utorak, 24 februar 2015 23:13

Zablude o brisu grla

Objavio
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Svakom detetu treba uraditi bris grla čim se malo zacrveni, pa i kada nema povišenu temperaturu.

Bris treba uraditi onda kada za to ima potrebe, a ovo definitivno NIJE ta situacija.

 Ako je dete dobro raspoloženo, lepo jede i nema povišenu temperaturu – nema potrebe da se radi bris grla! Blago crveno grlo je kod dece veoma čest problemčić, jer se veliki broj virusa lako «uvali» u njega i «napravi» blago zapaljenje. E, virusi se ne otkrivaju u rutinskim brisevima, već bakterije.

Bakterije koje «traže» terapiju, uvek izazivaju značajne tegobe kod dece: povišenu temperaturu, gušobolju, loše stanje deteta i drastičan pad apetita. To su prave indikacije za bris grla!

Bris je neophodan uvek kada se dete požali na bol u grlu.

Nije baš tako!

Kao i kod blagog crvenila grla, ni bol u grlu – sam za sebe, nije razlog za bris. Prolazna gušobolja bez pratećih (važnih) tegoba (povišene temperature pre svega), česta je kod dece, a prolazi posle par dana, jer su opet virusi glavni krivci.

Naravno da svaka gušobolja praćena visokom temperaturom JESTE razlog za pregled, ali i za bris grla. I tada je moguće da je u pitanju virusna infekcija, ali to mora da se proveri brisom grla, jer je moguće da se radi o početku gnojne angine.

Bris nosa uvek treba da se radi uz bris grla, to mora zajedno..

Ne mora i ne treba da «ide zajedno»!

Bris nosa se zaista retko radi, a razlog je jednostavan – ogromna većina bakterija, i kada se nađe u nosu, NE zahteva terapiju!

Zato se bris nosa uglavnom radi iz takozvanih epidemioloških razloga: kod osoblja koje radi sa novorođenim bebama, ili transplantiranih pacijenata, ili kod onih koji učestvuju u pripremi obroka za decu.

Moraksela u nosu je opasna, treba je što pre «srediti» antibiotikom.

Evo primera za malopređašnju zabludu!

Moraxela je jedna od bakterija koja može da živi u nosu i da ne pravi bilo kakve smetnje detetu. Zato Moraksela u nosu nije bauk! Ona može da uzrokuje prave tegobe kod deteta – upalu uha, bronhitis, druge infekcije…. ali tada dete ima veoma jasne tegobe, koje NEMAJU nikakve veze sa morakselom u nosu! Naravno, u tom slučaju se daje antibiotik, ali NE ZBOG bakterija u nosu, već zbog oboljenja koje treba lečiti.

Pre brisa, dete ne sme da pije i jede najmanje tri sata..

Ovo je veoma česta zabluda!

Bris grla se radi da bi se otkrile patogene bakterije – one koje izazivaju bolest koja se zove zapaljenje grla (tonzilitis ili tonzilofaringitis). Kada se radi o tim bakterijama (na primer, streptokoke), koje stvarno izazivaju oboljenje – deca imaju i druge, već opisane tegobe (gušobolja, povišena temperatura, loše opšte stanje). Te bakterije NE MOGU da se «speru» običnom vodom ili uobičajenim obrokom. Naravno, dete ne treba da jede i pije 30-ak minuta pre uzimanja brisa, ali je još važnije da izbegava lokalne antiseptike (tablete koje se sisaju kod gušobolje), kao i ispiranje grla preparatima koji smanjuju broj bakterija u grlu.

Te, inače korisne preparate, uopšte ne treba koristiti pre nego što se uzme planirani bris grla. Naravno, ako bris nije u planu, mogu da se bezbedno koriste.

Sve bakterije koje se nađu u brisu treba lečiti antibioticima..

Totalna zabluda koja i dalje dovodi do nepotrebnog korišćenja antibiotika!

«Ne leči se nalaz brisa, već se leči dete», medicinsko je pravilo koje se često zaboravlja! Bris grla tumači lekar, i to isključivo u sklopu kliničke slike – dakle, tegoba koje dete ima, kao i pregleda deteta! Zato je krajnje opasno raditi briseve na svoju ruku i odmah «uključivati» antibiotike koji su dati u antibiogramu uz bris. To NIJE posao roditelja, već pedijatra.

Retke su bakterije koje mogu da izazovu opasne «mini epidemije» (na primer bakterijskog meningitisa) u kolektivima. U tom slučaju se rade brisevi i zdravoj deci, pa ako se bakterija nađe – onda se daje preventivna (profilaktička) terapija. To se, srećom, retko dešava, a tada se epidemiolozi i pedijatri bave tim problemom. Nove, sve kvalitetnije vakcine, polako istrebljuju ove bolesti.

Nema veze što je prisutno samo deset odsto streptokoka grupe A.. To odmah treba «tući» antibiotikom, iako je dete bez tegoba.

Evo primera iz prethodne zablude!

Ovo se ne leči, a nema ni potrebe da se ponavlja bris (naravno, kada je dete bez tegoba). Streptokoke normalno žive na koži i sluzokoži kod dece, tako da se NE LEČE ukoliko ne prave probleme.

Detetu se skoro uvek nađe malo streptokoka u grlu. Iako nema nikakvih smetnji, treba vaditi krajnike – da ne postanu žarište infekcije, a bakterije ne udare na srce ili bubrege..

Nije tačno!

Deci se ne vade krajnici ako nemaju dugotrajne smetnje, odnosno hronično zapaljenje krajnika. Samo dugotrajno zapaljenje i česte akutne upale (angine), koje su praćene «pozitivnim» brisevima, jesu razlog za operaciju. Ovu važnu odluku donosi specijalista za uho grlo i nos, u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Ovde se krije još jedna važna neistina – površinske streptokoke (to su one koje se nađu u brisu, a ne uzrokuju oboljenje) NE IZAZIVAJU komplikacije na srcu i bubrezima (koje su, inače, veoma retke i dešavaju se samo kod dece koja imaju predispoziciju – sklonost ka tim bolestima).

 

 autor: Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Pročitano 2377 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 24 februar 2015 23:25

Prijavljivanje/Registracija