utorak, 16 avgust 2016 11:49

Koji je to kritičan momenat kada i zašto majka odustaje od dojenja?

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 Sve žene, koje su prošle kroz trudnoću, u nekom momentu pomislile su na dojenje kao način hranjenja svog deteta. Neke su smatrale da je to lako i da će ići samo od sebe, neke su se trudile da nauče koliko mogu, prikupljale informacije na sve strane, a neke su digle ruke od dojenja pre nego što su ga i probale…

Šta je to što nas udaljava od dojenja, što je to što dovede do toga da jednostavno jednog dana dignemo ruke od dojenja, odustanemo jednostavno…

Da krenemo, prateći vremensku liniju, kako bi svima bilo lakše da shvate i da se pronađu…

TRUDNOĆA
– Ukoliko u trudnoći oko sebe imate osobe koje su imale problema sa dojenjem, a većina žena ih je imala manjih ili većih, tada ste pod konstantnim pritiscima kako je dojenje: teško, bolno, prepuno muka, bolova, temperature, upale, rana, krvarenja iz bradavica, kako je to mučenje za majku i dete, kako je nemoguće izaći iz kuće ako se doji, „vidi koliko dece je odraslo na flašici i ništa im nije“ – to ste sigurno čule zar ne… E kada imate ovakvu vrstu „podrške“ tada je dojenje osuđeno na propast. Najčešće nema tu dojenja ili će trajati toliko kratko koliko je potrebno da se naiđe na bilo koju pomenutu prepreku ispred koje se odustaje jer „eto sve se obistinilo“, „lepo je meni rekla…“

NAKON POROĐAJA
– Neposredno nakon porođaja, prvih nekoliko dana dok ne krene veća količina mleka, kreću muke zvane: nemam mleka, beba je gladna, bradavice su male, bradavice su velike, uvučene su, ravne su… ma ne valjaju jednostavno neće dete da ih prihvati „dajte alo dohrane da ne oslabi“
– Dete se dohranjuje još u porodilištu, niko nema vremena da pomogne majci da nauči pravilno da namesti dete
– Kreću problemi sa lošim položajem na dojci, stvaraju se ranice (ragade), dojke počinju jako da se pune, prepunjuju se, pojavljuje se upala „a dete gladno“, često mi to kažu.

DOLAZAK KUĆI
– Iz porodilišta većina porodilja izađe sa manjim ili većim ranicama na bradavicama jer nisu naučile pravilno postavljanje bebe na dojku (sretne su one čije bebe znaju da se same nameste), podoji su bolni, dohrana je stalno prisutna
– Porodica stoji iznad glave i zabrinuto cokće… „ma daj detetu malo na flašicu gladno je“
– Zahteva se uobročavanje jer „dete mora da sisa na tri sata a ne stalno“, „opterećuje stomak“, „nije to dobro“, „slabo je mleko“…

– Poseta patronaže, koja je sama po sebi dovoljno stresna većini majki jer se osećaju kao na ispitu majčinstva, se najčešće pretvori u noćnu moru: „nije dete dovoljno dobilo“, „ne valjaju bradavice… zar još nisi kupila veštačke“, „daj detetu malo vode vrućine su“, „daj malo čaja za grčeve pati dete“, „nikako često da sisa“… „Vidimo se sutra ako ne dobije moramo na adaptirano“, „posle svakog podoja po 30ml dohrane pa ako popije gladno je, ne valja ti mleko“…

U NEKOM MOMENTU PRVOG MESECA
– Dojke su se prepunile „prekidaj dojenje imaš upalu“, majka dobije temperaturu od prepunjenosti i ide savet „prekidaj dojenje ne sme se dojiti sa temperaturom“, sledeća je terapija antibioticima „prekidaj dojenje ne valja to moraš na dohranu“, dete često sisa „ne valja ti mleko, slabo je nije zasitno“ „malo ti je mleka“…

– „Moraš da izdajaš da imaš mleka“, „Ne smeš da izdajaš neće više biti mleka“,
I onda opet i opet i opet: „Ma daj detetu na flašicu gladno je, ne ide to tebi…“

Eh… pa kako preživeti to dojenje? Šta raditi? Kako sačuvati zdravu pamet pored svega? Pa pogledajte samo koliko negativnosti, koliko zamki, koliko straha, stresa i pritisaka… Kako dalje?

Jednostavno, pomislite na sve sisare koji hrane svoju mladunčad, njihove bebe sisaju kada i koliko žele, majke im to dopuštaju, ne gledaju na sat, nemaju slabo mleko, ne slušaju komšinicu, ne kupuju opremu „za svaki slučaj“, niko ih ne vaga, niko im ne stvara tenziju… Zamislite da ste na pustom ostrvu samo vi i beba i dozvolite da sisa kada i koliko želi. Neće se sigurno prejesti niti opteretiti stomak, a neće verujte ni ostati gladno. U prvom mesecu može samo da ima premalo podoja ako je pospano, tada budite dete što češće, a ako samo traži to je odlično. Ne može podoja biti mnogo može samo biti malo.

Tek kada budete „na svom pustom ostrvu“ dojenje će ići kako treba.

Prigrlite svu pomoć oko kuće, porodice, pijace… a vi drage majke posvetite se dojenju. Kada dete malo poraste biće vremena za sve drugo pa i za kuću. Nije zalud rečeno da majka prvih 40 dana mora da se posveti sebi i bebi, a posle toga polako sve dođe na svoje.

Autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju” www.facebook.com/dojenje

Pročitano 1296 puta
Eka

Prijavljivanje/Registracija