Tokom predškolskog doba i vrtića, mozak stalno raste, dostižući od sedamdeset do devedeset odsto težine odraslog. Pored promene u veličini, mozak prolazi kroz značajne promene oblika i “dorade”. Među ovim modifikacijama su velike promene u frontalnim delovima mozga koje su posvećene regulisanju misli i akcija. Prednji režnjevi regulišu inhibicije impulsa, razvoj memorije, kao i integraciju informacionog kapaciteta koji olakšava rezonovanje i rešavanje problema. Sve ove veštine se značajno popravljaju u vrtićkom dobu.

Tokom predškolskog uzrasta, mozak ubrzano pravi veze između neurona. U uzrastu od četiri i pet godina deca imaju skoro dvostruko veći broj sinapsi u odnosu na odrasle, u nekim moždanim oblastima, kao što je frontalni režanj. Ova preobilnost komunikacionih kanala podržava veliki kapacitet za učenje. Na taj način priroda osigurava da će dete moći da stekne osnovne ljudske sposobnosti, čak i ako se neke oblasti mozga oštete.Prvih pet do sedam godina života predstavljaju osetljivi period za razvoj mozga. Tokom ovog perioda, mozak posebno reaguje na stimulacije, što omogućava masovno povezivanje neurona i vajanje moždanih regiona. Mozak više prima znanja nego što će kasnije, čineći predškolsko i vrtićko vreme optimalnim za učenje i efikasnu interakciju sa svom decom. Mozak propisuje osnovnu organizaciju u 2 faze: vrtićko doba i doba redovnog školovanja. Neuronaučnici označavaju vrtićko doba kao pripremni period mozga na nadolazeća iskustva. Oni ističu da u ovom periodu maloj deci treba omogućiti širok spektar običnih iskustava, kao što su prilike da vidi i dodirne predmete, čuje jezik i druge zvukove, i da se kreće i istražuje okolinu. Mozak očekuje da će naići na ova iskustva i ako se to desi, normalno će se razvijati i rasti. Druga faza, školska, iskustvena, zavisi od rasta mozga, i uključuje preciziranje uspostavljenih moždanih struktura kao rezultat specifičnih aktivnosti, koje variraju u zavisnosti od osobe i okruženja. Deca uče da čitaju i pišu vrlo dobro, igraju kompjuterske igrice, mogu da rade u bašti, sviraju violinu…

Mnogi naučnici se slažu da ne treba gurati dete u drugu fazu prerano. Mnogo je bitnija prva faza, kao svojevrsna priprema za drugu.

Dakle, kada je dete u vrtiću treba mu pružiti dosta igre, izbora, verbalne interakcije i učenja temeljnih znanja. Ukoliko se ovo prenebregne i odmah krene na čitanje, pisanje i računanje, dete može ostati uskraćeno za neke važne veštine, neophodne za budući razvoj. Takođe, učionice za prvake bi trebalo da budu bogate aktivnostima koje se mogu prilagoditi različitoj spremnosti dece za školsku, odnosno iskustvenu fazu.

Priredila: Andrijana Maksimović

Izvor: http://zelenaucionica.com/kako-se-razvija-mozak-predskolskog-deteta-sta-mu-je-za-razvoj-potrebno/

Objavljeno u Deca
sreda, 24 maj 2017 12:22

Majka je čiviluk sa puno zakački

Vratila sam se s puta.Tamo negde gledala sam se oči u oči sa bliskom smrću dragih ali i rođenjem novih ljudi. Po povratku zakačila mi se deca. A bogami i ja njima. Gledanje u oči sa ćerkom i grljenje sa sinom me duboko iznutra očisti i smiri.

