Vasa porodjajna prica

Moj drugi porođaj je bio zaista jedno drugo iskustvo... Prvi porodjaj nije bio naporan ne znam koliko ali je duže trajao... Drugi porođaj je bio mnogo, mnog lakši i brži...
Porodila sam se 28. novembra 2012. godine u 7h i 20 min u smederevskom porodilištu Zdravstvenog centra "Sveti Luka"...
Kako se se sve odvijalo...
Moju trudnoću je poslednjih dana kontrolisala dr.Dragana Kojic i redovno sam isla na ctg. Bila sam prst ipo otvorena jedan dan pred porodjaj. Zbog kolicine plodove vode i mog stanja, cinilo se da cu poprilicno da proguram posle termina ali tako se nije desilo. Dan pre porodjaja sam dobila neke neredovne kontrakcije, kratke, vise kao pritisak u donjem delu stomaka nego kao prave kontrakcije i one su nestajale kada bih malo odspavala. Medjutim, sluzni cep je curkao po malo a pojavilo se i krvarenje.... Otisla sam mirno i spokojno na spavanje i probudila sam se u 4 h jer mi se islo na veliku nuzdu i tu pocnem da osecam kotrakcije koje nisu bile ne znam koliko bolne ali sam za svaki slucaj probuila muza da odvde dete kod babe i dede. Cak sam se i neckala i pitala da ne pravim laznu uzbunu...Za to vreme dok je on odveo dete, ja sam se tusnula, obukla, skuvala kaficu, popila je sa muzicem koji se vratio brzo. Pocele su da udaraju kontrakcijena svaka 3-4minuta u trajanju od 45 sekundi. Opet,nista strasno, nista za ispadnje ociju, za padnje u nesvest i tako se ja smilujem da krenem do porodilsta gde se desio prijem u 6 i 15 ujutru i gde su lekari ustanovili da sam se otvorila 6 prstiju!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :jea: :srecan: :lud: :hihi:
U sali za porodjaj je bila pristuna jedna zenica koja se poradjala te su svi bili fokusirani na nju dok je meni izvrsen prijem i klizma... Ajoj ta klizma..... Kada su mi je dali i kad sam sela na onu wc solju, prebrojala sam sve zvezde, skakala kao spajdermen po wc-u i pitala se sta mi je to bilo potrebno, hahahaha jer sam bila 6 prstiju otvorena i kontrakcije su bile sve jace... Istusirah se nekako hladnom vodom jer tople vode nije bilo u tom delu poroidlista jedino i odtadoh sama (da napomenem samo da sam morala sama da pokrecem krevet da bih usla u tus kabinu jer nisam mogla da prodjem a bila sam sama jer je druga zena jaukala u porodjajnoj sali. Ostadoh sama i osetih napone i da je bebina glava pocela da izlazi a ja samaaaaaaaaaaaaaaaa!!!! :lud: Pocela sam da ozivam sestre i babice i da lupam vratima u onoj sobi za klizmu i babice se brzo pojavise sa lekarkom postavise me na ona kolica, odvezose do sale (kao u filmu pred mojm ocima je brzo prolazio bolnicki plafon, zidovi, hahahahaha, njihove glave iznad mene itd) i legoh ja na sto i pojavise se odjednom 15 zena lekark ai babica koje su sve pricale i vijake da pozurim da budem brza od ove druge na stolu i da zapnem, da guram, navijacka atmosfera, sec, sec i zakmeca Mia sa svojih 4300 g i 54 cm duzine i 34 cm obimom glave i to iz treceg napona!!! Moj sreci nije bilo kraja. Dakle, prmljena u 6 i 15 iporodila se u 7 i 20... Neverovatno ali istinito u isto vreme brzo i lako! Nastavak sledi kasnije...

Divno Dashooo..sem onoga kad si ostala sama a bebi glava krenula, ali dobrooo..bitno da su brzo dosli..

