Da li bebu od nekoliko meseci treba obuvati, pitanje je koje muči gotovo sve mlade roditelje. Iako većina obuću kupuje od najranijih meseci, stručnjaci smatraju da im nisu potrebne dok ne prohodaju.

Roditelji misle da su njihova deca potpuno zdrava i kad imaju do 20 kilograma viška, jer ih često upoređuju sa drugim gojaznim vršnjacima, umesto da gledaju preporučljivi koeficijent telesne težine, pokazuju rezultati studije koju je sproveo doktor Jang Zang sa Univerziteta u Džordžiji. Njegova ideja je bila da vidi kako mame i tate doživljavaju svoje bucmaste klince i da ih upozori da budu oprezniji.

Deca koja odrastaju uz životinje ostvaruju bolju komunikaciju sa ljudima, saosećajnija su i brižnija. Naučna istraživanja su davno pokazala da kućni ljubimci imaju pozitivnu ulogu u psiho-fizičkom razvoju dece, jer ona koja se sa njima "druže" ostvaruju bolju komunikaciju sa ljudima, saosećajnija su i brižnija. Na ovoj listi se nalazi još nekoliko razloga zašto je dobro da mališani imaju životinje.

Estradni trendovi primorali obrazovne ustanove u Beogradu da donesu stroge pravilnike o oblačenju. Dečacima zabranjene sve vrste šortseva i atletske majice

Dečija nedelja 2015 – Opšti ciljevi dečije nedelje su:

• skretanje pažnje najšire javnosti na prava i potrebe dece;
• ukazivanje na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti dece, i ostvarivanju njihovih prava;
• prezentacija do sada postignutih rezultata;
• ukazivanje na primere dobre prakse i probleme u ostvarivanju prava dece;
• podsticanje intersektorske saradnje u stvaranju uslova za poštovanje prava, i optimalni razvoj svakog deteta;
• promocija aktivnog učešća dece u donošenju odluka koje se njih tiču;
• pokretanje inicijativa i novih akcija koje doprinose poboljšanju položaja dece u Republici Srbiji, i ostvarivanju njihovih prava.

Osnovni koncept Programa Dečje nedelje zasnovan je na konceptu prava deteta, koji se od kada je uveden u normativni sistem Republike Srbije, konstanstno unapređuje.
Tema i programske aktivnosti Dečje nedelje se zasnivaju na relevantnim međunarodnim i nacionalnim dokumentima i propisima, kao i važnim zadacima u procesu pridruživanja EU.

Osnova za planiranje i realizaciju aktivnosti u toku Dečje nedelje je Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija, usvojena 1989., a stupila je na snagu 1990. godine.

Završni dokument „Svet po meri dece“, usvojen 2002. godine na Specijalnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predstavljao je ključnu vezu sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija i dao jasne smernice za oblikovanje sveta koji će prava deteta priznati, promovisati, zaštititi, kao i razvijati uslove za njihovo dostizanje.

Nacionalni plan akcije za decu (NPA) predstavlja strateški dokument Vlade za kreiranje politike prema deci. Glavni cilj je obezbeđivanje ravnopravnosti i dostupnosti kvalitetnih i efikasnih javnih službi za decu. Ovaj dokument pratili su lokalni planovi akcija za decu.
Porodičnim zakonom u nacionalni pravni okvir ugrađeni su glavni principi Konvencije o pravima deteta, i to: pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju i pravo na nediskriminaciju.

Kao jedno od savetodavnih tela Vlade, od 2002. godine postoji Savet za prava deteta.

Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada je donela 2005. godine, a usledili su dokumenti koji doprinose socijalnoj i obrazovnoj integraciji dece sa smetnjama u razvoju, unapređuju dostupnost
obrazovanja i podižu njegovog kvalitet, uz posebnu pažnju koja se poklanja deci iz marginalizovanih grupa. To je dalo opšti okvir za konkretne mere koje vode stvaranju savremenog inkluzivnog društva.

Tokom 2012. godine osnovan je Odbor za prava deteta kao posebno radno telo Narodne Skupštine, i usvojena Strategija obrazovanja do 2020. godine.
U okviru institucije Zaštitnik građana nalazi se zamenik koji se bavi pitanjima prava deteta.

Uz svest o potrebi stalnog unapređivanja položaja deteta u našem društvu, sve postojeće propise i strateške planove treba unapređivati i smatrati ih instrumentima razvoja, koji doprinose boljoj koordinaciji svih pojedinačnih mera i aktivnosti u cilju ostvarivanja i zaštite prava deteta, na nacionalnom nivou.

Manifestacija će programskim aktivnostima doprineti jačanju svesti o potrebi daljeg unapređivanja društvenih uslova za život u stabilnoj i socijalno sigurnoj porodici, kao i daljem razvoju usluga za podršku porodici, bilo da su preventivne ili intenzivne.
Dečja nedelja je prilika da se o ovoj temi govori, i izvrši analiza postojećeg stanja u cilju podrške razvoju podsticajnijeg socio-ekonomskog okvira za život deteta u porodici i preveniranju izdvajanja iz nje. To je i prilika da se na republičkom i lokalnom nivou podstaknu konkretne aktivnosti sa ovim ciljem.

Izvor:http://roditeljsrbija.com

Dete je pošlo u školu i suočeno sa izazovima prvih školskih zadataka, čini se kao da zaostaje za drugom decom. Vi niste sigurni šta se dešava. Razloge tražite u lenjosti, preopterećenosti programa, nedovoljnom pažnjom koju učitelj posvećuje detetu… Ponekad pomenuti potencijalni razlozi zaista mogu biti uzrok problema, ali se isto tako često desi da previdimo i neki ozbiljniji problem koji se nalazi ispod svih simptoma školskog neuspeha, lošeg vladanja ili nezainteresovanosti za učenje.

Mališani često udaraju braću, sestre i drugare kada im ne daju neku igračku ili im nešto nije po volji. Roditelji ovakve situacije rešavaju manje ili više uspešno, ali problem nastaje kada i oni postanu "meta" izražavanja nezadovoljstva.

Marija Montesori je bila veliki pedagog i mnogo je pomogla da se promeni stav u vaspitavanju dece u 20. veku. Poznata je po tome što je formulisala kratke ali upečatljive zapovesti za roditelje. One su sažete, ali su prepune mudrosti. Savetujemo da ih pročitate barem jednom godišnje.

Roditeljstvo je stalna borba: trebamo li slediti svoje instinkte i uvek uskakati u pomoć detetu ili se ponekad trebamo i odupreti tome? Kad se posvađa s prijateljem ili se bori nekom slagalicom, naša prva reakcija kao roditelja je da mu pomognemo i rešimo taj problem umesto njega: da se upletemo u svađu s malim ljudima ili da pronađemo tu puzlu koja se uporno traže.

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.