Onda je došao sledeći dan sa puno njihove energije i malo moje. Zatim još jedan novi kada smo od jutra jurili za vremenom što se obično dešava kad ja želim da budem efikasna a osećam da to ne mogu.
Redovan boravak u parkiću sa decom, beše ispunjen suprotnim krajevima – spolja mirna uz klackalice, izunutra u mešavini prispelih emocija sa puta i nekih koje sam ostavila kod kuće. Pogledah na mobilni, van sebe od unutaršnje buke, ne bi li me i pre dignutog pogleda dočekao komentar prolaznice, u hodu..”a dete na jednu klupu, a ona na drugu”..zakači se to u meni, nije moralo, ali jeste..prvo osetih bes..a onda tugu…
Ovaj kao i svaki drugi isečak iz stvarnog života majke, podseća da je svaka majka mala teorija o emocijama i međuljudskim odnosima. Njen je posao da se uhvati u koštac sa raznim potrebama i svojim i tuđim emocijama, mogućim i nemogućim zahtevima, a tek željma…Majka poput čudnog čiviluka drži razne nespojive stvari istovremeno. Sve majke imaju svoje prečice kako to izvode.

Majke su profesionalno prijemčljive

Majka obično zna zašto plače njeno dete, šta ga je uplašilo kad stane i ukopa se, zašto se baš sad razbolelo, zašto se bacaka po podu. Ona mora da prati, gleda, oseti , vidi šta se dešava unutar njene dece i šta je to spolja što je izazvalo. Da bi to sve mogla ona stavlja po strani ono što je njoj lično na čiviluku, neposredno bitno i važno.

S druge strane, da bi znala kako i šta da mu da, ona mora sebe da zakači na taj unutrašnji čiviluk pun iskustva o davanju i primanju, potrebama i emocijama i njenim i tuđim.Bez toga njen odgovor postaje nestvaran, uniformisan, robotski.

Ova vrsta “skidanja” i kačenja sa čiviluka nije algoritamska. Lako se zagubimo ili u svom ili u tuđem ili u tom premetanju sa jednog na drugi.
Poznata filozofkinja, Marta Nusbaum, govori o strahu od ranjivosti koja je nužan uslov svake humanosti.
“ Biti dobro ljudsko biće podrazumeva otvorenost prema svetu, sposobnost da verujemo u ono što je nepoznato i van naše kontrole a što može dovesti do toga da budemo izloženi ekstremnim okolnostima za koje nismo odgovorni.To sve govori o jednom specifičnom preduslovu za humanost a on podrazumeva da više budemo nalik biljci nego dragulju; nešto što je prilično fragilno a baš zbog toga lepo. “

Cvet , verujem, biva cvet i u tome ga ne ometa to što nije dragulj. Čak i kada ga izudara grad, zgazi nepažljiva dečija noga ili uzbere neko nekom na dar. Um koji nas razdvaja od životinja, čini nas robom poređenja.

Posle nekoliko “okrnjenosti” u svetu cveća mi često poželimo da smo dragulji. Neke zbog vrednosti koju oni imaju, neke zbog ophodenja drugih prema draguljima, neke zbog njihove tvrdoće. Tek osećajući se kao cvet, dešava se da nam dragulj biva sve privlačniji.

Jačina – anti virus protiv ranjivosti

Svaka se na nešto zakači. Neka da treba da bude jaka i odrasla osoba, oslonac svojoj deci i ostarelim roditeljima. Neka da je njeno vreme prošlo, sad kad se odlučila za svoju decu, neka da voleti svoju decu znači “činiti sve za njih”..tek okrnjeni prevelikim očekivanjima koje ne možemo da zadovoljimo uđemo u proces otvrdnjavanja.

“Zadebljanje” kože ide uz učenje da ne reagujemo, distanciramo se i gutamo lične emocije. Tako se zapravo punimo raznim osećanjima, stanjima koje smo dobrano mimikrirali, obojili u crno, tako da ubedljivo deluje da to” nije ništa” a ono ispunjava veliki deo unutrašnjeg prostora.

Malo po malom unutrašnji prostor postaje pretesan – zakrčen potrebama drugih koje želimo da zadovoljimo ali i ličnim stanjima koje ne želimo da vidimo, jer mislimo da smo tako dobre majke. Želeći da budemo dragocene, sve uz najviše i najčasnije ciljeve, gradimo u sebi”ojačanja” protiv novog talasa ranjivosti.

Nezgoda je u tome što pune” jačine” i svega onoga unutra – mi postajemo manje sposobne za čvrst ljudski odnos jer bivamo manje prisutne a time samo više “krive” jer smo u riziku da postanemo majke koje nisu dovoljno vezane, a kada to jesmo osećamo majčinstvo kao misiju za koju nismo sposobne. Jedino što tako možemo je da u svojoj biti budemo tragične.

