Baby blues

Evo jedne teme...to na sličan način prežive sve porodilj. kako ste vi preživljavale prve dane po rođenju bebe, kako ste se ponašale kad je nadolazilo mleko i prvih dana kod kuće. da li ste bile uzbuđene, plašljive, plačljive, svadljive... Podelite sa nama svoje iskustvo.

Ja sam po povratku iz porodilišta sa prvom bebom bila veoma razdražljiva, plakala sam i svađala se sa svima... hvala bogu o je potrajalo kratko jedno mesec dana dok se uspostavio protok mleka i dok mi je rana zarasla... sada, posle drugog porođaja mnogo bolje podnosim baby blues... nekako mi je lakše, poznato...mada...nekom bih povremeno glavu otkinula... :place: :nerazumem: :san:


Zvuči kao da nema smisla: dok ste trudni i s nestrpljenjem čekali da dobijete bebu bili ste toliko srećni, a sad kad ste se konačno porodili vi ste nesrećni, potišteni, neraspoloženi i nervozni. Zapravo, postoje jako dobro razlozi zašto polovina mladih majki dobija tzv. baby blues.

Tokom prve nedelje kod kuće sa bebom, nedostatak sna, oporavak od porođaja, nega novorođenčeta, manjak iskustva u odnosu sa bebom i neadekvatna pomoć oko kućnih poslova, mogu da budu izuzetno stresni. Hormoni takođe utiču na vaše raspoloženje, posebno ako ste i ranije imali izražena PMS stanja.

Evo nekoliko saveta da lakše prebrodite baby blues:

* Postanite svesni da su sva ta osećanja i raspoloženja normalna i to će i Vama i Vašoj okolini biti od velike pomoći.

* Dobro je da svoja osećanja podelite sa ljudima koje volite: sa partnerom, roditeljima ili najbližim prijateljima.

* Zbližavanje sa drugim novopečenim roditeljima (na primer na forumu ovog sajta) pomoći će vam da shvatite kako niste sami.

* Odvojte vreme samo za sebe. Neka se tata ili neka od novopečenih baka posvete bebi na neko vreme, a vi idite sa drugaricom na kafu, u šoping ili se jednostavno opustite u kadi. Rasteretićete se i ako odete sa bebom u šetnju na svež vazduh.

* Ostavite se posla. Zaboravite na mobilni i kompjuter, na peglu i varjaču, ovo je vaš trenutak u životu kad treba da budete mama i samo mama.

Ako baby blues potraje duže od nekoliko nedelja, recite to svom lekaru. Moguće ja da onda imate postporođajnu depresiju, mnogo ozbiljniji poremećaj. To stanje nije u potpunosti ispitano. Simptomi uključuju izrazitu anksioznost, napade panike, promene u načinu ishrane (prejedanje ili gubitak apetita), nesanicu, pa čak i pomisao da naudite svojoj bebi…

Mama Mimi,ti si sada iskusna mama i verujem da će sve biti mnogo lakše i lepše!Želim ti brz oporavak,da bebac Isak lepo napreduje i da ušuškani u toplini porodice budete uvek zdravi i srećni.Pozdrav i za ponosnu VELIKU sestricu Simonu-bombonu :kisss:: :kisss:: :kisss::

Ja sve to prepisujem hormonima i ne treba niko da zameri porodilji do godinu dana, jer do tada hormoni luduju....

Sve je pitanje rutina...

I blues ima svoj kraj...onda dođe neka vesela pesma...gugutanje,smejanje...mama Mimi to je samo faza!
Ljubac za Isaka i Simonu bombonu! :srce: :srce: :srce:

Zdravo svima!Prvi put sam na ovom forumu,imate zanimljivih tema
A sto se ove tice,prvo dete sam rodila sa 23 godine(sad imam 30) i sto se tice same brige o njoj nisam imala nikakvih briga ili nedoumica, kao da mi nije prvo.Ali jesam upala u neku vrstu postporodjajne depresije,skoro 2 meseca sam bdela nad njom,pazila je i cuvala,sve vreme misleci da ce uskoro neko doci po nju, kao da nije moja.Dugo mi je trebalo (skoro 3 meseca)da se povezem sa njom,da je osetim kao svoju.E kad se to desilo,opet sam se osecala grozno zato sto sam tako nesto mogla i da pomislim Uzas!Ali kad je imala 6 meseci,opet sam zatrudnela i sve brige su nestale.Sa sinom nisam imala slicnih problema.To je sve normalno,narocito kod mladih porodilja,nesigurnost,strah...Sve to prodje a deciji smeh ostaje

prvih desetak dana po povratku iz porodilista sam bila nenormalna, placljiva, razdrazljiva... Na ivici suza svaki put kad se suocim sa nekim novitetom :siz: Kad se rasplace, sto li place?...kad ne place, zasto ne place? Muke oko podoja nikad necu zaboraviti, preuvelicavanje svake normalne situacije i pretvaranje iste u bauk...ma haos jedan...isla sam do te mere, da nocu dok ona mirno spava u svom krevecu, ja sedim pored, zurim u nju i `proveravam` da li dise :siz: :siz: :siz: A onda sam se konacno opametila i pocela da uzivam u svojoj bebici

I moj blues je trajao dugo...umor..strah...nepoznate stvari i desavanja..totalno poremecen bioritam..plac..nervoza..sve me je stiglo..stidim se da priznam..ali priznajem da se mnogo puta zapitala i na glas rekla..sta mi je ovo trebalo...ili jos gore..da sam znala da je ovako..nikad je ne bih rodila..e zbog toga se zderem i dan danas...ali nisam imala kontrolu nad sobom i svojim emocijama..anksioznost sa kojom sam se borila u teskoj trudnoci se pretvorila u depresiju...Ali vremenom je prolazila..ne znam da li je ispravno moje razmisljanje ali nekako mi se cini da bi mi drugi put bilo lakse..ili taj blues jednostavno pogadja bez pitanja i ne bira....ne znam....Ali nekako sam ponosna na sebe sto sam sve to prevazisla...bez icije pomoci...

Premor,strah,plac,grcevi,nadolazenje mleka a beba ne sisa,izmazanje..bolovi..trajalo je nepuna tri meseca. Bila sam,pa recimo,odvojena od sveta. Nisam uspevala,ni pored sve pomoci koju sam imala od strane mm,mame,sestre ni da se istusiram na miru. Sve me je to totalno poremetilo. Plakala sam za svaku sitnicu.
No,sve to prodje i dodje na svoje. Sve se prevazidje. I,da i ja mislim da bi sa drugim bilo sve mnogo lakse i da bi mozda krace trajalo..sad su vec neke stvari poznate i jasne.

I kako je lepo kad procitas tako nesto..od nekog drugog..ne zato sto je to jos neko prosao..nego sta onda vidis da nisi luda i losa osoba..kako si se ponekad osecala...A neizbezno je da se tako osetis kad ti sve to svasta tako prolazi kroz glavu...I ko to nije doziveo...ne moze ni znati o cemu se tu radi...i verovatno mu to sve deluje smesno..kao ja bih to ovako..to je bzvz i sl...ili tu nema mesta strahu...itd...ali to je mnogo vise od toga...mnogo vise od obicnog straha,koji verujem svaka majka oseti-a zove se briga.....

I taj osecaj izolovanosti Marry koji si pomenula...ubija...i dan danas mi se nekad vrati taj teskobni osecaj sa pocetka...ali ga cusnem nekako sa strane