Vasa porodjajna prica

Više
9 godina 3 meseci pre - 7 godina 6 meseci pre #121 od BBmama
BBmama je napravio novu temu: Vasa porodjajna prica
Bubi89 je napisala

Podelite sa nama vasu pricu :)


***Istrazi klub koji svaka mama voli***
Poslednja izmena: 7 godina 6 meseci pre od BEBICA.

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Više
9 godina 3 meseci pre #122 od BBmama
BBmama je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
jocana je napisala

Trebala sam da se porodim 4.08. 2011. ali prebacila sam osam dana. Sedmi dan od termina primili su me u Narodni front. Nisam se otvarala, nisam imala kontrakcije. Sledećeg dana ujutru, oko devet stavili su mi vaginaletu, da bi krenule kontrakcije. U dva sam otišla na ctg i pregled, ali i dalje nisam bila otvorena skoro ništa. Celu trudnoću sam iznela odlično, bila sam aktivna stalno, u devetom mesecu sam trčkarala po planini i nisam imala nikakav strah od porođaja. Međutim, kako se ništa nije dešavalo mene je počela da hvata nervoza. Hiljadu i jedno pitanje mi se motalo po glavi.
Muž mi je došao u posetu u tri sata i krenuli smo malo da prošetamo. Pomalo počne da me boli stomak i rekoh odlično, bar se napokon nešto dešava. Oko četiri su krenule jače kontrakcije, ispratim muža i odem da se javim sestri. Odvedu me na klistiranje, pa na ctg i oko pet sam ušla u salu. Tražim anesteziologa da mi da epidural i odjednom kreću naponi. Dolazi doktorka , pogleda i vikne sestri: Brzo, brzo, vidi se bebina glava!
Jedan napon, drugi napon i izađe Joca 3800kg težak i 54cm dugačak!
Sve u svemu, odlično sam prošla!

***Istrazi klub koji svaka mama voli***

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • LoLa
  • LoLa's Avatar
  • Van mreže
  • BB Majstor
  • BB Majstor
  • ..ja sam ja dok se borim i boricu se dok sam ja..
Više
9 godina 3 meseci pre #563 od LoLa
LoLa je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
.



otisla sam u petak na pregled i doktorka rece da dodjem u ponedeljak pa ce me ako se ne porodim malo ubrzati ''bolje da bajemo nego da se kajemo'' ... i tako, dodjoh u ponedeljak ujutro tako bezveze, stavili me na indukciju u 10 h i nih par se porodile a ja nista :) da bi sestra u 13.20h skontala da u moju ruku nista ne kaplje, pa je malo prodrmala kesicu i ja malo spavala izmedju trudova pa mi se sestre smejale da bih u 16.55 rodila Masnicu bez nekog napora...3400/48 sve u najboljem redu... posle par dana dobili zuticu i ponovo otisle za bolnicu...

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • Bubi89
  • Bubi89's Avatar
  • Posetilac
  • Posetilac
9 godina 3 meseci pre - 9 godina 3 meseci pre #588 od Bubi89
Bubi89 je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
Evo moje poooduze price :)

04.02.2011 Lazar 3600g 54cm
Prirodni porođaj sa epiduralom
Narodni Front

Termin mi je bio 01. februar 2011. godine, ali naravno ja sam to premašila... Trećeg ujutru sam prokrvarila, pravac Front, što je sigurno, sigurno je... Pregledao me doktor, onako kasapinski, kako to i umeju, i kao otvorena si samo jedan prst, ali zadrzaću te da ne dolaziš opet... Onda me druga doktorka opet pregledala, uradila CTG i UZ... Staviše me na odeljenje patologije da ležim, jer je porodilište bilo prepuno... I naravno sve to tek četiri kasnije...

Tu noć dobijem slabe kontrakcije... Sačekam jutro i kažem sestri šta i kako, i oni me odvedoše na CTG i UZ... I onda na pregled pred jedno 10-ak studenata... Ajoj majko, e tu me blam pojeo... Slatki momčići, a ja noge sirim :D

Zaključe da sam otvorena dva ipo prsta i pošalju me na odeljene porodilišta... To je bilo oko 10h...
Onda je došlo na red ono čega sam se plašila više nego porođaja... Klistir... Sad tek vidim koliko sam bila smešna... Na kraju sam tražila dva puta da mi ga uradi, jer tri dana nisam išla u wc... Čak sam joj rekla da ne misli da sam se navukla, već bolje sad da se ispraznim nego na stolu da se desi neprijatnost...

