Apsolutno je moguće hraniti dve bebe u istovremeno i tako uštedeti vreme!

Tandemsko hranjenje podrazumeva i dojenje, kao i hranjenje na flašicu ili kombinaciju ova dva načina.  
Ponekad postoje medicinski problemi zbog kojih samo jedna beba može da sisa, dok je drugu neophodno hraniti na flašicu. 
Ili pak, ako imate dovoljno mleka samo za jednu bebu po podoju, pa ih onda naizmenično hranite dok jedna sisa, drugoj dajete mleko na flašicu i obrnuto pri narednom hranjenju. 
Ukoliko je još jedna osoba prisutna, posebno ako je u pitanju partner koji želi da učestvuje, onda možete dojiti jednu bebu, dok on drugoj daje flašicu, a pri narednom obroku zameniti bebe.Tandemsko dojenje nije za svakoga, jedna majka možda nema dovoljno mleka, dok druga ne može da se snađe, a treća se oseća neprijatno. Ne treba se osećati loše, ako ne možete ili ne želite da hranite bebe na ovaj način. Vi ste jedina osoba koja može odlučiti da li je ona za to.

Prednosti tandemskog dojenja

        Skraćuje vreme podoja na pola.

       Mame primećuju dodatnu bliskost između beba koje zajedno jedu.

• Dojenjem štedite vreme za pranje, sterilizaciju i pripremu flašica i mleka za hranjenje.

 Korisni saveti za tandemsko dojenje

• Morate dobro proći obuku sa laktacijskom sestrom.
• Dok ne uhvatite ritam, nemojte pokušavati da to izvedete dok ste sami kod kuće i nema ko da vam pomogne da vam doda ili pridrži jednu bebu.
• Nađite način kako ćete drugu bebu postaviti da uspešno podrigne, jer ih ne možete obe držati u naručju za tu priliku.
• Vežbajte barem jedanput dnevno od početka.
• Koristite jastuke za dojenje.
• Postavite običan jastuk iza svojih leđa kao podršku da se ne ukočite.
• Isprobajte više položaja, dok ne nađete odgovarajući. Uglavnom se najbolje pokazao položaj kada bebe držite ispred sebe, glava do glave, dok im noge idu ispod vašeg pazuha.

Ukoliko se dogodi da ne možete da se snađete sa obe bebe istovremeno, a one su nervozne, gladne i počinju histerično da plaču, nemojte paničiti već jednu počnite da hranite, a kod druge pribegnite nekoj od tehnika ometanja, kako bi se strpela i sačekala svoj red:

• Dajte joj cuclu (varalicu),
• Probajte da je animirate igračkom,
• Ako imate ljuljašku sa muzikom ili vibracijom, ona je može primiriti na kratko,
• Dajte joj svoj prst da ga sisa.

Bilo bi dobro da vodite evidenciju koliko je koja beba hrane pojela. Ako je hranite na flašicu, onda zapisujte satnicu kada jede i količinu mleka, a ukoliko je dojite samo vreme početka i vreme kraja podoja. Uz to možete voditi i evidenciju bebinog mokrenja i koliko često ima stolicu. Ovo je korisno za prve mesece čak i kada imate jednu bebu, a sa dve je potrebno jer se tako nećete pitati da li su gladne.

Izvor: http://www.demetra.rs/

Sigurno ste se nekada zapitali kako bebe vide svet oko sebe, a posebno svoje roditelje. Naučnici su sada pronašli odgovor.

Istraživači sa Univerziteta u Oslu i Univerziteta u Upsali su sproveli istraživanje koje je uključilo bebe koje su stare svega dva do tri dana.

Saznali su da je maksimalno rastojanje od bebe kako bi vas dobro raspoznala 30 cm. Ako se rastojanje poveća na 60 cm ili više, slika im postaje toliko mutna da više ne mogu da razlikuju emocije na vašem licu.

Za istraživanje su korišćeni snimci sa licima čiji se izrazi konstantno menjaju od srećnog, preko ljutog i ravnodušnog do iznenađenog. Prvo su ih istraživači pokazali odraslima kako bi se uverili da su emocije jasne za prepoznavanje.

Eclipse Optics/Olof von Hofsten and UiO/Bruno Laeng 

Zatim su ih pokazali bebama i njihova reakcija je pokazivala da li mogu da vide sliku ili ne. one su uglavnom nasumice reagovale na lica na udaljenosti većoj od 30 cm, ali na manjoj su mogle da prepoznaju emocije znatno preciznije.

Navodno bebe mogu da imitiraju izraze odraslih od prvih dana svog života. Ipak, to ne znači da razumeju šta određeni izraz znači.