Ja bih se poradjala jos 5 puta, ali kada bi znala da bi bio brz i lak porodjaj...kao recimo tvoj

Poslednjih mesec dana trudnoce provela sam u pripremama za Gordanin dolazak i iscekivanju, ali i nekom strahu kada ce konacno doci taj dan kada cemo se Gordana i ja upoznati. Naravno da sam jedva cekala dan kada cu uzeti svoju curicu u ruke i pomaziti je, a da to nije preko stomaka. Poslednji pregledi su prolazili odlicno. I tata nam se pridruzio na jednom 4D pregledu i bio je presrecan kada je video svog malog andjela kako zeva, njene prstice, nogice...

Dosao je i taj dan – dan termina porodjaja – 07/08/10. Bila sam nervozna jer se nista nije dogadjalo. Svakog dana su me moji proveravali da li se nesto dogadja, a odgovor svaki put isti – "nista novo nema, javicu vam". U petak, 13/08. odlazim na po ko zna koji pregled kod svog ginekologa koji mi je vodio trudnocu. Vesti koje mi je saopstio su me totalno bacile u bedak. Sve je ok sa bebom, otvorena 2 prsta, plodova voda je cista, posteljica ok, ali izgleda da nista od prirodnih trudova. Nas dogovor je bio da cekam kuci preko vikenda i ako se nista ne dogodi u ponedjeljak ujutru se moram javiti u bolnicu. Vec mi je tada knedla bila u grlu i neka tezina u grudima zasto moram u bolnicu, ako nista ne krene samo. Pa normalno je i do dve nedelje preneti trudnocu. Ali nekako sam se uspela smiriti posto je isto vece pocelo da me bolucka u donjem delu stomaka i verovala sam da ce porodjaj biti prirodan.

Rano jutro 02h, subota 14/08/10. krenuli smo lagano prema porodilistu jer bolovi su postali sve ucestaliji i jaci. Nakon prijave sestra me je odvela u ambulantu i pozvala doktora. Doktor je brzo dosao i pregledao me, rekao je da sam otvorena 2 prsta i da mogu da idem kuci jer nece to jos... Od silnih bolova jedva sam ga uspela pitati sta da popijem da malo umirim bolove da makar na tren mogu zaspati, rekao je kroz salu "jednu rakijicu" jer ne postoji nista sto se moze popiti za tu vrstu bola. Uh, kako sam bila besna. Posto nisam zelela da se vratim kuci jer ne bi mogla da spavam i bilo bi mi jos gore u zatvorenom, zamolila sam muza da se setamo po trgu, secam se da su nas svi ljudi gledali cudno verovatno u sebi misleci 'vidi ovog ludaka - vodi trudnu zenu po gradu u 3h ujutru'. Pred zoru negde oko 6h nakon duge setnje ipak smo odlucili da se vratimo kuci, sacekali smo 53 na Zelenom vencu i pravo za Rakovicu. Muz je morao na posao, a ja sam mu rekla da se bez njega ne vracam u porodiliste i makar se porodila kod kuce cekacu ga... Tako je i bilo oko 18h taksijem je dosao po mene i pravo na Zvezdaru u porodiliste. Kada smo stigli na prijem jedna dezurna babica pitala me je zasto sam dosla, ja kazem 'pa da se porodim', a ona ce 'trudnice koje treba da se porode su savijene do zemlje od bolova, a vi koliko vidim odlicno stojite', pomislila sam 'gde ces gore bolove od ovih'... ali doktor me je pregledao i rekao da sam otvorena 7 prstiju - sto znaci da ostajem, pomislila sam "juuuupiiiiiiiii, napokon cu videti svoju cerkicu".

Uradili su mi klistir, pustili da se istusiram i spremim za porodjajnu salu, zavrsila sam tusiranje i spremna cekala babicu da dodje po mene. Nazvala sam muza koji je cekao u holu porodilista i rekla „Ljubavi volim te puno, molim te ostani tu i cekaj da me vidis posle ovoga" , a on „Ljubavi, volim te, bice sve u redu". Te reci su mi dale snage i hrabrosti.