Onda sledi čekanje od jedno tri sata... I usput još uspem da vidim jednu ženu kako se porađa i sve onako lepo mi pred očima beše prikazano... E tu sam se sasekla...

U međuvremenu sam ćaskala sa dve ženice, kontrakcije nisam ni osećala.

U 14h me stavljaju na porodiljski sto.... Neka smorna babica mi priključuje CTG... Imam kontrakcije ali i dalje ne bole...

Dolazi neka namrštena doktorka koja je predhodnu porodilju tako grdila i urlala na nju... UŽAS... Pregleda me i kaže da sam otvorena pet prstiju... Dolazi sa nekom studentkinjom i kaže joj da mi probuši vodenjak... Ona jadna smotana pojma nema... Doktorka je tera, kao ajde, moraš da naučiš... Pomislih, pa na meni da se uči, lujko jedna...

I naravno nije uspela, i onda je ova sama to uradila... Grozan osećaj... I Bogu hvala smena joj se završi pa je druga došla... Stavljaju mi indukciju…


Potom dolazi anesteziolog i daje mi epidural... Ubod i sve ostalo osetila nisam... Tu sam se raspričala sa njegovom pomoćnicom koja je isto bila izvrsna...

Posle 20-ak minuta raj... Vreme mi leti... Već je 16h i nešto... Beba se ne spušta... Pa mi anesteziolog pomogao nekako sa jedva osetnim nogama da ustanem pored kreveta i malo stojim... uspela sam to nekih 15 minuta da izdržim pošto mi se vrtelo, i vratih se na krevet... Potom sam legla na stranu. Kad bih videla da dolaze kontrakcije gurala bih iz sve snage da se mali spusti... U međuvremenu sam ožednela kao kamila i smarala sam non stop anesteziloga da mi kvasi gaze... Posle mi neka, ne znam ni ja šta je bila, kroz ruku dala nešto, kad je krenula da me “radi” moja tahikardija, i vid da mi se muti, odsekla sam se... Ali i to popusti za 20- ak minuta...
Anestezija polako popušta, osećam bolove, ali izdržava se... I tako pola sata, sat...

Dolazi neka druga babica, i kaže digni noge da vidimo... Kad poče da doziva "doktorka, doktorka, beba samo što nije"... Nameštaju krevet, i viču da guram, da držim vazduh što duže mogu... A ja sa tim, na nuli... Ali guram nekako, i usput se smejem, jer mi kroz glavu prolazi našta li sada ličim ... Bez i jednog jauka, 2-3 napona, secnuše me, i bebac izađe... 19h i 20m...

Doktorka me hvali, "svaka cast, ovo se zove porođaj"... Odmah zatim je izašla i cela posteljica.. Ništa osetila nisam... Bog blagoslovio epidural... Nose bebca, i nedugo zatim ga i vraćaju. Neopisiv osećaj, nisam ni bila svesna da je to iz mene izašlo... Tako mali i meden... Nisam znala da li da se smejem ili plačem od sreće... Mozak mi se blokirao, nisam bila svesna a sam rodila novi zivot...
Sve je tako divno prošlo, i sada imam svog anđela kraj sebe...

I zaista porođaj mi je ostao u divnom sećanju.
Poslednja izmena: 9 godina 3 meseci pre od Bubi89.

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • lajavica
  • lajavica's Avatar
  • Van mreže
  • BB Majstor
  • BB Majstor
  • Što me ne ubi to me ojača!
Više
9 godina 3 meseci pre - 9 godina 3 meseci pre #594 od lajavica
lajavica je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
ej Bubi imam i ja pricu taaaaaaaamo ;) :)
sad cu da je kopiram :)
inace moja prica je bila u novinama MOJA BEBA :)
Poslednja izmena: 9 godina 3 meseci pre od lajavica.

