Deca

Deca (163)

petak, 26 maj 2017 14:41

Dobra igračka

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Igračke su sastavni deo odrastanja.

Dobra igračka ne daje odgovor, već postavlja pitanja i daje mogućnosti za rešavanje, učenje, razvijanje inteligencije, mašte i kreativnosti. Njom se dete stalno igra, rado joj se vraća i upotrebljava je na različite načine.

Foto: Tobiasmik

Međutim, igračke same po sebi nisu igra. One dobijaju smisao u interakciji sa roditeljima, drugom decom ili prijateljima

Igračka za decu, pre svega mora da odgovara uzrastu deteta ili da je korak ispred njegovih razvojnih mogućnosti.

Od rodjenja do prve godine života,  važno je da igračke budu pre svega bezbedne s obzirom na to da dete od rodjenja upoznaje spoljni svet vizuelo, dodirom ili griženjem, što znači da bebe prvo gledaju, zatim opipavaju i stavljaju u usta predmete iz svoje okoline. Zato igračka ne sme biti iz delova, mora imati zaobljene ivice, bez vezica koje bi mogle da se obmotaju oko tela. Ukoliko je od materijala (pliša) ne bi trebalo da se linja niti da ima delove koji bi se mogli iščupati. Moraju biti perive zbog održavanja higijene.

Strah od buke  je jedan od urodjenih strahova kod dece. Zato bi trebalo voditi računa da igračka ispušta nezan, umirujući zvuk.

Plišane, lagane igračke živopisnih boja su od posebnog psihološkog značaja, jer su tople i meke, što dete umiruje jer podseća na kožu majke. Najčešće plišane igračke imaju funkciju tzv. prelaznog objekta, jer pružaju sigurnost i ublažavaju strahovanje, naročito pred spavanje, pa dobijaju poseban značaj tokom odrastanja (deca sa njima spavaju, kasnije ih nose na putovanja itd.)

Pokretne igračke, koje se uglavnom stavljaju na krevetac iznad bebine glave, vezuju pažnju pokretom, bojama i nežnom muzikom, tako da deluju umirujuće i uspavljujuće. Pored toga time se vežbaju i okulomotorni mišići, kao i mišići ruku i prstiju, jer beba želi da ih dohvati.

Pri kupovini igračke treba obratiti pažnju na znakove upozorenja na pakovanju, uzrast, uputstva za korišćenje kao i materijale i boje od kojih je napravljena.

Posle prvog rodjendana do 3-4 godine, stupaju na scenu složenije igračke, jer dete hoda, istažuje svet oko sebe vrlo aktivno, shvata uzročno-posledične veze, razvija logičko misljenje i verbalnu komunikaciju.

Na ovom uzrastu dobrodošle su igračke koje se vuku i guraju (kamioni, automobili), kockice, likovi životinja. Ukoliko proizvode zvuk, on ne bi smeo biti neprijatan i rezak, jer može izazvati strah kod deteta.

Najednostavnija, a uvek dobra igračka svih generacija je stalak sa obručima (dete, a mogu i odrasli, se igra sa manjim i vecim šarenim kolutovima i slaže ih na stalak) koji podstiče učenje i imenovanje boja i oblika, uvidjanje relacija medju delovima – manje veće, ispod – iznad, kao i koordinaciju pokreta sa predvidjanjem efekta. Vrlo jednostavno, a efikasno.

Pošto mališani na ovom uzrastu vole da eksperimentišu, interesantne su slagalice, šarene kocke  koje podstiču maštu, kao i tzv. edukativne igračke (tipa umetaljki, kućica sa vratancima koja se otvaraju ključem i ubacuju geometrijski oblici…)) koje stimulišu psihomotorni razvoj i koordinaciju pokreta, logičko rasuđivanje, pamćenje i zaključivanje. Takodje su dobre igre memorije, koje se mogu igrati i u društvu, jednostavnije puzzle, životinje, farme… Dečaci vole da se igraju autićima, pa su od značaja perionice, garaže, imitacija ulica na podlozi sa obelezenim pešačkim prelazima i saobraćajnim znacima, što je veoma korisno u savladavanju osnovnih informacija o ponašanju u saobraćaju.