Odnosi kao mesto stalno novog rađanja

Boreći se sa sopstvenom ljudskošću često zaboravimo na onaj lepo deo a to je da i mi možemo da rastemo zajedno sa decom. Rastemo pletući odnos sa malim ljudima koji postaju malo po malo sve veći. Taj promenljiv a nadasve čvrst odnos me podseća na način na koji me je baba učila da pletem kad sam bila mala…”jedno svučeš, drugo nametneš” rekla bi ona objašanjavajući mi šta radi. Tako pletivo postaje sve veće i veće, rupe nema..osim ako se zabrojiš u pletućoj meditaciji “jedno smetneš, drugo nametneš na iglu”.

Jedan set zahteva, navika, obaveza, obojenosti odnosa, nas, drugih, zbacimo kao zmija košuljicu ne bi li ušli u nove koji daju vise mesta za rast i nama i našoj deci. To skidanje, bacanje košuljice daje slobodu za novi unutrašnji aražman.

To naravno nije kompjuterski algoritam – kad ovo – onda ovo tipa koji lagano teče sam od sebe. Promena je mali proceses ranjavanja, čišćenja rane, zarastanja i skidanja flastera u čast nove zdrave kože. Emocije su u tom procesu vodiči i čistači.

Emocije “čistači” rana duše
Emocije jesu naši čistači. Poput dobrih bakterija u organizmu i one pomažu uspostavljanju zdravog balansa. Na žalost mi često, doživljavamo emocije kao prepreke. Optužujemo ih da su nas sprečile da uradimo ovo ili ono. U svojoj biti ono što je “krivo”nisu emocije nego sve ono što se u nama desi kada sprečimo emocije da slobodno teku i “rade” svoj posao.
Kada napravimo branu “čvrstine” napravi se u nama nešto poput gnoja na nepregledanoj, zapuštenoj, prljavoj rani…a možda joj je trebalo samo malo vode i vazduha. No mi to ne znamo. Nismo gledali u tom pravcu.

Kada se dete povredi obično ne pokušavamo da zataškamo ranu, da joj “kažemo” da to nije ništa i pokrijemo je pantalonama. Češće, ja bih barem volela da verujem, pogledamo pa pregledamo ranu a onda sasvim obično i pribrano očistimo ranu nekad samo vodom, a nekad alkoholom. Nekad treba flaster, nekad ne. Nekad treba lekar da je pogleda, ušije, sredi.Nekad ne. Nekad je dovoljno da poljubimo i ona brzo zaraste.No svakako neki oblik čišćenja je neophodan. A da bi je očistili na potreban i adekvatan način moramo prvo da je vidimo i lepo bez panike a i bez prikrivanja pregledamo.

Emocije kao svici – nemirni, svetle put

Ako uspemo da ranu na duši udostojimo adekvatnog pregleda, a onda da pustimo emocije da deluju prema potrebi, dobićemo brzo jasnu listu prioriteta a onda i neophodni prvi korak i pravac kretanja.

Međutim češće je, da zarad iluzije sigurnosti počnemo da gradimo svet prepun skretača pažnje – ozbiljnih, važnih, nezaobilaznih, zadataka, vrednosti, navika i obaveza koje neće da “trampe”svoje mesto u životnom toku. One, su nam vredne i velike jer mislimo da nam one, poput korena drvetu, daju snage i sigurnosti.

Međutim kada promena zakuca na vrata, one su te koje je najpre ometaju. Deluju nam kao planine kroz koje nemamo snage da ukopamo put.

Emocije poput svitaca daju svetlo u mraku ovih velikih i nepomerljivih stvari. Da bi dobili snagu prvog koraka, moramo da letimo za svicima. Svici nisu ručna lampa mirno i pokorno u našim rukama. Svici lete..menjaju pravac, smer, pale se i gase..pa ako smo spremni da ih pratimo, tek kad je prođemo, shvatimo da je planina Nepomerljivih iza nas. Ukoliko nas njihova igra i životnost plaši, ostajemo da sedimo u svojoj tragediji i “bivamo jake”.