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • lajavica
  • lajavica's Avatar
  • Van mreže
  • BB Majstor
  • BB Majstor
  • Što me ne ubi to me ojača!
Više
9 godina 3 meseci pre #602 od lajavica
lajavica je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
Čini mi se da sam jedina trudnica koja je imala dva termina za porođaj. Jedan je bio 03.05.2010 ( po menstruaciji ) a drugi 14.05.2010 ( po bebi ), razlikovali su se u 11 dana. Već kad sma ušla u osmi mesec moje strpljene je došlo do ivice propadanja i uporno sam navijala za taj prvi termin, mada sam se i potajno nadala da će to biti i ranije, jer Bože moj, ovo mi je treći porođaj mora biti ranije. Međutim 03.05. je došao i prošao a ja ni blizu porođaja. Pa je prošlo još 5 dana....ništa.....Više nisam imala snage i živaca da čekam i zakazala sam pregled u Betaniji, čisto da vidim da li moj mali dečko ima nameru da izađe ove nedelje, meseca, godine.....
Tog 11.05.2010 sam ustala još u 06h ujutru jer sam znala da idem na kontorlu, imala sam tremu i nisam mogla da spavam....Pregled mi je bio zakazan za 13h. Mislim da ne moram da vam kazem da sam do polaska brojala sekunde, da sam milion puta prošetala po sobi gore-dole, da sam sto puta morala da idem u toalet :)...Šminkam se, oblačim......I krenuli smo. Predložila sam mom mužu da ponesemo moj kofer "za ne daj Bože", na šta je on rekao da mi ne treba ali ga je na moje insistiranje ipak poneo.
U Betaniju smo stigli oko 12:45h i čim smo stigli doktorica me je prozvala da uđem da mi urade CTG. Pošto je CTG bio sasvim ok, zamolila me da se skinem da me ona ipak i ginekološki pregleda, jer je termin po menrtuaciji prošao za 8 dana. I gle čuda.......Reče ona meni : " Otvoreni ste 4cm, pošto vam je ovo 3 porođaj idemo u salu". VAAAAAAAUUUUU....SALU? ŠALTER SALU? KOJU SALU?
Ukočila sam se od straha....Kakva sala? U šoku silazim sa stola i poluobučena izlazim iz ordinacije da kažem mužu da idem u salu, kad u čekaonici zatičem muža koji već plače jer je čuo kad mi je rečeno da idem u salu. On odlazi po onaj "za ne daj Bože" kofer i da me prijavi, a ja mobilnim obaveštavam sve moje da idem da se porodim i nekim čudom svi imaju isti komentar
: " Ahaaaa, daj ne zezaj se" Ipak ih ubedim da idem. Zovem ekipu emisije "Vreme je za bebe" i njima javim da idem u salu a i oni mi kažu "ma daj ne zezaj nas"...ali ipak posle mog objašnjenja kreću za Novi Sad. Stiže muž...zelen, žut, beo, crven....ko zna....i nosi mi stvari....ulazim u svlačionicu, oblačim spavaćicu, pakujem mužu stvari i izlazim na hodnik gde me čeka ljubazna sestra koja mi govori :" Pozdravite se sa mužem, poljubite se i idemo" Kuku mene, ja ne bih ako ne moram....poljubimo se...i još jednom.....ajde još jednom.....a opet??? Sestra nas prekida "Ajmo mama" .........ajmo.....kad već toliko insistirate :).....
Stižem u pripremni deo i tu nastupa ono grozno klistiranje, trčkanje do wc-a sto puta.....Pola dva.....sestra mi kaže "samo šetajte, sat vremena šetajte" .....Gde da šetam? Mogu da odšetam do kuće?...Dolazi još jedna mama....Trčkamo zajedno u wc i šetamo.....u mimohodu....tamo vamo.....u suprotnom smeru....svuda.......Sa drugom mamom pričam o svemu i svačemu vezanom naravno za porođaj i decu, a mislim samo na moju devojčicu koju sam ostavila kod kuće.....da li plače? Da li uopšte ona zna šta se dešava i šta će da se desi, ipak ima samo tri godine?...Dva sata, dolazi sestra i naređuje tuširanje...Druga mama kaže ima bolove....imam ih i ja, samo što mene bole noge od šetanja a nju boli jer joj je počeo porođaj...ali bar i mene nešto boli....Tuširam se što duže mogu...ali sestra koja je verovatno već naučila da ima takve muvatore kao što sam ja, dolazi i na lep način mi objašnjava da preterujem....ma neeeeeeeee......