Neizbežni rekviziti su lopte, lutke i telefoni kao omiljeniji prijatelji mališana.

Od posebnog značaja su  “kao da” ili simbolicke igre , tj. igre koje oponašaju svet odraslih i njihovih zanimanja (“kuhinja”, “alat”, “šminka”, “lekar”, “vatrogasac”…). Zašto su one važne? Način na koji se dete igra može biti pokazatelj njegovog emocionalnog i psihickog stanja, kao i eventulanih konflikata, tako da nam  pažljiva opservacija i analiza igre može biti nezamenljivo i jedino dijagnostičko  i terapijsko sredstvo eventualnih problema i poremećaja.

Uzrast od 4-5 godine do polaska u školu    obiluje socijalnim interakcijama  i recipročnim, komunikativnim igrama. Mališani već uveliko imaju razvijenu mrežu druženja sa vršnjacima, puni su energije i maštovitosti, spremni da zamišljaju različite predele, situacije i dogadjaje. Upravo su zbog toga važne igračke koje traže akciju (tricikl, bicikl, roleri, obruči, a naročito nezamenljive lopte), kao i pribor za crtanje makaze, plastelin, kolaž papir) koji podstiče kreativnost, maštu i smisao za estetiku.

Igre sa pravilima zauzimaju značajno mesto u predškolskom peridu jer uče decu čekanju na red, razvijanju strategije, koncentracije i sposobnosti predvidjanja ( tipa “Ne ljuti se čoveće”, “Domine” šah…). Mališani stiču saznanje da su u životu bitna pravila i kako se nositi sa uspehom i neuspehom.

Dakle, najvažnije je da igračka bude prilagodjena uzrastu mališana, da podstiče psihofizički razvoj, maštu, kreativost, spretnost, logičko rasudjivanje, orjentaciju.

I ne zaboravite, birajte igračku prema potrebama deteta a ne sopstvenim željama. Svaka igračka nosi neku poruku. A ukoliko je poklanjate, dajete i deo sebe!

Marijana Petrovic, spec. medicinske psihologije

Izvor: http://www.mojpedijatar.co.rs/dobra-igracka/

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Tokom predškolskog doba i vrtića, mozak stalno raste, dostižući od sedamdeset do devedeset odsto težine odraslog. Pored promene u veličini, mozak prolazi kroz značajne promene oblika i “dorade”. Među ovim modifikacijama su velike promene u frontalnim delovima mozga koje su posvećene regulisanju misli i akcija. Prednji režnjevi regulišu inhibicije impulsa, razvoj memorije, kao i integraciju informacionog kapaciteta koji olakšava rezonovanje i rešavanje problema. Sve ove veštine se značajno popravljaju u vrtićkom dobu.

Tokom predškolskog uzrasta, mozak ubrzano pravi veze između neurona. U uzrastu od četiri i pet godina deca imaju skoro dvostruko veći broj sinapsi u odnosu na odrasle, u nekim moždanim oblastima, kao što je frontalni režanj. Ova preobilnost komunikacionih kanala podržava veliki kapacitet za učenje. Na taj način priroda osigurava da će dete moći da stekne osnovne ljudske sposobnosti, čak i ako se neke oblasti mozga oštete.Prvih pet do sedam godina života predstavljaju osetljivi period za razvoj mozga. Tokom ovog perioda, mozak posebno reaguje na stimulacije, što omogućava masovno povezivanje neurona i vajanje moždanih regiona. Mozak više prima znanja nego što će kasnije, čineći predškolsko i vrtićko vreme optimalnim za učenje i efikasnu interakciju sa svom decom. Mozak propisuje osnovnu organizaciju u 2 faze: vrtićko doba i doba redovnog školovanja. Neuronaučnici označavaju vrtićko doba kao pripremni period mozga na nadolazeća iskustva. Oni ističu da u ovom periodu maloj deci treba omogućiti širok spektar običnih iskustava, kao što su prilike da vidi i dodirne predmete, čuje jezik i druge zvukove, i da se kreće i istražuje okolinu. Mozak očekuje da će naići na ova iskustva i ako se to desi, normalno će se razvijati i rasti. Druga faza, školska, iskustvena, zavisi od rasta mozga, i uključuje preciziranje uspostavljenih moždanih struktura kao rezultat specifičnih aktivnosti, koje variraju u zavisnosti od osobe i okruženja. Deca uče da čitaju i pišu vrlo dobro, igraju kompjuterske igrice, mogu da rade u bašti, sviraju violinu…

