Krupne pahulje snega gube ti se u kosi. Šetamo ispod ogolelih grana kestena kao da je leto, kao da se kupamo u sjaju sunca.
Poznajem te tek par dana, a volim te odavno, godinama. Baš tebe takvog zamišljala sam u svojim snovima.
A pre nekoliko dana kada smo se prvi put sreli, strah me obuzeo da ćeš otići, da je sve samo šala.
Đorđe mi je danima dosađivao. On pa on. A bio je samo običan mangupčić, dosadan i neinteresantan. 
Prošao si i rekao da me ostavi na miru. Odmah sam se složila. Fascinirale su me te tvoje oči, prave žeravice ispod duge kose. Poneo me tvoj osmeh nekuda, bespućima sreće. Da sam mogla da poletim, poletela bih među zvezde. Odmah da im kažem da je došao onaj pravi, onaj o kome sam maštala, sanjala i danju i noću 
Pitao si kako se zovem i pozvao me da se sutradan prošetamo. Ne znam zašto, rekla sam ti ime kojim me je tek po neko zvao, jedna - dve drugarice. Na tvojim usnama zvučalo je prekrasno, divno. Obećala sam doći, ne misleći ozbiljno, plašeći se valjda da se šališ, šta li.
Neplanirano, sutradan smo se ipak sreli i od tada smo jedno. Novembar se pretvorio u najlepši i najmirisniji mesec, u mesec sreće...

By Lilith

Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Sa dr Rankom Rajovićem stvorio je NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece..

Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Takođe, sa dr Rankom Rajovićem stvorio je i tzv. NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece i poboljšanju pristupa obrazovanju.

 

Evo nekih od njegovih najinspirativnijih misli koje mogu biti od koristi roditeljima i onima koji rade sa decom – vaspitačima, učiteljima i nastavnicima:

1.”Sve što uradite umesto svog deteta, uradili ste protiv njega”

2. “Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!”

3. “Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.”

4. “Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome šta, koliko brzo i uspešno dete može da savlada.”

5. “Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Da li umemo da je pridobijemo za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristimo za napredak?”

6. “Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.”

7. “Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.”

8. “Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.”

9. “Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Šta znači jedna savršeno naštimovana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.”

 

10. “Paradoksalno, u vreme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!”

11. “Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.”

12. “Najveća avantura koja može da se dogodi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovne škole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći da obavlja mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.”

13. “Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena kolena, što nestaju stare igre… Dete koje ne hoda po ivičnjaku neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.”

14. “Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.”

15. “Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju sa računarima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme da provede pred ekranom.”

16. “Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.”

17. “Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.”

18. “Mozak razume samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svjom delatnošću saopštava šta da razvije”

19. “Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – ćuti, sedi i budi miran.”

 

20. “Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.”

Izvor: detinjarije.com

ponedeljak, 11 januar 2016 22:46

Sedam stvari koje ne treba da obećavate deci

Roditelji su skloni da podmićuju decu da bi mališani učinili ono što oni žele, da bi izbegli moguću svađu, da ih poštede razočaranja, da im daju nadu…

Profesorka zadužena za odgoj i vaspitanje dece i autorka knjiga o deci, Silvija Rus, napominje da su deca velike cepidlake kada je reč o obećanjima – vaša reč vaša je obaveza. “Ako prekršite obećanje gubite dečje poverenje”, tvrdi ona.

Sledi nekoliko uobičajenih obećanja koje roditelji daju i krše ili jednostavno nisu dobra za njihov razvoj:

1. Obećavam da neće boleti
Bol je subjektivna, pa se skidanje flastera vama čini sitnicom, ali dete će to možda doživeti drugačije. Umesto da kažete da uopšte neće boleti, recite: “Možda će malo boleti, ali brzo će proći”.

2. Obećavam da ću doći kući pre nego što odeš na spavanje
Budite oprezni sa obećanjima kada su okolnosti van vaše kontrole, poput saobraćajne gužve ili hitnog poslovnog sastanka. Umesto toga recite: “Obećavam da ću dati sve od sebe da dođem kući što ranije”.

3. Obećavam da ćeš se sledeće nedelje igrati kod drugara, ali ne danas
Deca pamte detalje. Ako kažete sledeće nedelje, držaće se toga. Ponudite bolju alternativu: “Razgovaraću sa mamom tvog prijatelja i pokušaću da dogovorim druženje kad svima bude odgovaralo”.

4. Obećavam da ću te odvesti na sladoled kada pospremiš svoju sobu
Podmićivanjem nećete pomoći detetu da se nauči motivaciji. Preskočite obećanje o slatkišima i pomozite da shvati ideju uzroka i posledica. Pokušajte nešto ovako: “Treba da pospremiš svoje igračke, jer bi neko mogao da se saplete i padne”.

5. Obećavam da ćeš, kad napišeš domaći zadatak, biti najpametnije dete u razredu
Pomozite detetu da nauči da ceni vrednost učenja, umesto da po svaku cenu želi da bude najbolje. Recite: “Pisanje domaćeg pomoći će ti da porasteš i naučiš”.

6. Obećavam da će sutra biti bolje.
Roditelji sve žele najbolje za svoju decu, ali ponekad deca samo žele da ih poslušate i shvatite njihova osećanja. Dobar način da to učinite? Recite: “Zvuči kao da si imao težak dan”.

