S one strane duge

  • NATAŠA
  • NATAŠA's Avatar Pokretač teme
  • Van mreže
  • BB Starosedelac
  • BB Starosedelac
  • volim rode-donele mi moju srećicu!
Više
5 godina 11 meseci pre - 5 godina 7 meseci pre #38931 od NATAŠA
NATAŠA je napravio novu temu: S one strane duge
DOBRODOSLI U HOLANDIJU

Autor: Emily Perl Kingsley

Ljudi me često pitaju da im opisem kako izgleda dizati dete koje ima hendikep – da bih pomogla onima koji nisu imali ovo jedinstveno iskustvo da razumeju, da zamisle kako bi to bilo. Pa, evo kako je...

Kad treba da dobijete bebu, to je kao kad za godisnji odmor planirate divno putovanje – za Italiju. Kupite pregrst vodica i pravite sjajne planove. Koloseum. Mikelandjelov David. Gondole u Veneciji. Možda čak i naucite par korisnih recenica na italijanskom. Sve je to tako uzbudljivo.

Posle puno meseci nestrpljivog iscekivanja, najzad dodje i taj dan. Spakujete kofere i odoste. Posle nekoliko sati, avion sleti. Stjuardesa dodje i kaže, „Dobrodosli u Holandiju”.

„Holandiju?!?” kazete vi. „Kako sad Holandiju?? Pa ja sam uplatila za Italiju! Ja treba da sam u Italiji. Celog zivota sanjam da odem u Italiju.”

Ali doslo je do promene u planu letenja. Sleteli su u Holandiju i sad tu imate da ostanete.

Glavno je da vas nisu odveli u neko grozno, odvratno, prljavo mesto, gde vladaju zaraze, glad i bolestine. Ovo je ipak samo jedno drugacije mesto.

I tako morate sad da idete i kupite nove vodice. I da naucite čitav jedan nov jezik. A upoznacete i čitavu grupu ljudi koje inače nikad ne biste sreli.

Ovo je ipak samo jedno drugacije mesto. Zivot je sporiji nego u Italiji, manje bljestav nego u Italiji. Ali kad ste tu proveli izvesno vreme, i ponovo dosli do daha, okrenete se oko sebe... i pocnete da primecujete da Holandija ima vetrenjace... i da Holandija ima lale. Pa Holandija ima i Rembrante.

Ali svi koje znate stalno odlaze i dolaze iz Italije... i svi se hvale kako su se divno proveli. I do kraja zivota vi ćete govoriti „Da, trebalo je da i ja tamo idem. Tako sam planirala.”

I bol koju osecate nikada, ali bas nikada, neće nestati... jer izgubiti taj san je jedan veliki, ogroman gubitak.

Ali... ako čitav zivot provedete zaleci sto niste stigli do Italije, onda možda nikada necete osetiti slobodu da uzivate u onim izuzetnim, divnim, veoma specijalnim stvarima... koje ima Holandija

Poslednja izmena: 5 godina 7 meseci pre od Miljana.
Zahvalnice:: Boyanna, nina, Marinica

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • NATAŠA
  • NATAŠA's Avatar Pokretač teme
  • Van mreže
  • BB Starosedelac
  • BB Starosedelac
  • volim rode-donele mi moju srećicu!
Više
5 godina 11 meseci pre - 5 godina 11 meseci pre #38932 od NATAŠA
NATAŠA je odgovorio na temu: S one strane duge
Pročitajte da bi smo bili bogatiji-autizam
Iz dana u dan,broj autistične dece raste,a o autizmu je počelo da se šapuće.Na žalost,roditelji autistične dece prolaze kroz pakao,a mnogi su gluvi te ne čuju njihove vapaje.

"Holandija Šmolandija

Ako imate autisticno dete, kao ja, i ako po internetu kružite za informacijama, kao ja, pascete na jednu inspirativnu pricicu. Ide otprilike ovako: Zamislite da planirate putovanje za Italiju. Procitate sve najnovije turisticke brosure, posavetujete se sa prijateljima šta da ponesete sa sobom, i sastavite detaljan spisak mesta koja ćete posetiti na ovom velicanstvenom putovanju. Dodje i taj dan. Ukrcate se u avion, udobno se smestite sa svojim casopisima, sanjareci o tratorijama, voznjama gondolom i djelatu. Međutim, kad avion sleti otkrijete, na svoje veliko iznenadjenje, da niste stigli u Italiju – već u Holandiju. Ova iznenadna i neocekivana promena planova vas strasno uznemiri. Besnite na putnu agenciju, ali ne vredi. Izlaza nema. Posle nekog vremena, umorite se od suprotstavljanja situaciji i pocnete da otkrivate šta sve Holandija ima da ponudi. Primetite prelepe lale, ljubazne Holandjane u drvenim klompama, pomfrit sa majonezom, i pomislite: „Nije bas ono sto sam planirala, ali nije ni tako loše. Samo je drugacije.” Imati autisticno dete je navodno bas tako – ništa gore nego imati tipicno(1) dete – samo drugacije.