Mnogi naučnici se slažu da ne treba gurati dete u drugu fazu prerano. Mnogo je bitnija prva faza, kao svojevrsna priprema za drugu.

Dakle, kada je dete u vrtiću treba mu pružiti dosta igre, izbora, verbalne interakcije i učenja temeljnih znanja. Ukoliko se ovo prenebregne i odmah krene na čitanje, pisanje i računanje, dete može ostati uskraćeno za neke važne veštine, neophodne za budući razvoj. Takođe, učionice za prvake bi trebalo da budu bogate aktivnostima koje se mogu prilagoditi različitoj spremnosti dece za školsku, odnosno iskustvenu fazu.

Priredila: Andrijana Maksimović

Izvor: http://zelenaucionica.com/kako-se-razvija-mozak-predskolskog-deteta-sta-mu-je-za-razvoj-potrebno/

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Često se kaže da su u roditeljstvu dani dugi, a godine kratke. Divan video koji je osvojio svet ističe upravo one obične dane koji mamama izgledaju beskrajno dugo i to šta oni zapravo znače deci.

U čast Dana majki, vloger Esther Anderson kreirao je ovaj video koji kako jedan običan dan izgleda iz dve perpektive – prvo iz mamine, a onda iz ćerkine.

Dok je mama umorna i istrošena pokušavajući da sve postigne i pred očima su joj samo oni teški momenti, uspomene njene male ćerke pokazuju nešto sasvim drugo. Ona se seća samo lepih trenutaka dana koji je protekao.

Ono što je nama, odraslima, možda normalno, za njih je magija. Za njih je to, možda, najbolji dan u životu.

 

Izvor: http://zelenaucionica.com/video-koji-je-osvojio-svet-kako-jedan-obican-dan-vidi-mama-kako-dete/?lng=lat

 

sreda, 04 januar 2017 15:40

Zanimljivo! Kako izgleda kada TATE čuvaju decu

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Muškarci nikada zaista ne odrastu, samo postaju veliki dečaci koji idu na posao, zarađuju platu i uozbilje se na onoliko životnih polja koliko je to neophodno, ali za većinu stvari uvek ostanu deca.

 Pa, ako nekada ostavite muža da vam čuva dete dok vas nema svesni ste da nikada ne znate šta će vas dočekati kad se vratite, kao i ko je tu koga čuvao.

 

 

 

Izvor www.brightside.me

petak, 28 oktobar 2016 11:04

Šta je ovaj 6-godišnjak radio u 2 ujutru?

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Sigurno vas nervira kada vaše dete uporno ustaje tokom noći i budi vas iz dubokog sna. Ali umesto da svoje roditelje probudi, jedan 6-godišnjak je rešio da im omogući da se odmorekako bi se on sam zabavljao. Zanimljivo je da niko nije znao šta se dešava, dok nisu slučajno premotavali sigurnosni snimak sa kamere. 

 

Tata je slučajno primetio da je kamera isključena i odlučio je da proveri šta je snimljeno do tada, međutim ono što je video uopšte nije očekivao . Dečak je radio sve ono što mu nije bilo dozvoljeno kad su roditelji bili budni, od skakanja sa kreveta do paljenja i gašenja svetla, ali i dečak je primetio kameru koja ga sve vreme snima i isključio je kako bi se osigurao da neće biti uhvaćen. 