Meki porođajni sto....pola tri....dolazi doktorica, ista ona koja me je dole pregledala i konstatovala moju otvorenost od 4cm, i buši mi vodenjak...ništa ne boli ....samo curi...i toplo je.....Sad mi se tek pali lampica u mozgu....POČELO JE POČELOOOOOOOO!!!! Od bolova ni traga...pored mene leži neka druga mama...kuka, kaže boli....ja ćutim....sramota me jer mene ne boli :)
Tri sata....uključuju mi indukciju....nek ti je sa srećom lajavice, pomislila sam......sad će krenuti žurka...međutim.....ništa.....posle petnaest minuta....ništa....e sad sam se ozbiljno zabrinula....pa kako mene ništa ne boli? Prošlo je još petnaest minuta.......eeeeeee tu smo dakle.....kako se ono diše....c,c,c ili s,s,s.....srećom, dolazi ljubazna babica i podseća me kako treba da dišem i da ispratim kontrakciju...između c c c i s s s joj se zahvaljujem.....pojma nemam na šta je to moje zahvaljivanje ličilo.....valjda je razumela...
I tako ležim ja sam mojom mešavinom c c c i s s s sve do 16:10.....u bre boliiii......al šta sad...tu sam gde sam....Molim Boga da moji medicinski razlozi budu dovoljni za davanje epiduralne anestezije, kad stiže divna zena, kaže da je anesteziolog i da pređem na tvrdi porođajni sto da mi da epidural. U međuvremnu stiže moja doktorica da me pregleda da vidi gde smo stigli.....6cm....beba gura...kaže lepo će to ići....uf, baš me je usrećila.....Između dve kontrakcije ustajem i odvode me na tvrdi porođajni sto. Dolazi ekipa za epidural. Moram da sednem, daju mi jastuk i objašnjavaju kako da se namestim, da ne smem da se pomeram i kako da im signaliziram ako krene kontrakcija da mogu da prekinu dok ne prođe....Ok, sve je jasno, dobijam lokalnu anesteziju, zabijam glavu u jastuk koji mi stoji na krilu, anesteziolog me moli da se ne mrdam i da na momenat zadržim dah....zabijam još jače glavu u jastuk i mislim se "ma radi šta hoćeš samo da ovo c c c prođe" .....Gotovo je, dižem glavu iz jastuka....kad imam šta i da vidim.....komplet šminka mi je ostala na jastuku. Tek tada sam shvatila da sam se jutros našminkala i da se upravo porađam sa komplet šminkom....o Božeeeee.....brzo napamet brišem oči svesna činjenice da dolazi televizija a da ja sigurno imam maskaru do brade...
Bolovi polaku jenjavaju...sve ih manje i manje osećam....opuštam se i sad bih mogla čak i pljeksavicu pojesti....Babica, inače divna žena, sedi samnom i pravi mi društvo...čekamo napone. I onda....kao grom iz vedra neba moj sin kreće napolje silovitom brzinom.....Brzo sestre zovu ekipu "Vreme je za bebe". Dolaze u salu a ja ne mogu da kontorolišem jecaje,jer se bebi baš žuri, i jako me je sramota zbog toga....snimaju me....kontolišem se......džabe....Stiže moja doktorica, još jedna babica...Nikad me naponi nisu boleli, a sada.....eh da mi je onih kontrakcija od pre pola sata...bolje bih se osećala :)....Prvi napon koji ćemo, kako kaže babica " pametno iskoristiti " guuuuuuuuuuuuuuuuuuram..........jecaaaaaaaaj.....ništa, čekamo drugi koji nailazi posle pet sekundi....svi u sali viču " ajde,ajde, lepo ti ide, evo kosice" a ja nemam više vazduha...čujem babicu kako govori da sad treba da dišem onako kako mi je objasnila na mekom stolu....samo da se setim da li je bilo c c c ili s s s ...ma nema veze jednom c jednom s....
Stiže i treći napon...ajde, ajde, ajde! BRAVOOOOOOOOOOO! RODIO SE MOJ DAVID U 16:41h, 3960g i 51cm, i plače! Plače on, plačem ja, plače komplet ekipa emisije. Opšti plač. Odvode ga na kupanje. Prvo pitanje je bilo da li sam sečena? Nisam! Dobro je! A da li sam pukla? Nisam! Još bolje. Ma bolje ne može biti!!!!
Samo da mi je da vidim moju devojčicu i da joj pokažem brata.... Stiže doktorica sa bebom....dobro si izgurala, reče , nismo očekivali tako veliku bebu.....Eeeeeee pa doktorice ........to je MOJ SIN!!!!
Zahvalnice:: Milica , DAKICA83