 

Izvor: sladjanazivkovic.blogspot.rs

Objavljeno u Od kolevke do diplome

Često se kaže da su u roditeljstvu dani dugi, a godine kratke. Divan video koji je osvojio svet ističe upravo one obične dane koji mamama izgledaju beskrajno dugo i to šta oni zapravo znače deci.

U čast Dana majki, vloger Esther Anderson kreirao je ovaj video koji kako jedan običan dan izgleda iz dve perpektive – prvo iz mamine, a onda iz ćerkine.

Dok je mama umorna i istrošena pokušavajući da sve postigne i pred očima su joj samo oni teški momenti, uspomene njene male ćerke pokazuju nešto sasvim drugo. Ona se seća samo lepih trenutaka dana koji je protekao.

Ono što je nama, odraslima, možda normalno, za njih je magija. Za njih je to, možda, najbolji dan u životu.

 

Izvor: http://zelenaucionica.com/video-koji-je-osvojio-svet-kako-jedan-obican-dan-vidi-mama-kako-dete/?lng=lat

 

Objavljeno u Deca

Muškarci nikada zaista ne odrastu, samo postaju veliki dečaci koji idu na posao, zarađuju platu i uozbilje se na onoliko životnih polja koliko je to neophodno, ali za većinu stvari uvek ostanu deca.

 Pa, ako nekada ostavite muža da vam čuva dete dok vas nema svesni ste da nikada ne znate šta će vas dočekati kad se vratite, kao i ko je tu koga čuvao.

 

 

 

Izvor www.brightside.me

Objavljeno u Deca
ponedeljak, 05 decembar 2016 11:27

Sneško Čarapić - lako i zabavno

Ako još niste dekorisali dom za praznike, a voljni ste da budete kreativni, imamo savršen predlog za vas. Predivni Sneško Belić koji je tako lako napraviti da i deca to mogu. A da sve bude još bolje, ono što vam je potrebno verovatno već imate u domu

Osnovu ovih preslatkih ukrasa čine čarapa i pirinač. Sve nakon toga stvar je vaše kreativnosti i želje. Možete ih ukrasiti špenadlama, šarenim dugmićima, mašnicama, pa čak ih i malo našminkati. Što da ne? Mi smo izabrali za vas nekoliko najzanimljivija predloga kako možete da napravite Sneška Belića poput ovih na slici, a vi izberite koji vam se najviše dopada. A u videu se nalazi detaljno uputstvo kako ih možete napraviti. Niti je teško, niti je komplikovano, a verujemo i da ćete se dobro zabaviti ukoliko ih budete pravili sa decom.

 

 

 

 

 

Izvor : http://zena.blic.rs/

Apsolutno je moguće hraniti dve bebe u istovremeno i tako uštedeti vreme!

Tandemsko hranjenje podrazumeva i dojenje, kao i hranjenje na flašicu ili kombinaciju ova dva načina.  
Ponekad postoje medicinski problemi zbog kojih samo jedna beba može da sisa, dok je drugu neophodno hraniti na flašicu. 
Ili pak, ako imate dovoljno mleka samo za jednu bebu po podoju, pa ih onda naizmenično hranite dok jedna sisa, drugoj dajete mleko na flašicu i obrnuto pri narednom hranjenju. 
Ukoliko je još jedna osoba prisutna, posebno ako je u pitanju partner koji želi da učestvuje, onda možete dojiti jednu bebu, dok on drugoj daje flašicu, a pri narednom obroku zameniti bebe.Tandemsko dojenje nije za svakoga, jedna majka možda nema dovoljno mleka, dok druga ne može da se snađe, a treća se oseća neprijatno. Ne treba se osećati loše, ako ne možete ili ne želite da hranite bebe na ovaj način. Vi ste jedina osoba koja može odlučiti da li je ona za to.

Prednosti tandemskog dojenja

        Skraćuje vreme podoja na pola.

       Mame primećuju dodatnu bliskost između beba koje zajedno jedu.

  • Dojenjem štedite vreme za pranje, sterilizaciju i pripremu flašica i mleka za hranjenje.