Na ulasku u boks oko 19:20 svidelo mi se kako sve izgleda. Pogotovo osoblje.. neverovatno ljubazni i fini. Mere mi pritisak, spajaju me na infuziju. Dolazi doktor da mi busi vodenjak, a ja u sebi 'zasto to, ja sam htela da mi sam pukne, da li boli'…. Sestra mi je pokazala kako da disem ali zaista mi nije pomoglo disanje. . Uh trudovi, ne znam koliko ih je bilo, samo znam da me je sve jace i sve cesce bolelo (bila je u pravu babica na prijemu) i da sam se prebacivala sa boka na ledja i obrnuto. U jednom trenutku sam zelela da ustanem, zvala sam doktora i dozvolio je, rekao je 'nije praksa, ali ako zelis...'.Malo mi je bilo lakse, ali doktor se vratio nakon nekog vremena na pregled i ponovo sam se morala na sto. Beba je bila visoko i nista nije pomagalo da se spusti. Pocela sam, verovali ili ne, psovati na onom stolu, a u sebi molila sam Boga samo da bolovi prestanu i da beba bude dobro.

Ponovno je došao doktor, pregledao me i rekao babici da cekaju jos pola sata ako nista ne bude idem na carski. I tako ponovno brdo trudova i po povratku doktora krenula ja faza napona (hvala Bogu). Namestili su me na ledja i morala sam 'gurati'. Na kraju jedna babica mi uz glavu, a druga me poradja 'Hajde, sada jos malo, vidim vec glavicu!!!!' I nakon toga nekako kao da mi je stvarno postalo lakse, imala sam sliku moje bebe u glavi i gurala sto sam jace mogla. Jos jedan detalj koji mi je dao snage.

Najednom osetila sam lagani rez i neku toplinu (epizotomija). Isekli su me i odjednom neki cudan osecaj olaksanja i zbunjenosti jer sam osetila da beba izlazi. Totalno neopisiv osecaj za koji ni dan danas ne mogu naci reci objasnjenja. To se jednostavno mora doziveti da bi se znalo kakav je osecaj u tom trenutku. Babica je digla bebu iznad mene i pokazala mi je. Rekla je 'Marija, evo ovo je vase dete'. Prelepa, mala, bela, cupava mrvica, moja cerkica, moja Gordana rodila se 15/08/2010 u 03:10. Tako je lepo zaplakala, kao neko mace. Skroz u transu pocela sam se i smejati i plakati od srece i govoriti joj "dusice moja". I danas reaguje na te reci. Nakon presecanja pupcane vrpce stavili su mi Gordanu na grudi poljubila sam je u glavicu. Ja sam joj pricala, a ona me je samo gledala onim indigo plavima okicama i bila tako smirena, nakon toga odneli su je na merenje i pranje. Babica je govorila mere – 2.850g na sta su mi ispale oci (ugojila sam se 23kg, a bebica tako mala), i 51 cm duga.

Nakon toga odnesli su je na pregled. Kada je sve bilo gotovo, a nazalost pukla mi je posteljica pa su morali i reviziju da mi rade pod totalnom anetezijom, doktor je dosao i rekao da je sa bebom sve u redu.

U pola 5 ujutru smestili su me u sobu. Muz je dosao da me vidi, poljubio me je i rekao da me voli, a kada je video nasu cerkicu bio je toliko srecan da se ne moze recima opisati... Gordana inace nosi ime njegove majke koja nazalost nije sa nama, umrla je kada je njemu bilo 19 godina. Bila je jedna divna, plemenita i borbena zena sto zelim i za njenu unuku. Boze dragi hvala ti na cerkici, beskrajno ti hvala, mnogo sam zelela zensko dete.

