sreda, 31 decembar 2014 00:34

Alergije u jurišu!

Objavio
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Ako mislite da savremeni uslovi života utiču na smanjenje alergija kod dece, varate se! Broj mališana sa alergijom poslednjih decenija poprima epidemijske razmere, a smatra se da su uzroci aerozagađenje, pušenje, ali i veliki broj hemijskih sredstava koja se koriste u kući (izbeljivači, osveživači vazduha, plasitična ambalaža). Značajan faktor nastanka alergija može da bude i uticaj nekih lekova ili nedostatak vitamina D.

Ovako profesor doktor Branimir Nestorović, pedijatar, pulmolog i alergolog sa Univerzitetske dečije klinke u Beogradu, objašnjava zašto sve veći broj dece pati od raznih alergija. A početak svega je još u majčinom stomaku! Skoro 80 odsto procesa vezanih za pojavu alergija u kasnijem životu nastaje još u majčinoj utrobi. 

- Na nastanak alergije utiče nekoliko faktora, a najpre alergija majke. U tom slučaju zbog lučenja određenih materija iz njenog tela dete postaje predisponirano ka alergijskom odgovoru - pojašnjava dr Nestorović. - Ako alergogene namirnice, najčešće mleko i kikiriki, prodru u matericu, dete počinje da stvara antitela na njih. Stoga se majkama koje imaju alergijsko oboljenje savetuje da što manje konzumiraju visokoalergogene namirnice. Najčešće su alergije na mleko, jaje, kikiriki i ostalo koštunjavo voće, pšenično brašno, svinjsko meso, paradajz i soju.

Jedan od okidača alergije može da bude i duvanski dim, jer dovodi do promena na DNK fetusa, što kasnije izaziva alergijski odgovor. Pokazano je da čak i pušenje bake ili dede ima uticaja na nastajanje alergije i astme, to je tzv. trangeneracijsko prenošenje. Važan je i adekvatan unos vitamina D, kao i izbegavanje nekih lekova, poput paracetamola. 

Ekcem i astma 

- Ekcem, atopijski dermatitis, često je pokazatelj da će dete kasnije biti sklono ka alergijama  - dodaje naš sagovornik. - Skoro 60 odsto dece sa ekcemom ima astmu u kasnijem životu, dok oko 30  procenata ima alergiju na hranu. Ranije se smatralo da kasnije uvođenje mleka može da spreči nastanak astme u kasnijem periodu, ali je ovo mišljenje danas odbačeno. Nema potrebe davati hidrolizate, hipoalergena mleka, deci sa ekcemom, jer time ne sprečavamo nastanak alergije. Ali ovi mališani svakako treba da izbegavaju jaja najmanje do najvršene prve godine života.

Dr Nestorović napominje da treba strogo paziti i kojom kozmetikom se neguju deca sa ekcemom, da bi se izbegla kontaktna alergija na neke sastojke.

Sezonske alergije 

- Sezona alergija počinje, u zavisnosti da li je zima blaga ili oštra, od kraja feberuara do sredine marta za polene drveća, od kraja aprila do septembra za osobe alergične na polene trava, a od kraja jula do oktobra za alergične na polene korova. Većina obolelih mora redovno da uzima lekove protiv alergije i izbegava da ide direktno u rascvetalu travu ili korov - kaže dr Nestorović.

Veoma je teško zaštiti se od polena, kojeg ima u ogromnim količinama u vazduhu. Postoje preparati za nos koji se ušmrkuju i blokiraju udisanje polena (obično su na bazi celuloze i potpuno neškoljivi). I kod nas odskoro postoji jedan takav i zove se „nasaleze”.

Alergija na kućnu prašinu je veoma česta i nije lako sprovesti sve mere prevencije - neophodno je izbaciti debele vunene tepihe iz sobe gde dete boravi, a u posteljini izbegavati perje i vunu. Mora se paziti da vlaga u stanu bude uvek ispod 50 odsto, jer grinje se ne razmnožavaju kada je vazduh suv. U svetu postoje i preparati za tretiranje nameštaja, jedan se može naći i kod nas („acari sprej”).

Sve dosadašnje mere prevencije nisu se pokazale posebno efikasnim, one mogu da smanje tegobe kod već alergičnih, ali samo odlažu pojavu alergije kod predisponiranih. Ove osobe naročito treba da obrate pažnju na držanje mačaka. Dok se grinje javljaju samo u kućama, dlaka mačke se nalazi svuda (u obdaništima je koncentracija čak veća nego u kućama). 

Testovi 

Iako vlada mišljenje da alergijski testovi mogu da se rade tek kad dete napuni tri godine, oni mogu da se urade i kod šestomesečne bebe, samo je potrebno iskustvo u tumačenju rezultata za taj uzrast. Rade se samo „prick“ testovi, tj. test ubodom, pri kom se lancetom ubode koža kroz kap alergena i posle 15 minuta čita reakcija (javlja se mala bubuljica sa crvenim haloom).

Tri fronta prevencije

Rizik od alergija može da se smanji sprovođenjem opštih mera prevencije:

* ne izlagati decu duvanskom dimu, jer se on pokazao kao izuzetno značajan faktor rizika za pojavu alergija i astme.

* zvuči paradoksalno, ali ni sa higijenom ne treba preterivati. Naime, sve više se govori i o tzv  higijenskij teoriji, odnosno da je sterilan način života (visok stepen higijene, široka primena antibiotika, vakcinacije, mali broj infekcija), uzrok promenjenog načina funkcionisanja imunog sistema i nastanka ne samo alergije, već i autoimunih bolesti.

* voditi više računa o ishrani, jer je uočeno, recimo, da deficit cinka (ima ga u telećoj i svinjskoj džigerici, konjskom mesu, žumancetu, integralnim žitaricama, orasima, zrnu lana i susama) utiče na razvoj alergije, a trebalo bi unositi i više nezasićenih omega 3 masnih kiselina. Istraživanja pokazuju da i probiotici, ako se daju deci do četvrte godine, proređuju alergijske napade.

- Ako prehlada traje duže od nedelju dana i javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu - kaže prof. Nestorović. - Alergije se kod dece dijagnostikuju obično oko treće godine, a najtipičnije su za školski uzrast. Smatra se da se alergija razvija veoma rano, u prvim godinama života, a onda je nešto isprovocira, najčešće neka virusna infekcija ili aerozagađenje. Većina, ipak, dugo „vuče“ male tegobe koje zanemaruje.

Pročitano 1093 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 31 decembar 2014 00:46

Prijavljivanje/Registracija