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • aleksandra arandjelovic
  • aleksandra arandjelovic's Avatar
  • Van mreže
  • BB Senior
  • BB Senior
  • OPROSTI MI STO TE VOLIM BOG ME KAZNIO..DAO MI JE
Više
9 godina 3 meseci pre #664 od aleksandra arandjelovic
aleksandra arandjelovic je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
E OWAKO...PRVI PIT SAM SE PORODILA 04.08.2006.PRESLA SAM TERMIN DESETAK DANA..U 41 NEDELJI.POSTELJICA MI JE NARSLA 02.08 I PLODOVA VODA JE PO MALO CURICKALA...SUTRA DAN SAM OTISLA U BOLNICU,A DOKTORI SU ODLUCILI DA CEKAJU DA DOBIJEM PRIRODNE BOLOVE.UJUTRU SAM OSETILA PROBADANJE U STOMAKU A KASNIJE I MALO JACE BOLOVE,ALI NISTA STRASNO.ODVELI SU ME U SALU,UKLJUCILI INDUKCIJU I REKLI DA CEKAM.JA SAM CEKALA I CEKALA,ALI NISTA SE NIJE DESAVALO..OKO 14h SAM DOBILA NAPONE ,UZ POMOC BABICE SE NAPELA DVA TRI PUTA I NA SVET JE DOSLA MOJA MRVICA NADJA.IMALA JE 2 900.DUGA CRNA KOSICA I PRESLATKA USTASCA SU ME OSTAVILI BEZ DAHA.BILE SMO U BEBI FRENDLIJU ALI NJU SU UBRZO ODVELI JER JE DOBILA ZUTICU.BILIRUBIN JE BIO JAKO VISOK I SKAKAO JE IZ DANA U DAN..REKLI SU MI DA BI NAJBOLJE BILO DA JOJ PROMENE KRV,DA NEBI BILO POSLEDICA.NA ZALOST NISU TO URADILI ,SAMO SU JOJ DALI INFUZIJU...
UBRZO SAM OPET OSTALA TRUDNA.MUZ I JA SMO ZELELI JOS JEDNU BEBICU.08.09.2007. SAM OTISLA U PORODILISTE,ALI NI TADA NISAM IMALA BOLOVE.OKO 10h SU MI DALI INDUKCIJU I REKLI MI DA SETAM JER SE BEBA JOS NIJE SPUSTILA.SETALA SAM SVE DO 20h,KADA SU KRENULI STRASNI BOLOVI A DOKTORKA JE RUKOM POKUSAVALA DA SPUSTI BEBU I NOKTIMA MI JE PROBUSILA VODENJAK.POSLE 2 SATA SAM MOLILA DOKTORE DA ME PORODE NA CARSKI JER BEBA NECE DA IZADJE A JA SAM SE RASPALA OD BOLOVA..NAPOKON U 22h SE MALI MISIC ODLUCIO DA IZADJE..MAL NEMIRKO VKTOR.KADA SU GA VIDELE SESTRE I DOKTORKA SU REKLE DA LEPSU BEBU SKORO NISU VIDELE.I NARAVNO NISMO SE ZAUSTAVILI NA DVOJE DECE.PROSLE GODINE U OKTOBRU SAM OPET OSTALA TRUDNA.TRUDNOCA JE TEKLA NORMALNO SVE DO 8 MESECA KADA SAM DOBILA VISKOK PRITISAK I PREEKLAMPSIJU.PILA SAM METILDOPU I DOBILA STROGU DIJETU I PRITISAK SVELA NA ORMALU...DAN PRED TERMIN 27.06.2011. SAM OSETILA DA MI NESTO CURI NIZ NOGU I OBRADOVALA SE JER SAM POMISLILA DA MI JE PUKAO VODENJAK...TO JE BILA KRV.ZA 20 MINUTA SAM BILA U BOLNICI.ODMAH SU MI URADILI CTG ALI BEBINIH OTKUCAJA NIJE BILO.ODVELI SU ME U SALU I DALI MI DUPLU INDUKCIJU DA BIH SE STO PRE PORODILA.CEO SVET MI SE SRUSIO.MOLILA SAM BOGA SAMO DA I MENE ODVEDE KOD MOG ANDJELA.UBRZO SAM SE PORODILA I DOBILA JAKO VELIKO KRVARENJE...DOKROTI SU MI TADA POKAZALI POSTELJICU KOJA JE PUKLA I ANDRIJA JE OSTAO BEZ KISEONIKA :((MORALA SAM I NJEGA DA VIDIM :((SVAKI DAN OD TADA SE PITAM ZASTO JE MORALO BITI TAKO...SAD POKUSAVAMO DA DOBIJEMO JOS JEDNU BEBICU I NADAMO SE DA CE NAM BAR MALO UBLAZITI BOL..
IZVINJAVAM SE AKO SAM VAS UDAVILA SA PREDUGACKIM TEKSTOM