U vreme kada sam ja to procitala sin mi je imao skoro tri godine, još uopste nije umeo da govori, a udarao bi me vise od stotinu puta na dan. Iako sam shvatala nameru price, nisam mogla da se oduprem misli „Da li se oni sale? Nismo mi u nekoj mirnoj zemljici sa vetrenjacama na sve strane. Mi smo u zemlji pod opsadom – bezimo od bombi, pokusavamo da se ukrcamo na prepune helikoptere, potkupljujemo zvanicnike – sve vreme pitajuci se ”Šta se desilo sa našim divnim zivotom?„.

Ovo je bilo pre pet godina. Mome sinu je sad osam godina, i, mada smo se pomirili sa tim da će uvek biti autistican, vise se ne osecamo kao gradjani zemlje razorene ratom. Uz pomoć bezbroj odanih terapeuta i nastavnika, bioloskih intervencija, i beskrajne podrske naše porodice, moj sin je postao srdacan, razigrani decak koji poseduje puno lepih kvaliteta i sposobnosti. Usput smo stvorili, eto, nasu sopstvenu zemlju, sa njenim jedinstvenim tradicijama i obicajima.

Nije to ratna zona, ali nije ni Holandija. Nazovimo je Šmolandija.

U Šmolandiji, sasvim je uobicajeno lizati zidove, trljati hladne komade metala preko usana, i redjati sve svoje igracke od jednog do drugog kraja sobe. Ljubav prema drugima mozete izraziti tako što im dajete ”siljastu bradu„. ”Šiljasta brada„, to je kad se pravite kao da ćete nekog zagrliti, a onda taman kad im se priblizite, vi ih lupite bradom u rame. Onaj ko daje ”siljastu bradu„ se sjajno oseca, a onaj ko je prima ne bas toliko – ali navikne se. Gradjanima Šmolandije skroz je normalno da osecanja izrazavaju citirajuci filmove. Ako ste tuzni, mozete spustiti pogled i reci ”O, Pongo„(2). Kad se naljutite ili ste uplaseni, mozete povikati ”Neće mene sneg da zaustavi!„(3), ili ”Grofice, macke, idemo!„(4) A nekad je dovoljno reci ”A sad, nas vecerasnji film!„. U Šmolandiji nema mnogo posla, pa nasi sugradjani nalaze zanimacije gde god mogu. Skakanje satima na kaucu, pazljivo izvlacenje perja iz jastuka, histericno smejanje u krevetu u četiri ujutru, sve su to tradicionalne smolandske igre.

Najteza strana zivljenja u nasoj zemlji je kad imamo posla sa ljudima iz drugih zemalja. Mi nastojimo da se uklopimo i imitiramo njihove obicaje, ali to nam ne polazi uvek od ruke. Recimo, nama je sasvim razumljivo da jedan osmogodisnji decak iz Šmolandije ukrade vozic od deteta koje se igra za stolom Parne Lokomotive Thomas u knjizari Barnes and Noble. Ali to naravno nije razumljivo niti prihvatljivo u drugim zemljama, i tako eto mi moramo našeg osmogodisnjaka da vucemo iz radnje dok se trza i vristi, a nas pritom sve musterije gledaju ukocena, sazaljiva pogleda. Ali mi na njih ne obracamo paznju, već se koncentrisemo na izlazna vrata jer mi smo ponosna nacija. U nasoj zemlji nije neuobicajeno da jedan osmogodisnjak dohvati ženu za grudi i kaže ”Jel’ diramo gudi?„ Mi jednostavno odgovorimo, ”Ne, ne diramo gudi„, i nastavimo dalje. U drugim pak zemljama to izaziva zaprepastenje i svakojake nesporazume zbog razlicitih kultura. Recimo, vecini stranaca kad kapne voda na pantalone oni će i dalje nastaviti kako da nije ništa, dok je to izvesnim državljanima Šmolandije nedopustivo i insistirace da skinu pantalone ma gde da su, čak i ako nema drugih da se presvuku.