 Korisni saveti za tandemsko dojenje

  • Morate dobro proći obuku sa laktacijskom sestrom.
  • Dok ne uhvatite ritam, nemojte pokušavati da to izvedete dok ste sami kod kuće i nema ko da vam pomogne da vam doda ili pridrži jednu bebu.
  • Nađite način kako ćete drugu bebu postaviti da uspešno podrigne, jer ih ne možete obe držati u naručju za tu priliku.
  • Vežbajte barem jedanput dnevno od početka.
  • Koristite jastuke za dojenje.
  • Postavite običan jastuk iza svojih leđa kao podršku da se ne ukočite.
  • Isprobajte više položaja, dok ne nađete odgovarajući. Uglavnom se najbolje pokazao položaj kada bebe držite ispred sebe, glava do glave, dok im noge idu ispod vašeg pazuha.

 


Ukoliko se dogodi da ne možete da se snađete sa obe bebe istovremeno, a one su nervozne, gladne i počinju histerično da plaču, nemojte paničiti već jednu počnite da hranite, a kod druge pribegnite nekoj od tehnika ometanja, kako bi se strpela i sačekala svoj red:

  • Dajte joj cuclu (varalicu),
  • Probajte da je animirate igračkom,
  • Ako imate ljuljašku sa muzikom ili vibracijom, ona je može primiriti na kratko,
  • Dajte joj svoj prst da ga sisa.


Bilo bi dobro da vodite evidenciju koliko je koja beba hrane pojela. Ako je hranite na flašicu, onda zapisujte satnicu kada jede i količinu mleka, a ukoliko je dojite samo vreme početka i vreme kraja podoja. Uz to možete voditi i evidenciju bebinog mokrenja i koliko često ima stolicu. Ovo je korisno za prve mesece čak i kada imate jednu bebu, a sa dve je potrebno jer se tako nećete pitati da li su gladne.

 

Izvor: http://www.demetra.rs/

Objavljeno u Bebe
petak, 28 oktobar 2016 07:28

Kad dečiji crteži ožive

Dečak Dom ima šest godina i voli da crta. On ima i otvoren profil na Instagramu gde kači svoje omiljene crteže. Međutim, tu nije kraj ove priče, nego upravo obrnuto - njen početak. Kada dečak završi sa stvaranjem svojih malih remek-dela, njegov tata ih oživljava u realnom svetu, sa njihovim pandanima u prirodi sa malo digitalne magije i mnogo humora.

Gledajući kombinaciju crteža i njihovu "realnu" sliku, zaista smo uživali. Pogledajte slke i uverite se sami!

 

Izvor: http://www.sadanduseless.com/2016/10/real-drawings/

 

Objavljeno u Deca
nedelja, 16 oktobar 2016 16:27

9 zdravih recepata za male probirače :)

Koliko ste samo puta bili rob kuhinje pripremajući obroke tokom godina za vašu porodicu? Isplanirate obroke, kupite najsvežije namirnice i kuvate ceo dan da bi vas vaše dete na kraju gledalo sa prezirom kada stavite tanjir ispred njega. 

 

- Šta je to?! 

- Ne sviđa mi se! 

- Užas, neću to da jedem! 

 

Ako vam ovo zvuči poznato ovih 9 zdravih recepata za male probirače trebalo bi da budu dobar start za vas, da provodite manje vremena u kuhinji, a da vaše dete stvarno jede hranu za koju ste izdvojili vreme da je  pripremite. 

 

 

Dr. Seuss jaja - zelena jaja i šunka 

 

  • šoljica seckanog spanaća 

  • pola kašičice maslaca ili ulja 

  • prstohvat soli 

  • 2 jaja 

  • 2 kašike mleka 

  • 2 lista seckane šunke 

Spanać i šunku propržite prvo, pa dodate umućena jaja sa mlekom. 

 

 

 

Srećna jaja 

 

  • 1 banana 

  • 1 tvrdo kuvano jaje 

  • šaka bobičastog voća 

 

Jednostavno poređajte voće u obliku smeška i doručak je spreman :) 

 

 

Povrće umočiću 

 

  • pola čaše jogurta 

  • par kapi limunovog soka 

  • začin po želji 

  • seckano kuvano ili sveže povrće 

 

Pomešajte jogurt, sok od limuna i neki začin i sipajte u činijicu, a voće sveže ili koje ste prethodno skuvali isecite na štapiće, kružiće.. To može biti šargarepa, krastavac, brokoli, tikvica, karfiol... 