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • milan
  • milan's Avatar
  • Posetilac
  • Posetilac
9 godina 3 meseci pre #729 od milan
milan je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
Molim Vas da ne pišete velikim slovima jer se to prema nepisanom internet pravilu smatra kao vikanje.
Hvala unapred,

Milan

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • Aleksandra
  • Aleksandra's Avatar
  • Van mreže
  • BB Majstor
  • BB Majstor
  • love me or hate me I'm still gonna shine
Više
9 godina 3 meseci pre #1092 od Aleksandra
Aleksandra je odgovorio na temu: Odg: Vasa porodjajna prica
Ja sam imala da termina, 19.01 i 21.01 nije strasna razlika ali me je ipak bunila! Bolovi su mi poceli tacno u ponoc 23.01 na 24, bile su to kontrakcije na 10min, setala sam po sobi i disala do pola 4 ujutru, onda sam probudila supruga i krenuli u porodiliste! Primili su me i smestili u pretporodjajnu sobu gde je bila jos jedna trudnica! Kontrakcije na 10min sam imala do 17h i bile su mi podnosljive, od 17h do 19h sam imala na 5min i tu me je vec nekako sustigao umor, nisam mogla ni da spavam od bolova! Oko 20h dobijem napone ali nisam bila otvorena dovoljno, samo dva prsta, u 21h doktorka mi je dala bensedin da se smirim i da lezim da bi se mozda jos otvorila ali sam u to vreme imala konstantne kontrakcije i nisam bila mirna, a beba jos ludja, trebalo je u 23h da me pregledaju da li ima napretka! Medjutim, za to vreme, do pregleda, ja nisam vise mogla da izdrzim jer je beba htela napolje! OKO 22:30 sam otisla sama u porodjajnu salu i rekla doktorki da ja ne mogu vise :) probali su da mi urade CTG ali nisu mogli jer niti sam ja bila mirna niti beba a ja i dalje otvorena dva prsta! Probusila mi je vodenjak i rekla da je porodjaj poceo na sta sam ja odgovorila "konacno"! Da bi ubrzala sav proces doktorka je morala rucno da me otvara, sto uopste nije prijatno i uz tri vriska ja sam se porodila! U medjuvremenu je dosla moja cimerka iz sobe sa bolovima pa je doktorka morala da trci i oko nje pa me je usila posle pola sata, fuj! Rodila sam decaka u 23:30h Vasilije i sad ima 9ipo meseci! Ja se iskreno rado secam svega toga ali se nadam da sa drguom bebom necu toliko dugo trpeti bolove ;)

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Moderatori: BoyannavesnasBebac medeni

Prijavljivanje/Registracija