Druge porodice koje poznaju autizam su nam bliske i pruzaju nam utehu, ali ipak su to razlicite republike. Zajedno sacinjavamo savez država, slično Skandinaviji. Kao kad Danac razgovara sa Norvezaninom (ili, u nasem slučaju, Šmanac sa Šmorvezaninom), delimo dovoljno sličnosti u nasem jeziku i obicajima da jedne druge razumemo, ali razgovori neminovno podvlace razlike u našim tradicijama. ”Vas sin stalno bezi? Moj neće ni u toalet a da ne trazi dozvolu.„ ”Moje dete jede papir. Juče je pojeo celu kutiju od video filma.„ ”Moja cerka jede samo četiri vrste jela, i to sva bele boje.„ ”Moj sin bi da duva na svakoga.„ ”Moj sin ne podnosi da cuje reč „ne”. U kuci ne smemo nikakve negative da koristimo.„ ”Morali smo da zakljucamo video rikorder jer je sin bio opsednut dugmetom za premotavanje.„

O jednoj stvari se svi slazemo: mi smo stanovnistvo koje je sve brojnije.

Pre deset godina, jedno u 10.000 dece imalo je autizam.

Danas je razmer jedno u 250.

Nešto je strasno naopako. Iako se o uzrocima ovog porasta još uvek zestoko raspravlja, mnogi roditelji i strucnjaci veruju da je genetska predispozicija suocena sa prevelikim brojem napada iz okoline – otrovnih materija, hemikalija, antibiotika, vakcina – stvorila imunoloski haos u nervnom sistemu dece u razvoju. Jedan novinar specijalista za zdravstvo teoretisao je da su ova deca kao kanarinac u rudniku, upozorenje na sve vece opasnosti u nasoj okolini. Iako ovo svakako nije stav koji dele svi u zajednici koja se bavi autizmom, meni se čini da je istinit.

Nadam se da će istrazivaci otkriti carobni lek za kojim svi tako očajnicki ceznemo. I ja nikad neću prestati da proucavam nove tretmane i terapije koje bi mogle pomoći mome sinu. Ali sve vise i vise moji prioriteti se pomeraju sa onoga ”sto bi moglo biti„ na ono ”sto jeste„. Gledam ovu zemlju koju je stvorila moja porodica, sa svim njenim jedinstvenim obicajima, i osecam se kod kuce. Za nas, sve vreme ulozeno u izgradnju države je dobra investicija."
Poslednja izmena: 5 godina 11 meseci pre od NATAŠA.
Zahvalnice:: Boyanna, nina

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Više
5 godina 11 meseci pre #39130 od Milena
Milena je odgovorio na temu: S one strane duge
:( uh bas sam se rastuzila i rasplakala dok sam citala...
Zahvalnice:: Marinica

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • NATAŠA
  • NATAŠA's Avatar Pokretač teme
  • Van mreže
  • BB Starosedelac
  • BB Starosedelac
  • volim rode-donele mi moju srećicu!
Više
5 godina 11 meseci pre #39200 od NATAŠA
NATAŠA je odgovorio na temu: S one strane duge
Autizam – kako prepoznati znake?

Autizam – kako prepoznati znake?Bilo kakav znak autizma je dovoljan razlog da roditelji odvedu dete na kotrolu specijalisti stručnom za tu oblast. Autizam se može primetitii u nekoliko upozoravajućih znakova, a njih najranije obično primete roditelji. Rana dijagnoza je veoma bitna i može imati veliku ulogu u ublažavanju simptoma, ali roditelji često ignorišu prve znake. Procenjuje se da samo 50% dece sa ovim poremećajem dobije dijagnozu pre polaska u predškolsko.

Rane znake autizma deca mogu pokazivati od samog rođenja, recimo ne reaguju ili se koncentrišu na jedan objekat jako dugo. Ponekad se znaci javljaju kod dece koja su se normalno razvijala. U dosta slučajeva, deca starosti od 12 do 36 meseci počinju čudno da se ponašaju, da odbijaju ljude i da naizgled gube govorne i socijalne veštine koje su već usvojili. Kada se inače druželjubivo i pričljivo dete povuče u sebe, postane tiho ili nezainteresovano, roditelji bi trebalo da ga odvedu na kontrolu. Autizam se javlja u blažem obliku kao Aspergerov sindrom ili u obliku ozbiljnog autističnog poremećaja.