 

Preporučujemo da pogledate ovaj snimak  ...

 

 

 

 

Izvor : http://www.popsugar.com/

petak, 28 oktobar 2016 07:28

Kad dečiji crteži ožive

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Dečak Dom ima šest godina i voli da crta. On ima i otvoren profil na Instagramu gde kači svoje omiljene crteže. Međutim, tu nije kraj ove priče, nego upravo obrnuto - njen početak. Kada dečak završi sa stvaranjem svojih malih remek-dela, njegov tata ih oživljava u realnom svetu, sa njihovim pandanima u prirodi sa malo digitalne magije i mnogo humora.

Gledajući kombinaciju crteža i njihovu "realnu" sliku, zaista smo uživali. Pogledajte slke i uverite se sami!

 

Izvor: http://www.sadanduseless.com/2016/10/real-drawings/

 

petak, 16 septembar 2016 14:32

Šta sve može i zna dete između 3. i 5. godine

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Kako biste bolje razumeli neverovatan potencijal deteta uzrasta između tri i pet godina, kao i “šta vas čeka” u ovom periodu, izdvojili smo za vas najvažnije razvojne karakteristike. Znaćete tačno šta da očekujete kao i šta možete da počnete da učite vaše dete. Uz napomenu da uvek ostanete “hladne glave” i iskoristite svaku priliku da bolje upoznate i nešto naučite vašeg mališana.

Razum i veselje
Oko treće godine će vam izgledati kao da se vaše dete odjednom urazumilo. Deca u ovom uzrastu postaju druželjubiva i nezavisnija. Sve više će vam se sviđati njihovo društvo. Ovi “mali ljudi” su veoma zabavni i veseli. Vole da trče, skaču i pentraju se kako po kući tako i napolju. Svašta im može biti smešno, naročito kreveljenje. Klovnovi ih zbog toga jednostavno fasciniraju.

Jaki na rečima
Dete vam sada može reći šta želi, čak i ako ne izgovara tačno sve reči i ne sklapa najrazumljivije rečenice. Kako mu je rečnik dosta proširen ono može da iskaže i svoja osećanja. Ova mogućnost je od velike pomoći u svakodnevnim borbama sa braćom ii sestrama, drugarima iz vrtića ili komšiluka i, naravno, roditeljima. Oni takođe mogu jasno da kažu i šta žele da jedu.

Sloboda roditelja
Ove nove sposobnosti roditeljima daju veću slobodu ali ne smanjuju potrebu za nadzorom. Tako kada dete savlada upotrebu noše, ono će vas s jedne strane osloboditi menjanja pelena ali ćete dobiti novi zadatak da proveravate da svaki put dobro opere ruke. U ovom uzrastu dete zna i da se samo hrani tako da ćete moći da se posvetite učenju lepih manira i razgovarate tokom obroka.

Nova otkrića
U četvrtoj i petoj godini života deca sa velikim entuzijazmom i maštom uče i otkrivaju nove stvari. Zanimaju ih brojevi i slova i mogu da nauče da napišu svoje ime oko petog rođendana. Primetićete da dete voli da uči na spontan, zabavan i kreativan način. Ovo je dobar trenutak da se igrate zajedno u kuhinji i naučite ga više o raznovrsnosti hrane i prostoj matematici. Možete zajedno da izbrojite broj potrebnih jaja i naučite ga koordinaciji pokreta pri merenju ili mešanju. Postavljanje stola podrazumeva brojanje, od broja osoba do broja kašika i viljušaka.

Udahnite duboko
Koliko god vam se činilo da je dete sada razumnije i da je moguć dogovor nemojte se iznenaditi njegovom testiranju i “ispitivanju granica”. Sve češće će svađe izbijati oko jela i moraćete da dokažete vašu čvrstinu. Ne dajte se i ne gubite živce, samo se držite jasnih pravila kao što su: ono što je na stolu je sve što ima za jelo ili mora da se proba pre dobro poznatog “ne sviđa mi se”.
Ostanite smireni i ludo ćete se zabavljati!