 

 

Zelene makarone sa sirom 

 

  • Pakovanje makarona 

  • šoljice mleka 

  • 1 šoljica spanaća 

  • 3 kašike putera 

  • 3 kašike brašna 

  • 4 šolje rendanog kačkavalja 

  • 1 kašičica soli 

  • 2 šoljice brokolija 

  • 1 šoljica graška 

 

Dok se makarone kuvaju, mleko I spanać izblendajte. U velikoj posudi puter istopite I dodajte brašno sve vreme mešajući na umerenoj temperaturi. Onda polako umešajte mleko I spanać I dovedite do ključanja. Smanjite temperaturu I ostavite da se kuva 3,4 min uz povremeno mešanje.Pola šoljice vode u kojoj su se kuvale makarone I kačkavalj dodajte u sos dok se ne istopi. Dodajte makarone, so, brokoli I grašak. Na kraju sve to prebacite u vatrostalnu činiju I pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 min. 

 

 

Zdrava pizza 

 

  • 2 šolje gustog jogurta 

  • 5-6 šolja brašna 

  • prašak za pecivo 

  • So 

  • kašika maslinovog ulja 

  • 1 paprika seckana 

  • šargarepa seckana 

  • ½ celera 

  • 1 kašika paradajz sosa 

  • sveža paradajza 

 

Uključite rernu da se greje 
Sipati jogurt u činiju, zatim dodati so, prašak za pecivo i brašno postepeno. Zamesite testo i razvijte direktno na pleh u koji ste prethodno stavili pek papir.  

Povrće pržite na zagrejanom ulju dok ne omekša, oko 5 min. Dodajte paradajz, smanjite temperaturu I krčkajte 10 minuta. Sklonite sa vatre i izmiksajte štapnim mikserom (ili u blenderu) pa vratite na vatru da se krčka 10-20 min dok se ne zgusne. 

 

 

 

Meksički mafini 

 

  • 2/3 šolje pšeničnog brašna 

  • kašičice praška za pecivo 

  • 1/4 kašičice belog luka u prahu 

  • 1/4 kašičice crnog luka u prahu 

  • 1/4 kašičice kumina 

  • 1/4 kašičice soli 

  • veće jaje, umućeno 

  • 1/3 šolje mleka 

  • kašika paradajz pirea 

  • 1/2 kašičice meda 

  • 1/3 šolje mešavine meksičkog sira (mozzarella, cheddar, monterrey jack) 

  • 1/4 šolje kukuruza (svež ili zamrznut) 

  • 1/2 šolje seckane kuvane piletine 

 

Zagrejte rernu na 200°. U velikoj činiji pomešajte prvih 7 sastojaka. U drugoj činiji pomešajte jaje, mleko, paradajz pire, med, sir i kukuruz. Zatim dodajte mokre sastojke u suve I ubacite piletinu. Smesu sipajte u kalup za mafine I pecite 15 min ili dok ne dobiju svetlo braon boju. Služite toplo. 

 

 

 

Slatki pečeni losos 

 

  • kašike meda 

  • kašike soja sosa 

  • kašičice sitno seckanog svežeg đumbira 

  • kašika jabukovog sirćeta 

  • 4 fileta lososa bez kožice 

  • Pečeni susam 

 

Zagrejte rernu. U maloj činiji pomešati med, soja sos, đumbir I sirće. Ovaj sos I lososa sipajte u kesu I marinirajte 15 min. Obložite pleh alu folijom, poređajte lososa I pecite 7 do 9 minutaPospite pečenim susamom I poslužite. 