I jos cu podeliti jedan text iz poruke koju sam dobila nakon što se Gordana rodila. Tekst glasi "Sad znas sta je sreca!" i zaista je tako. Moja i muzevljeva sreca svakim danom je sve veca, sa svakim osmehom koji nam Gordana da i sa svakim njenim dodirom.

Par dana pred porodjaj imala sam pripremne kontrakcije manjeg intenziteta i brzo su prolazile.
18.11. u ponoc sam dobila kontrakcije na 10 minuta, trajale su oko 30-ak sekundi, dovrsila sam pakovanje torbe i legla na krevet da se malo opustim i gledam tv.
U pola 3 mi je pukao vodenjak, razmak izmedju kontrakcija se smanjio na 6- minuta i u 3 smo krenuli u porodiliste.U pola 4 me je dr pregledao 6 prstiju otvorena, palo je sredjivanje, tusiranje i na mekani sto na kom sam bila ukupno 15 min krenuli naponi i iz 7 napona sam uspela da se porodim. U 4.54 h na svet je stigao veliki decak 4160 g i 52 cm

Tu krecu moje muke, posle 40 min jedva zaustavise krvarenje, dr prebledeo ali su ipak uspeli.Neku infekciju koju sam imala sredila me posto je tkivo bilo jako upaljeno.
U bolnici smo se zadrzali 5 dana, Luka je primao antibiotike 3 dana zbog infekcije.Cetvrti dan ustanove sum na srcu pa dva puta u Decju bolnicu da rade ekg i eho.Onda 5 dan losa krvna slika i zamalo nas ne puste kuci, ponavljali nalaz u drugoj ustanovi i bio je dobar.Njihova laboratorija nije u redu,

Posle svega dosli kuci napokon, bata presrecan ali ljubomoran i pravi haos.Krenuli grcevi, mi se jedva sastavljamo od umora ali srecni sto smo svi zajedno.

Ajmo sveže porodilje, da pročitamo i Vaša iskustva sa porođaja?

mene je ujutru probudio bol u stomaku,kad sam otishla do wc-a videla sam da sam prokrvarila,probudila sam muza da bude samnom u kupatilu dok se tushiram jer me bio strah da budem sama.Krenuli smo zajedno u front i poneli smo moje stvari za svaki sluchaj ako me zadrze.Na putu do bolnice bolovi su postajali sve jachi.kad smo stigli nakon pregleda su ustanovili da sam otvorena 7cm pitali su me shta sam chekala do sad pogotovo shto mi je ovo treci porodjaj.hitno su me odveli u salu da se ne porodim u hodniku,nakon klistiranja i ctg-a su me odveli u porodilishte i prikljuchili indukciju.Posle pola sata sam se porodila,chim su mi probushili vodenjak beba je krenula napolje, iz dva napona, porodjaj skoro nisam ni osetila.Ovo mi je bio treci put ali nikad bolje nisam proshla mada mi ni prethodna dva porodjaja nisu bila losha.Rodila sam devojchicu 3480 kg i 50 cm.Sve u svemu dobro sam proshla.

