nedelja, 14 decembar 2014 02:10

Razvojna disfazija – zašto dete još ne govori i kako mu pomoći

Objavio
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Zakasneli govorno-jezički razvoj ili razvojna disfazija ne mora u startu biti razlog za brigu. Saznajte zbog čega se ovo dešava i kako možete pomoći detetu.

Svi mi priželjkujemo da čujemo one prve dečije reči: “mama”, “tata”, “baka”, “medo”, … Međutim, neka deca su “škrta” na rečima, neka imaju male probleme u govoru, a druga trebaju pomoć logopeda.

Briga nas uhvati ako dete ne “brblja” već sa 6, 7, 8 meseci, ali istina jeste da problem trebate ozbiljno shvatiti tek ako dete ne progovori do druge godine ili teško sastavlja rečenice ili koristi tek slab opus reči u trećoj godini.

Zašto se događa

Ovo područje još uvek nije u potpunosti istraženo. Doktori nemaju odgovore za sve slučajeve, a razlozi za zakasnelo progovaranje su različiti. Sigurno ste čuli za slučajeve dece koja nisu govorila i do svoje četvrte ili pete godine, pa su onda odjednom progovorila tečno, koristeći rečnik svojih vršnjaka ili potpune rečenice, pravilno, čak i naprednije. Logopedi još uvek nisu objasnili zašto se ovo dešava. Postoji mogućnost da je dete iz nekog nama naočigled neobjašnjivog razloga odlučilo da ne govori.

Prema nekim istraživanjima ako je neko u vašoj porodici imao sličan problem postoji mogućnost da će i dete progovoriti sa zakašnjenjem. Odnosno postoji genetski nasledna ispoljena jezička slabost.

Zato se kao najčešći razlozi za ovu pojavu navode nasledno ponašanje, temperament i emotivni problemi.

Dečaci, inače progovaraju sa zakašnjenjem u odnosu na dveojčice od oko 2 meseca. Sa 16 meseci dečaci će upotrebljavati prosečno 30-tak reči, a devojčice 50.

Zakašnjenje se češće ispoljava kod prevremeno rođene dece (ali svoje vršnjake dostignu obično do 2. godine), kao i kod blizanaca, dece koja su imala malu porođajnu kilažu ili posebnu medicinsku intervenciju tokom poroda.

U istu grupu spadaju i deca koja imaju problema sa sluhom ili infekcijama uha, kao i deca fokusirana na druge veštine. Recimo, ako se dete u potpunosti savršeno razvija na svim drugim poljima, moguće je da želi da usavrši određenu veštinu pre nego progovori.

Takođe, događalo se da u nekim porodicama u kojima deca nemaju svoj mir i ritam, ako je zapostavljeno, ako su roditelji prezaposleni, da se javi ovaj problem.

Govor i razvoj

U proseku 20-tak odsto dece ima neki problem u razvoju govora. Stručnjaci se ipak slažu da većina dece sa godinu dana starosti treba da upotrebljavaju pojedine reči jasno i da budu u mogućnosti da kažu “mama” i “tata”. Takođe, trebalo bi da mogu razumeti neke jednostavne zahteve – poput “Ostavi tu igračku”!

Do kraja druge godine dete bi trebalo da može da sastavlja kratke rečenice od nekoliko reči. Do treće godine dete bi trebalo da može da prati instrukcije od po dva ili tri koraka, da prepoznaje neke uobičajene predmete i osobe i razume većinu onog što mu govorite.

U četvrtoj godini deca već poprilično pravilno izgovaraju rečenice, iako je moguće da neke reči pogrešno izgovore. U 5. godini dete može da ispriča svoju priču ili doživljaj i da koristi više od 5 reči u jednoj rečenici.

Znaci na koje treba paziti

Prvi znaci se mogu javiti već sa pola godine starosti, ako dete ne počinje sa “brbljanjem”. Trebalo bi da može imitirati reči “mama” i “tata”.

Ne trebate se brinuti ako deca imaju problem sa izgovaranjem slova “r” ili “l” i slično. To će se razviti vremenom – kod neke dece se to ne desi ni do 7. godine života.

Međutim, ako dete posle 15 meseci ili pune dve godine života ne ispoljava ista ili slična govorna obeležja kao vršnjaci trebali biste porazgovarati sa logopedom. Važno je da se stručnjaku obratite na vreme, da ne krijete niti da se sramite detetove razvojne disfazije, jer ako pomoć stigne na vreme možete sprečiti niz neugodnosti i problema, koje dete može imati u školi.

Kako deci pomoći

Još dok su mali pričajte im iako vas ne razumiju. Pričajte priče, pevajte i obraćajte se detetu tokom kupanja, kada presvlačite pelene, kada ga hranite.

Pazite da rečenice budu jednostavne, naravno malo iznad njegovog nivoa, ali opet ne prekomplikovane.

Takođe, ne plašite se ako pričate iskavrenim “bebi gvorom”, ako tepate detetu, čini se da mu tako bolje privlačite pažnju. Ne zaboravite na pevanje, pevušenje, na čitanje bajki i priča.

Obraćajte se detetu, postavljajte mu pitanja, ako se nešto dogodi podstičite ga da objasni svojim rečima, ali ne kritikujte ako ga ne razumete dobro.

Postoji i nekoliko vežbi koje možete isprobati: pirenje balončića, korišćenje slamke, izgovaranje reči pred ogledalom, igre izgovora, …

Ako kod deteta primetite neke od simptoma koje smo pomenuli, ipak ga odvedite kod logopeda na razgovor. Stručnjaci mogu pomoći se pronađe i uzrok problema, ali i da se on brzo savlada.

 

Izvor:  http://lifepressmagazin.com

Pročitano 1754 puta Poslednji put izmenjeno petak, 19 decembar 2014 21:23

Prijavljivanje/Registracija