Deca kod koje je ovaj poremećaj dijagnostifikovan imaju teškoća sa socijalnim interakcijama i verbalnom ili neverbalnom komunikacijom. Takođe imaju običaj da mnogo puta ponavljaju određenu radnju.

Postoji nekoliko znakove koji nam mogu ukazati na autizam:

- Ne mrmlja, ne pokazuje prstom ili pravi bilo kakve smislene pokrete do prve godine
- Ne progovori ni jednu reč do starosti od 6 meseci
- Ne iskombinuje dve reči do starosti od dve godine
- Ne odaziva se na ime
- Gubi socijalne i govorne veštine
- Ne održava dobro kontakt očima
- Naglašeno ređa igračke ili druge stvari
- Vezano je za neku posebnu stvar ili objekat
- Ne smeje se
- Ponekad se čini da mu je sluh oslabio.
izvor:net
Zahvalnice:: Marinica

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Više
5 godina 10 meseci pre #43606 od Boyanna
Boyanna je odgovorio na temu: S one strane duge
Pronadjoh negde na netu i pozeleh da podelim sa vama:

Моје гост је опет дивни дечак Лазар - уметник са аутизмом, како је сам желео да га представим када је први пут дозволио да обjaвим оно што је написао.

Сви око мене причају, плачу, ретко се смеју а ја вриштим јер не могу ни глас да пустим.

Писањем се мења свет

Био сам сувише мали да бих разумео шта се са мном дешава. Иако умем да говорим ја не говорим. Сви око мене причају, плачу, ретко се смеју а ја вриштим јер не могу ни глас да пустим.
Мислио сам проћи ће, изненадићу се, причаћу.
Имам аутизам, чуо сам маму да прича. "Шта је то аутизам?", питао сам се.
Лутао сам мислећи да сам глуп јер не могу да говорим. Питао сам се где сам изгубио глас и зашто морам да показујем прстом те сличице. Разумео сам говор других људи али нисам имао начин да им то саопштим.
Певао сам у себи једну песму коју ми је мама певала док сам био беба. То ме је умиривало и вредело је имати сузе јер сам плакањем певао ту песму.
Изгубио сам песму тамо где је постала реч. Ревносно сам учио слова. То није било лако.
Писањем се мења свет. Писао сам о свему о чему сам размишљао годинама. Писао сам приче о свету изгубљеном у мени.
Писати је пристанак да изађем из света суза заувек.

Лазар

Honesty is an expensive gift, don`t expect it from cheap people.
Zahvalnice:: nina, Marinica, Silvijica

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Više
5 godina 1 nedelju pre #82843 od Boyanna
Boyanna je odgovorio na temu: S one strane duge
Povodom Svetskog dana autizma, Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom u saradnji sa organizacijom Tutti Srbija i ostalim partnerima, uz podrsku Kancelarije UN-a u Srbiji, poklanja Vam spot za numeru "Light it up blue", koja nosi naziv po istoimenoj globalnoj kampanji, koja se svake godine dešava u svetu 2.aprila.
Pesmu je napisao Luka Mijović, momak sa autizmom, a otpevale su je i odsvirale osobe sa autizmom, uz podršku profesionalnih muzičara.


Honesty is an expensive gift, don`t expect it from cheap people.
Zahvalnice:: Silvijica

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • Maja
  • Maja's Avatar
  • Van mreže
  • BB Starosedelac
  • BB Starosedelac
  • The palm of a hand that holds all my dreams
Više
5 godina 1 nedelju pre #82859 od Maja
Maja je odgovorio na temu: S one strane duge
Iako vrlo cesto cujem i vidim empatiju ljudi kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama a tako i deca sa autizmom,zgrozim se kada su ti isti ljudi protiv inkluzije,i samog pokusaja iste.

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Više
5 godina 1 nedelju pre #82869 od Boyanna
Boyanna je odgovorio na temu: S one strane duge
Nazalost, u pravu si :-( Vecina je bas takva iz raznoraznih razloga ali ipak nisu svi. Mislim da smo vec negde diskutovali o inkluziji pa da se ne ponavljmo

Honesty is an expensive gift, don`t expect it from cheap people.

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

  • Maja
  • Maja's Avatar
  • Van mreže
  • BB Starosedelac
  • BB Starosedelac
  • The palm of a hand that holds all my dreams
Više
5 godina 1 nedelju pre #82877 od Maja
Maja je odgovorio na temu: S one strane duge
Jesmo,necemo..Ali morala sam da recem...Mozda svuda u svakoj slicnoj temi treba reci..

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Moderatori: vesnasEka

Prijavljivanje/Registracija