 

 

 

Prirodni kolačići 

 

 

  • 1 šolja pšeničnog brašna od celog zrna 

  • 2 šolje standardnih pahuljica (ražene I ovsene) 

  • 1/2 kašičice praška za pecivo 

  • 1/2 kašičice soli 

  • kašičice mlevenog cimeta 

  • 1/2 šolje omekšanog putera 

  • 1/2 šolje meda 

  • veće jaje 

  • kašičice vanila ekstrakta 

  • 1/2 šolje suvog grožđa 

  • 3/4 šolje seckanog lešnika 

  • 1/4 šolje suncokreta (očišćenog) 

  • 1/4 šolje seckane čokolade  

 

Zagrejte rernu na 180°. U jednoj činiji pomešajte prvih 5 sastojaka. Med I puter umutite  dok ne postanu penasti, nekih 3 minuta. Dodajte jaje I vanilu. Polako dodati I suve sastojke I dobro sjediniti.Na kraju dodajte lešnike, suvo grožđe, suncokret I čokoladu. Oblikujte po želji, poređajte na pleh obložen pek papirom I pecite dok ne postanu zlatno braon boje, nekih 12 minuta 

 

 

 

Zeleni sladoled 

 

  • šolja blitve (ili spanaća) 

  • 1 1/2 šolja seckanog ananasa 

  • 1 manja banana 

  • šolja kokosove vode 

 

Sve sastojke izblendirajte I sipajte u kalupe za sladoled I stavite u 

zamrzivač na 6h. Ovako napravljen sladoled možete čuvati čak 4 meseca u 

zamrzivaču. 

 

 

 

 

Izvor : http://weelicious.com/

Objavljeno u Decija ishrana

Kako biste bolje razumeli neverovatan potencijal deteta uzrasta između tri i pet godina, kao i “šta vas čeka” u ovom periodu, izdvojili smo za vas najvažnije razvojne karakteristike. Znaćete tačno šta da očekujete kao i šta možete da počnete da učite vaše dete. Uz napomenu da uvek ostanete “hladne glave” i iskoristite svaku priliku da bolje upoznate i nešto naučite vašeg mališana.

Razum i veselje
Oko treće godine će vam izgledati kao da se vaše dete odjednom urazumilo. Deca u ovom uzrastu postaju druželjubiva i nezavisnija. Sve više će vam se sviđati njihovo društvo. Ovi “mali ljudi” su veoma zabavni i veseli. Vole da trče, skaču i pentraju se kako po kući tako i napolju. Svašta im može biti smešno, naročito kreveljenje. Klovnovi ih zbog toga jednostavno fasciniraju.

Jaki na rečima
Dete vam sada može reći šta želi, čak i ako ne izgovara tačno sve reči i ne sklapa najrazumljivije rečenice. Kako mu je rečnik dosta proširen ono može da iskaže i svoja osećanja. Ova mogućnost je od velike pomoći u svakodnevnim borbama sa braćom ii sestrama, drugarima iz vrtića ili komšiluka i, naravno, roditeljima. Oni takođe mogu jasno da kažu i šta žele da jedu.

Sloboda roditelja
Ove nove sposobnosti roditeljima daju veću slobodu ali ne smanjuju potrebu za nadzorom. Tako kada dete savlada upotrebu noše, ono će vas s jedne strane osloboditi menjanja pelena ali ćete dobiti novi zadatak da proveravate da svaki put dobro opere ruke. U ovom uzrastu dete zna i da se samo hrani tako da ćete moći da se posvetite učenju lepih manira i razgovarate tokom obroka.

Nova otkrića
U četvrtoj i petoj godini života deca sa velikim entuzijazmom i maštom uče i otkrivaju nove stvari. Zanimaju ih brojevi i slova i mogu da nauče da napišu svoje ime oko petog rođendana. Primetićete da dete voli da uči na spontan, zabavan i kreativan način. Ovo je dobar trenutak da se igrate zajedno u kuhinji i naučite ga više o raznovrsnosti hrane i prostoj matematici. Možete zajedno da izbrojite broj potrebnih jaja i naučite ga koordinaciji pokreta pri merenju ili mešanju. Postavljanje stola podrazumeva brojanje, od broja osoba do broja kašika i viljušaka.