Kako je kod vas u kući? Da li vas vaš mališan testira da vidi dokle ćete da izdržite?

 

 

 

 

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Vaše dete želi da ide kasno u krevet, izbegava domaće zadatke, samo bi da je sa drugarima i po ceo dan može da gleda TV i igra igrice. Ukratko, vaš školarac hoće da radi sve osim da ide na spavanje u normalno vreme i radi domaći kad treba. Čak štaviše, nalazi i puno pametnih razloga da bude po njegovom. Evo šest najčešćih načina na koje školarci manipulišu roditeljima i kako da ih rešite, po doktoru psihologije Davidu Svonsonu:

Emotivno ucenjivanje

O emotivnom ucenjivanju govorimo kada dete namerno ispoljava emociju za koju zna da će kod vas izazvati nelagodnost. Na primer:“Samo hoću da pogledam nove epizode, a da onda uradim domaći. Zašto nikada ne mogu da se malo zabavim pre domaćeg? Tebe baš briga za mene!

Ovakav emotivni ispad je ili manipulacija ili je dete samo tužno i ljuto. Kako god bilo, stavite detetu do znanja da razumete kako se oseća i da vam je stalo, ali ostanite pri svom zahtevu. Emocije su deo života. 

David Svonson je doktor psihilogije specijalizovan za decu, tinejdžere i porodice. Ovaj članak je samo mali deo njegove knjige: Help - My Kid Is Driving Me Crazy

 Isključivanje

Dete će pokušati da izbegne suočavanje sa problemom, kao što je recimo odlazak u krevet tokom radne nedelje, tako što jednostavno neće odgovarati. Vi mu kažete da ugasi televizor a ono se ne pomera ni posle deset minuta. Ovo će trajati dok god vi to ne zaustavite!

Normalno je da deca rade šta hoće i odlažu ono što ne žele da rade. Morate im saopštiti koje ih posledice ih očekuju i ispoštovati svoje reči, na primer: „Ako ne isključiš TV u roku od pet minuta, sutra nema gledanja TV-a.“ Tako i postupite.

Racionalna logika

Ovde govorimo o situacijama kada vaše dete pokušava da ublaži vašu reakciju na određeno ponašanje uvodeći u razgovor nevažnu informaciju kao na primer: „Zašto moram da idem u krevet pre 23 sata tokom školske nedelje? Prošle godine sam imao/la sve petice.

Nemojte nasedti na mamac. Uopšte nemojte ni trošiti energiju na objašnjavanje kako jedno nema veze sa drugim. Budite istrajni u svojim zahtevima.

 Pregovaranje

Deca su odlična u dobijanju onoga što žele kroz dogovor sa roditeljima. „Pusti me da idem kod Ane posle škole i obećavam da ću uraditi domaći!

Recite detetu da znate da želi vreme za igranje, ali da ga još nije zaslužilo. Ako ispuni svoj deo zadatka (završavanje domaćeg zadatka) može da računa da je zaradilo vreme za igru.

 Izigravanje žrtve

Deci odlično polazi za rukom da dobiju ono što žele tako što će vas naterati da se sažalite. Na primer:“Ja sam jedina osoba u kući koja nikada ne može da gleda film tokom nedelje.

Morate da odvojite emocionalnu konotaciju od bilo kog kratkoročnog cilja koji dete pokušava da ostvari. Navedite dete da vam priča o tome kako to izgleda i kako se oseća kad je „jedina osoba“ i stavite mu do znanja da vam je stalo do njegovih osećanja. Kratkoročni cilj deteta (biti budan do kasno) je odvojena tema i nevezana za emocije. Ne popuštajte.

 Zavadi pa vladaj

Ovo su oni momenti kada dete pokušava dobije šta želi testirajući slabosti u vašem bračnom odnosu. Na primer:“Ali tata je rekao da mogu da gledam utakmicu sa njim ako radim domaći tokom reklama.