MOj termin je bio 20.10.2011-devojcica
Trudnocu mi je vodila dr. Simona Dasic sve pohvale njoj i njenom radu.
Stvari za bolnicu pripemala sam pocetkom oktobra,spremila sve, sem torbe.
14.oktobra kazem muzu, idemo do mojih da se vidimo i uzmem torbu za porodiliste,kaze-pa neces jos, jos je rano...
Otisli, uzeli, vratili se...mm lego da spava, ja na netu :komp1: ...Oko 1:30/ 02h..(kao sada) legnem da spavam.. :spava:
oko 3:30 osetim vodu koja curi..probudim se i shvatim da mi je pukao vodenjak. Budim mm, sva uplasena i panicna,pokazujem mu vodu u krevetu. Ustajemo i on kaze pa sta sada, pa sada kazem moram u bolnicu, a kako cu, sta cu, joj bojim se...Pocinje da me smiruje, tesi, prica, oslobadja straha...Ja odlazim na tusiranje, oblacim se, zatvaram torbu i krecemo za bolnicu.. Na putu do bolnice, meni idalje curi voda, Dolazimo do bolnice i taman izadjem iz auta, a ono kao da piskim nesvesno..tece li tece, ja kazem kako cu ovako mokra tamo, on kaze pa nisi jedina ni prva ni poslednja, to je normalno, ali meni bezveze...sva sreca u cekaonici samo jedan decko. Ulazimo, presvlacim se , idem na pregled,(pregleda neka dr. koja je bila neljubazna i drska)tamo ugledam komsinicu iz ulice odakle sam ja. Ja sva srecna, imam drustvo :jea: , sada mi je lakse. Njen suprug i moj cekaju ispred, predajemo im stvari, mi zavrsavamo preglede, upisivanja, merenje kontrakcije i krecemo na sprat. Moj suprug me ljubi i odlazi,kaze da ne brinem bice sve uredu. Na spratu odlazimo oko 5:50 u sobi za pripreme,tamo vidimo jos jednu curu iz naseg kraja. Nama slede klistiranja, merenja, "friziranja"..morala je da me popravi...Al dobro, nista opasno, samo opusteno. Lezimo u sobi, mere se kontrakcije, ove dve pocinju sve vise da stenju i uzdisu, pocinju da vicu. Ja se jos uvek drzim,krecu bolovi, ali podnosljivo. Dr.dolazi, proverava koliko smo otvorene. Poradja prvu curu iz naseg kraja... Ostajemo ja i moja komsinica, opet ona pocinje sve vise i vise da vice,uzdise...Lezimo, prolaze minuti, sati..cujem se sa mm,on na poslu, jadan brinuo, plakao, posto se kasnije nismo culi, proslo je par sati on pomislio da se mnogo mucim, kako li je to u njegovoj glavi izgledalo...I sav zabrinut i uplakan , puste ga kuci. u salu odvoze i komsinicu i mene, malo pre 13h.. stavljaju mene pored prozora, a ono suneeee kao da je jul mesec...Oko 13h porodi se ona, rodi sincica, ja se idalje borim sa bolovima, sve vise i vise, kazu da ne mrdam, i lezim pravo, ma gde pravo ja jedva i lezim...Babica Ana mi je donosila gaze i stavljala na usta i Veliko joj hvala na tome..tako se ja sve vise i vise mucim i trpim sve jace bolove, i na kraju kad stvarno pomislih da vise ne mogu, jedna babica stize, daje uputstva, pratim je, slusam, sad stvarno ne mogu da se setim kolko je napona bilo da li tri ili vise, ama stvarno neznam, znam da nije dugo trajalo i moja malena izlazi svecano. Podizu je, pokazuju da je devojcica, upisuju 15h, mere tezinu 3650gr. 54 cm.. Zesnko. Moja Lanica placljiva, peru je , uviju u pelenu, stavili na moje grudi, ona me pogleda njenim okicama krupnim i uspavka se dusa moja malen, umorila se i ona. Odvode je , ja ostajem da se ocisti posteljica, kazu da se to ne oseca, ali osetila sam ne toliko jake bolove..Onda sledi usivanje uz anestezijou, i onda me odvoze oko 18h na 4.spratu. Tu lezim i spavam do ujutru i onda dovode bebicu.
U sustini nije bio tezak porodjaj, saamo je otvaranje trajalo malo duze... Bilo je sve ok, bez problema i panike.
Javljam mm, on dolazi na 4.spratu, donosi cvece, vodu, vocee... Bebu nije video odmah, a nije mi ni rekao da je plakao...to sam kasnije saznala.
-I tako ja nekako instiktivno odem po torbu 14.10. kao da sam znala da ce mi bas te noci trebati. :vais:

Moj porođaj je počeo 5. oktobra 2008. u 00:30. Pukao mi je vodenjak kući a nisam imala nikakve bolove. Fino lepo probudim muža i odveo me je u KBC Zemun i odmah su me hospitalizovali. Inače, porodilište u Zemunu je renovirano 2 nedelje nego što sam se porodila.