Ukoliko želite da vas beba vidi, očigledno je dovoljno samo da se približite!

Izvor : www.sv.uio.no

 Sve žene, koje su prošle kroz trudnoću, u nekom momentu pomislile su na dojenje kao način hranjenja svog deteta. Neke su smatrale da je to lako i da će ići samo od sebe, neke su se trudile da nauče koliko mogu, prikupljale informacije na sve strane, a neke su digle ruke od dojenja pre nego što su ga i probale…

Šta je to što nas udaljava od dojenja, što je to što dovede do toga da jednostavno jednog dana dignemo ruke od dojenja, odustanemo jednostavno…

Da krenemo, prateći vremensku liniju, kako bi svima bilo lakše da shvate i da se pronađu…

TRUDNOĆA
– Ukoliko u trudnoći oko sebe imate osobe koje su imale problema sa dojenjem, a većina žena ih je imala manjih ili većih, tada ste pod konstantnim pritiscima kako je dojenje: teško, bolno, prepuno muka, bolova, temperature, upale, rana, krvarenja iz bradavica, kako je to mučenje za majku i dete, kako je nemoguće izaći iz kuće ako se doji, „vidi koliko dece je odraslo na flašici i ništa im nije“ – to ste sigurno čule zar ne… E kada imate ovakvu vrstu „podrške“ tada je dojenje osuđeno na propast. Najčešće nema tu dojenja ili će trajati toliko kratko koliko je potrebno da se naiđe na bilo koju pomenutu prepreku ispred koje se odustaje jer „eto sve se obistinilo“, „lepo je meni rekla…“

NAKON POROĐAJA
– Neposredno nakon porođaja, prvih nekoliko dana dok ne krene veća količina mleka, kreću muke zvane: nemam mleka, beba je gladna, bradavice su male, bradavice su velike, uvučene su, ravne su… ma ne valjaju jednostavno neće dete da ih prihvati „dajte alo dohrane da ne oslabi“
– Dete se dohranjuje još u porodilištu, niko nema vremena da pomogne majci da nauči pravilno da namesti dete
– Kreću problemi sa lošim položajem na dojci, stvaraju se ranice (ragade), dojke počinju jako da se pune, prepunjuju se, pojavljuje se upala „a dete gladno“, često mi to kažu.

DOLAZAK KUĆI
– Iz porodilišta većina porodilja izađe sa manjim ili većim ranicama na bradavicama jer nisu naučile pravilno postavljanje bebe na dojku (sretne su one čije bebe znaju da se same nameste), podoji su bolni, dohrana je stalno prisutna
– Porodica stoji iznad glave i zabrinuto cokće… „ma daj detetu malo na flašicu gladno je“
– Zahteva se uobročavanje jer „dete mora da sisa na tri sata a ne stalno“, „opterećuje stomak“, „nije to dobro“, „slabo je mleko“…

– Poseta patronaže, koja je sama po sebi dovoljno stresna većini majki jer se osećaju kao na ispitu majčinstva, se najčešće pretvori u noćnu moru: „nije dete dovoljno dobilo“, „ne valjaju bradavice… zar još nisi kupila veštačke“, „daj detetu malo vode vrućine su“, „daj malo čaja za grčeve pati dete“, „nikako često da sisa“… „Vidimo se sutra ako ne dobije moramo na adaptirano“, „posle svakog podoja po 30ml dohrane pa ako popije gladno je, ne valja ti mleko“…

U NEKOM MOMENTU PRVOG MESECA
– Dojke su se prepunile „prekidaj dojenje imaš upalu“, majka dobije temperaturu od prepunjenosti i ide savet „prekidaj dojenje ne sme se dojiti sa temperaturom“, sledeća je terapija antibioticima „prekidaj dojenje ne valja to moraš na dohranu“, dete često sisa „ne valja ti mleko, slabo je nije zasitno“ „malo ti je mleka“…

– „Moraš da izdajaš da imaš mleka“, „Ne smeš da izdajaš neće više biti mleka“,
I onda opet i opet i opet: „Ma daj detetu na flašicu gladno je, ne ide to tebi…“

Eh… pa kako preživeti to dojenje? Šta raditi? Kako sačuvati zdravu pamet pored svega? Pa pogledajte samo koliko negativnosti, koliko zamki, koliko straha, stresa i pritisaka… Kako dalje?