7. Obećavam da ćemo ići u akvapark za tvoj rođendan sledeće godine
Vaše dete želi nešto posebno i vi to želite da mu pružite, ali veća putovanja zahtevaju planiranje i budžet. Uključite dete u proces da bi imalo bolju predstavu šta se dešava. Pokušajte sa: “Mislim da bi akvapark bio zabavan. Hajde da razmislimo kako možemo da uštedimo za putovanje tamo”.

Izvor: Zelena učionica

 

subota, 09 januar 2016 23:23

Zabrinuta

Poštovana, već sam vam pisala u vezi artritisa, tačna dijagnoza je artritis puerilis oligoartikularis M08.4

Kako se postaviti prema toj bolesti. I kako pomoći detetu. Hvala unapred

Lečenje ove bolesti treba da bude   kompleksno  ali i za svakog pojedinačno . Ciljevi lečenja su da se suzbiju aktivne upale zglobova i da se spreči  deformacija zglobova i propadanje mišića.Lečenje ima 4 dela: mirovanje, antiinflamatorna terapija, kineziterapija i psihoterpija.

Roditelji  moraju da  poštuju  savete lekara  jer tako može da se postigne da  80 % bolesne dece živi normalnim životom.Sami  treba da se ponašaju tako da dete ne stekne osećaj invalidnosti, da u svim aktivnostima učestvuje sa svojim drugarima,da što manje bude u bolnici, da  pohađa školu i  da se bavi sportom izuzimajući naporna  sportska takmičenja .

 

 

subota, 09 januar 2016 23:19

Mara

Poštovanje, imam ćerku od 5 godina i mlađu od 20 meseci. U poslednje vreme starija ćerka kida nokte, sada smo to nekako uspeli da rešimo, sada je prešla na kožu palca koju je skroz bukvalno oljuštila.Moje pitanje je sledeće da li mislite da je trebamo odvesti psihologu i da vidimo uzrok problema ili trebamo pustiti da prođe ako mogu tako reci ta faza. Pozdrav zabrinuta majka

Draga Maro.Onychophagia odnosno grickanje noktiju je odraz  psihičke napetosti .Dete se rasterećuje napetosti  grickanjem i kidanjem noktiju.Sve su te pojave  veoma  dugotrajne  i mogu  da se događaju  i kroz ceo život.  Mišljenja sam da je poželjno da  dete odvedete i kod psihologa.

subota, 09 januar 2016 23:17

caspero

zdravo jas sum od Makedonija.Sakam da vi postavam edno prasanje na moeto 1god i 6 meseci staro dete vo 8 mesec mu e otkriena alergija na polenov prav i domasna prasinaza toa primame ceterizin sirup po 5ml sekoja den pred spienjese beshe vo red do pred mesec ipolkoga beshe mnogu nastinato ni e otkrien bronhit lecenjeto odeshe vaka:sirup amoksiklav,potoa sirup koalmacin i sirup amoxicilin ,nisto ne pomogna pa sleduvaa 5 ineksii utro vecer geramicin plus 5 ineksii linkocin i tri urbazon,na kraj i sirup pancef po 5 mledna nedela beshe dobar sega povtorno ima pokacena temperatura okolu 38 cve molam za sovet sto ponatamu??????

Poštovana Caspero, Razumela sam Vaš problem, Kako dete ima već konstatovanu preosetljivost  na kućnu prašinu i na  polen mislim da je trebalo  da bude lečeno i inhalacijama.Imalo je sigurno izmenjeno disanje čim je primalo Urbason.Kako sada ponovo ima povišenu temperaturu  to je  osim dobrog pregleda  poželjna i laboratorijska obrada .Nisam sigurna da su  antibiotici  baš uvek potrebni. 

 

subota, 09 januar 2016 16:29

Nale

Poštovanje Da li možete da mi kažete šta sve treba da uradim od analiza da bih shvatila koji je uzrok večito curenje nosa izbacivanje sekreta iz grla i nosa? Od septembra smo se razboleli moje dete i ja (u drugom stanju) evo i dan danas isto. Dobijao je antibiotike i kapi za nos al mu nisu pomogli. Bili smo čak i na moru i opet ništa. Bio je krenuo u vrtić pa sam mislila da je i zbog toga ali ja imam iste simptome već evo 3 mesec. Razmišljala sam da uradimo bris grla i nosa da vidimo možda postoji neka bakterija koja stvara taj problem. Ako možete da me posavetujete šta da radim? Hvala, da alergo test smo radili pre godinu dana ništa nije pokazivalo da je alergičan .

Draga Nale,  moje je mišljenje da  bi trebalo da  za  svoje dete odaberete  strpljivog i pouzadnog pedijatra i specijalistu za ORL bolesti  koji će na osnovu kliničkog pregleda i eventualno lab. nalaza znati  da prepoznaju problem i da vas što bezbolnije provedu  provedu kroz ovu fazu u životu Vašeg deteta. .Dete ne treba uvek  lečiti antibiotskom terapijom  već simptomatskim lekovima onako kako to bolest zahteva.Nastavite da svom detetu dajete  D3 vitamin onako kako je  propisano i mineral Zn .Trebalo bi razmišljati i o eventualnom davanju vakcine Synflorix  koja bi  vaše dete zaštila od infekcija  izazvanih Pneumokokom(Infekcije česte u ovom  uzrastu)..

 

Nekada je rešenje i odlaganje  boravka u vrtiću dok  dete  svojim odrastanjem  preraste bolesti za dati uzrast,. Mišljenja pedijatara su o ovome različita  a ja vam iznosim svoj stav. 

Prijavljivanje/Registracija