Prvo razgovarajte i dogovorite unapred sa svojim partnerom koje vrste odluka delite (npr. domaći, džeparac, društvene aktivnosti) a zatim se ili konsultujte sa njim ili mu se priklonite tj. popustite. Ako problem pada u sivu zonu, recite detetu da prvo morate da razmislite.

sreda, 24 avgust 2016 00:03

DEČIJI KAMPOVI - UČENJE KROZ IGRU

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Kampovi za decu se često neopravdano u potpunosti izjednačavaju sa godišnjim odmorom, izletom  ili druženjem u prirodi. Međutim, kada kamp za decu stavimo pod našu psihološku lupu, vidimo da se tokom nekoliko dana kampa odvija veliki broj vrlo značajnih procesa, koje dete u okviru svakodnevnog života nema priliku da iskusi. Razvijaju se različite veštine kao što je komunikacija sa vršnjacima i autoritetom, snalaženje u konfliktnim situacijama, upravljanje emocijama. Dete takođe uči kako da izvršava svoje obaveze na vreme, razvija osećaj za potrebe drugih ljudi, prepoznaje značaj međusobne saradnje i tolerancije, jača timski duh i preuzima timske uloge.

U nastavku teksta se nalazi 10 najvećih vrednosti kampa koje smo prepoznali:

1. Upravljamo svojim emocijama

Kamp predstavlja specijalnu situaciju po tome što je svako dete samo jedno od njih 20-30 u grupi. To znači da se pažnja voditelja programa deli sa velikim brojem drugara i da detetove želje i potrebe nisu jedine i na prvom mestu kao što je to slučaj u porodici. Da bi ostvarilo svoje želje dete mora da se izbori za njih. Usled ovakvih okolnosti dete razvija toleranciju na frustracije, uči da podnosi neprijatne situacije i neprijatne emocije i pronalazi načine da upravlja njima,

2. Radimo stvari kojih smo se nekada plašili

Program kampa je najčešće vrlo raznolik. Sadrži brojne aktivnosti koje zahtevaju fizički angažman deteta ili sportske aktivnosti poput penjanja, borilačkih veština, skakanja, prolazak kroz poligone i sl. Za neku decu ovakvo okruženje predstavlja ostvarenje snova, dok je za neku drugu to njihova najstrašnija noćna mora. S obzirom da se sve aktivnosti sprovode u kontrolisanim i bezbednim uslovima (što je osnovna odgovornost organizatora kampa) dete se vremenom oslobađa straha. Uz podršku edukovanog osoblja i drugara, koji predstavljaju značajnu motivaciju, dete uspeva de realizuje predviđene aktivnosti i što je najvažnije pobedi svoje strahove.
 

3. Učimo da poštujemo sebe, ali i druge

Učesnici svakog kampa definišu svoja pravila ponašanja. Jedno od najznačajnijih jeste da su sva deca jednaka, da imaju jednaka prava, obaveze i odgovornosti. Deca brzo uče kako da se zauzmu za sebe i izbore za svoj glas, ali na način koji ne ugrožava ostalu decu. Nasilje i bilo koji oblik agresivnog ponašanje nije prihvatljiv. Na ovaj način se deca uče asertivnom ponašanju. Posebno značajna vrednost kampa je razvoj samopouzdanja. Činjenica da je dete prihvaćeno od strane druge dece, pri čemu je neke od njih tek upoznalo, doprinosi poboljšanju detetove slike o sebi. Neke od aktivnosti zahtevaju posebnu vrstu izlaganja, kao što su npr. skečevi, prezentovanje pred grupom, pričanje viceva i slično takođe pomaže deci da razbiju tremu u ovakvim situacijama.