Jednostavno, pomislite na sve sisare koji hrane svoju mladunčad, njihove bebe sisaju kada i koliko žele, majke im to dopuštaju, ne gledaju na sat, nemaju slabo mleko, ne slušaju komšinicu, ne kupuju opremu „za svaki slučaj“, niko ih ne vaga, niko im ne stvara tenziju… Zamislite da ste na pustom ostrvu samo vi i beba i dozvolite da sisa kada i koliko želi. Neće se sigurno prejesti niti opteretiti stomak, a neće verujte ni ostati gladno. U prvom mesecu može samo da ima premalo podoja ako je pospano, tada budite dete što češće, a ako samo traži to je odlično. Ne može podoja biti mnogo može samo biti malo.

Tek kada budete „na svom pustom ostrvu“ dojenje će ići kako treba.

Prigrlite svu pomoć oko kuće, porodice, pijace… a vi drage majke posvetite se dojenju. Kada dete malo poraste biće vremena za sve drugo pa i za kuću. Nije zalud rečeno da majka prvih 40 dana mora da se posveti sebi i bebi, a posle toga polako sve dođe na svoje.

Autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju” www.facebook.com/dojenje

Finski model kutija za bebe je nešto što je odavno poznato u ovoj zemlji. Dobija se kutija sa odećom i svim što je neophodno neposredno posle rođenja bebe.

Danas su kutije postale globalni hit i nešto što postaje pravi trend. Inače, ova finska tradicija datira još iz tridesetih godina prošlog veka. Naime, svaka finska majka je bez obzira na poreklo ili društveni status po porođaju dobijala kutiju od vlade.

Tu su se uglavnom nalazile benkice, pelene, vreća za spavanja, proizvodi za higijenu te mali madrac. Sve to bi bilo stavljeno u ovu kutiju, koja je ujedno bila i prvi bebin krevetić. Ovo je svakako imalo uticaja na to da Finska vremenom postane zemlja sa najnižom stopom mortaliteta kod novorođenčadi.

Štaviše, ova ideja je postala globalno popularna kada je finska vlada pre nekoliko godina istu kutiju poslala kao poklon vojvodi i vojvotkinji od Kembridža, koji su tada očekivali svoje prvo dete. Ubrzo, tri oca iz Finske su uvidela komercijalni potencijal u ovoj ideji i pokrenuli su posao sa kutijama, koje distribuišu širom sveta.

Takođe, sličan posao su pokrenule i dve žene iz SAD, a već niču i slične kompanije u Velikoj Britaniji, ali i u ostatku sveta. Mnogi nisu verovali da ovako jednostavna ideja može biti tako efikasna. Ipak, ispostavilo se da jeste. Kutije koje se distribuiraju širom sveta uglavnom sadrže one stvari koje su ženama i bebama u tim regionima najpotrebnije.

I sama kutija, koja može da posluži kao krevetac, dizajnirana je tako da ne postoji bilo kakav rizik po bebu. Na primer, južnoafrički preduzetnici su odlučili da ovu kutiju prave od plastike, jer su shvatili da je južnoafričkim majkama potrebnije nešto u čemu će kupati bebu nego sam krevetac.

Ipak, glavni cilj finskih vlasti nekada davno bio je da podstaknu majke da pohađaju kurseve poznate kao škola za trudnice, a sve sa ciljem dodatne edukacije. Upravo na tim kursevima su i dobijali kutije za bebe.

Ovaj poduhvat finskih vlasti se isplatio, jer njihove majke danas imaju svest o važnosti redovnih kontrola, pa je tako mortalitet među novorođenčadima sveden na minimum. Mnogi su uvereni da je finski model kutije za bebe nešto što je od izuzetnog značaja, posebno za regione gde majke nemaju dobru prenatalnu negu.

Ono što je bitno naglasiti jeste da se finske kutije ne dele samo u zemljama gde je smrtnost među novorođenčadi visoka. Tako se od prošle godine ove kutije dele i u dve londonske bolnice: "Kraljica Šarlot" i Bolnica Čelsi.

"Svi uzimamo zdravo za gotovo da svaka porodilja ima sve što je neophodno za prve dane kad beba dođe kući. Međutim, nije uvek baš tako. Mnoge od njih ni znaju šta im sve treba, a mi im sve to poklonimo u ovoj kutiji pri izlasku iz bolnice", kaže Karen Džoš, konsultantkinja u bolnici "Kraljica Šarlot".

Izvor: http://www.021.rs/

Spavanje, odnosno manjak istog je zasigurno jedan od najvećih problema novopečenih roditelja. Ako će vam biti lakše donosimo vam nekoliko činjenica koje sigurno niste znali, a koje će vam pomoći da lakše shvatite zašto bebe ne spavaju kao svi mi ostali.