I tako su me smestili u sobu ali bolove i dalje nisam imala, tako da lepo sam legla u krevet a doktor i glavna sestra redovno su me obilazili da vide stanje.

Tako ja sam se lepo naspavala do 5:00 ujutru kada su počeli bolovi. Prvo na 20 minuta pa na 10 min. A kada su krenuli na 5 min, došla je i doktorka i sestra koju već treba da se smeni pre toga da vide da li sam se otvorila ili da bar da li su počeli bolovi… kad doktorka kaže da pravo treba na boks jer sam se otvorila 7 prstiju i još malo pa porođaj.

U međuvremenu bila je i smena i doktor koji je došao dr. Igor Plješa je bio car. Jer bio je tako fin prema meni i sve ono sa ajde mila ovako ajde mila onako.

Inače boksovi su bili novi novcati još me i doktor pitao da li hoću da ležim i da se porađam ili u polusedeći položaj, i najbitnije, nije mi vezao noge ali zato sam bila mirna. Sve što mi je pričao u tim momentima sve sam poslušala, nisam se drala nisam ni izgubila snagu i u tri zamaha porodila se u 10:55. A doktor i babiaca su rekli mašala kolika devojčica-debeljuca jer se rodila sa 4000 g i 54 cm.

Doktor odmah zatim je izvadio posteljicu dok su kupali moju bebu, zatim doneli su mi Moniku da je vidim i posle su je odneli. Posle toga doktor me je šio pošto sam se pocepala malo, nisu me sekli, čak je rekao bilo bi lepo da svako ovako lepo se otvori i da tako lepo i lako se porodi. Stavio mi je nekoliko lokalnih anestezija i verujte mi ništa nisam osetila.

Zatim su me ostavili da odmaram malo na boks ali su namestili boks da ležim lepo i pokrili s ćebencem. Posle dva sata pitao me doktor da li mogu sama da ustanem, samo da dignem gornji deo tela a posle toga su me stavili u kolica na jedno mekano jastuče i prebacili u sobu. Naravno prvo što sam uradila javila mužu da sam se porodila i da smo dobili devojčicu. A beba je imala kosu crnu još i videlo se tada da će biti kovrdžava

E nakon sat i po došla je sestra i podigla me je da idem do toalet i tuš kabini da se okupam jer sam toliko krvarila da sam pomislila da ću izgubiti celu krv koju imam. A u međuvremenu promenili su mi čaršav jer je bio baš krvav. Taj dan nisu mi doneli Moniku jer upoznavanje je ujutru u 9h, malo sam bila tužna zbog toga. Ali zato sledećeg dana sam videla svoju lepoticu, i kao i svaka mama rasplakala sam se od sreće, srce mi je bilo puno puno.

Odmah sam počela da je dojim i prihvatila je. Sestre su bile ljubazne sem jedna smena koje su bili strašne i besne. U utorak rekli su nam da mogu da nas puste jer smo i ja i beba bile u odličnom stanju. Jedino što smo trebali sledećeg dana da se vratimo da bebi izvade krv iz pete. I tako smo uradili. Bili smo svi presrećni. Ja bih poželela da svi imaju i trudnoću kao moja, koja je nisam ni osetila a takođe i porođaj kao moj koji mogu reći da je bio lagan s obzirom kako se neke žene muče.

Ja imam odlično iskustvo s KBC Zemun a pogotovo dr. Igor Plješa koji je po meni najbolji ginekolog akušer.

ja moju porodjajnu pricu bolje da ne pisem, da ne isfrustriram one koje porodjaj tek ceka