Udahnite duboko
Koliko god vam se činilo da je dete sada razumnije i da je moguć dogovor nemojte se iznenaditi njegovom testiranju i “ispitivanju granica”. Sve češće će svađe izbijati oko jela i moraćete da dokažete vašu čvrstinu. Ne dajte se i ne gubite živce, samo se držite jasnih pravila kao što su: ono što je na stolu je sve što ima za jelo ili mora da se proba pre dobro poznatog “ne sviđa mi se”.
Ostanite smireni i ludo ćete se zabavljati!

Kako je kod vas u kući? Da li vas vaš mališan testira da vidi dokle ćete da izdržite?

 

 

 

 

Objavljeno u Deca

"Veoma fini" i "vrlo ljubazni" ljudi često su oni koji izbegavaju konflikte po svaku cenu. Pravilan razvoj deteta treba da omogući i sukobe sa roditeljskim željama... evo zašto!

Za razliku od ljudi koji u konfliktnim situacijama čine jednu krajnost tako što od drugih zahtevaju da im iznova i iznova zadovoljavaju svaku želju, postoje i oni koji spadaju u drugu krajnost po tome što se u svakom konfliktu povlače i popuštaju drugoj strani. Socijalna okolina one prve doživljava kao „nezgodne" ili „teške", a ove druge kao „veoma fine" i „vrlo ljubazne" ljude.

Ljudi koji stalno povlače svoje želje pred željama drugih imaju nizak kvalitet života.

Postoje dva glavna razloga zbog kojih neko izbegava svaki konflikt. Prvi je kada neko veruje da bi ga, u slučaju da se suprotstavi očekivanjima i željama drugih, ti drugi odbacili. Osoba misli: ako se suprotstavim drugima, oni će me odbaciti i ostaću sasvim sam. I zato osoba prigušuje i potiskuje vlastite želje kako bi ugodila drugima i bila prihvaćena.

Ovakvo ponašanje u konfliktima je u najvećem broju primera naučeno u detinjstvu kod kuće. Roditelji su detetove pokušaje da odbije ili izvrda njihove zahteve „kažnjavali" ignorisanjem deteta, pretnjom odbacivanjem ili su ga etiketirali kao lošu osobu. Za pravilan razvoj je važno da roditelji dozvoljavaju sukobe svojih i detetovih želja i da detetovo odbijanje nekih njihovih želja ne tumače kao negaciju ljubavi, nezahvalnost ili bezobrazluk. Iako dete treba da sluša roditelje u mnogim stvarima, mora mu biti dozvoljeno da u nekim stvarima odbije te želje bez posledica.

Drugi glavni razlog za izbegavanje svakog konflikta jeste to što osoba koja izbegava smatra da bi svojim odbijanjem „povredila" drugoga, zbog čega bi drugi bio tužan i neraspoložen, a ona bi bila kriva za takvo njegovo emotivno stanje. U konfliktnoj situaciji osoba bira: ili da zadovolji svoju želju i oseti krivicu za nastalu tuđu patnju, ili da popusti drugome kako ne bi osetila osećanje krivice.

Ovakav mehanizam je veoma čest kod odraslih koji su u detinjstvu bili predmet „emocionalne ucene": „Ako ne učiniš to i to, mama će biti veoma tužna." Kada neko jednom usvoji mehanizam, primenjuje ga kasnije u životu i na sve ostale ljude.

Na početku malo dete nije svesno emotivnih posledica koje ima njegovo ponašanje na druge ljude. Ono tek kasnije otkriva da drugi ljudi imaju osećanja i da reaguju prijatnošću ili neprijatnošću na njegove postupke i izjave. Nakon toga ono počinje da razvija saosećanje, sažaljenje i samilost prema drugima, ali i da se oseća odgovornim za osećanja drugih. U sledećoj razvojnoj fazi dete više ne gleda u osećanja drugih, već u to da li je imalo ili nije imalo pravo da nešto uradi. Ono tada počinje da oseća krivicu samo ako nije imalo pravo na neki postupak zbog kojeg se drugi loše osećaju. Ako roditelji stalno „emocionalno ucenjuju" dete, ono nauči da stalno gleda u osećanja drugih kako ne bi bilo krivo za konflikt.

Izvor: Politika

 

Objavljeno u Od kolevke do diplome
Strana 1 od 17

Prijavljivanje/Registracija