4. Učimo da zabavimo sami sebe, razvijamo kreativnost

Veliki broj aktivnosti je koncipiran tako da razvija maštu deteta. Kampovi najčešće sadrže  muzičke, likovne  ili dramske radionice, koje detetu omogućavaju da ispolji i razvija svoje talente. Pored toga, dete razvija i divergentno (stvaralačko) mišljenje obzirom da život u prirodni zahteva brojne improvizacije i snalaženja. Iako je veći deo programa pažljivo isplaniran i struktuisan, deca imaju dovoljno slobodnog vremena tokom kojeg sami osmišljavaju aktivnosti bez pomoći odraslih, medija i tehnike.
 

5. Razvijamo drugačije vrednosti: Važno je šta znamo i kakvi smo, a ne koliko imamo

Kampovi  predstavljaju neku vrstu posebnog univerzuma gde važe posebna pravila. Deca sa sobom donose isključivo svoju ličnost i svoje veštine. Dakle, nije važno iz koje porodice dete dolazi, kakve ocene ima u školi, sa kime se druži i koliko novca ima. Te stvari su jednostavno irelevantne. Da bi dete bilo prihvaćeno od strane ostale dece važno je da bude dobar drugar, da se uključuje u različite aktivnosti i da  sarađuje sa ostatkom grupe.

6. Modernu tehnologiju ne koristimo, učimo da volimo prirodu

Osnovna odlika kampova jeste da se održavaju u prirodi. Većina kampova, izuzev kompjuterskog, nema preteranu potrebu za korišćenjem računara, televizora i slične tehnologije. Deca provode vreme napolju na svežem vazduhu. Za neke od njih je ovo jedinstvena prilika da se suoče sa strahom od insekata, uživo vide žabice, leže na travi, šetaju po šumi... Koliko god ove stvari delovale nevažno, one su prirodne i potrebne deci, naročito u ovom trenutku kada veliki broj odrasta u sterilnim uslovima, betonskim blokovima i asfaltu.

7. Upoznajemo nove drugare, dobijamo prave prijatelje

Specifični uslovi omogućavaju da se deca vrlo brzo upoznaju i izgrade međusobno poverenje. S obzirom da provode mnogo vremena zajedno u situacijama koje provociraju različite emocije, prijateljstva koja nastaju su trajnija i specifičnija u odnosu na uobičajne situacije. Iako se poznaju tek nekoliko dana, redovna pojava poslednjeg dana kampa su suze i tuga zbog rastanka.
 

8. Brinemo sami o sebi

Veliki broj aktivnosti deca obavljaju samostalno. Pre svega vode računa o svojim stvarima, biraju aktivnosti u kojima će učestvovati, biraju drugare sa kojim će provoditi vreme. Samostalno, bez pomoći i podrške roditelja podnose potencijalne neprijatnosti, percipirane nepravednosti i pronalaze način da se nose sa njima.  Deca koja uzimaju neku terapiju, nose sočiva i slično, samostalno (pod nadzorom voditelja kampa) brinu o svom zdravlju. Za porodice u kojima deca u velikoj meri zavise od roditelja i njihovog mišljenja je ovo naročito značajno.
 

9. Pokrećemo svoje telo, bavimo se sportom

Deca su aktivna tokom čitavog dana. Čak i kampovi koji po svojoj sadržini nisu dominantno orijentisani na sport sadrže aktivnosti tokom kojih se sva deca bave sportom. Nekada su to jutarnja razgibavanja, nekada turniri u fudbalu, košarci, odbojci, a nekada je to potpuno nova vrsta sporta u okviru sekcija kao što su borilačke veštine, paintball, streljaštvo i sl. Činjenica da deca provode vreme napolju je sama po sebi dovoljna da se oni aktiviraju  i  potroše energiju.
 

10. Prolazimo kroz novo, zabavno iskustvo i jednostavno smo veseli

Kampovi predstavljaju nesvakidašnje iskustvo koje se pamti čitavog života. Stvari koje se uče na radionicama je možda i moguće zaboraviti, ali pesmu našeg tima, iskre logorske vatre i smeh naših dragih prijatelja ostaju večno deo našeg sećanja i golicaju našu maštu, sve dok željno iščekujemo sledeće leto.
 
 
Strana 1 od 13

Prijavljivanje/Registracija