Deca

Deca (163)

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Teško da možemo sprečiti jednogodišnjaka da tokom šetnje ne pokupi nešto sa ulice ili da ne strpa u usta nešto što je našao u parku – što svaku mamu dovodi do ludila. Opravdano ili ne?

Tokom sezone gripa i prehlade ili nekih drugih virusa veoma je važno deci često prati ručice i brisati ih vlažnim antibakterijiskim maramicama ili gelovima. To je činjenica. Ali…

Stručnjaci se slažu sa tezom da je infekcija pojedinim bolestima legitiman razlog za brigu roditelja, ali isto tako većina njih se slaže da celokupno društvo poprilično preteruje kad je u pitanju zaštita dece od mikroba.

Evo šta kažu stručnjaci koliko čisto okruženje je potrebno vašem detetu da bude zdravo.

Pravila higijene

Sigurno ste nekad čuli tezu kako izlaganje beba mikrobima može u budućnosti da deluje kao zaštita od bolesti kao što su alergije i astma u kasnijem životu. Ovakav način mišljenja naziva se i „hipoteza higijene“ koje podržava mišljenje koje kaže da kad je dečija izloženost parazitima, bakterijama i virusima u ranijem životu ograničena, šanse za dobitak astme, alergija i autoimunih bolesti tokom kasnijeg života su veće.

Dokazano je da deca koja su odrastala na farmi sa starijom braćom i sestrama i ona koja su od najranijeg doba išla u vrtić u postotku manje pate od alergija.

Baš kao što je bebinom mozgu potrebna stimulacija da bi se normalno razvijao isto tako je imunom sistemu potreban dodir sa svakodnevnim uglavnom bezopasnim mikrobima da bi jačao, naučio kako da se prilagođava i reguliše.

Naučnici su otkrili da su deca koja su bila izložena životinjskom izmetu do druge godine imala više slučajeva proliva ali i puno manje upalnih stanja u organizmu u kasnijem dobu.

Upalni procesi su povezani sa nastankom mnogih ozbiljnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, dijabetes, srčana oboljenja,… Naučnici su odavno prestali da veruju da imunitet ima veze samo sa alergijama, autoimunim bolestima i astmom, i veruje se da je povezan sa upalama kao i sa degenerativnim bolestima i upravo iz tog razloga, izloženost mikrobima je veoma važna u ranijem životnom dobu.

Čišćenje bacila, dobro za zdravlje ili loša ideja?

Većina bacila koja vreba da se nastani u našem organizmu ne samo da je bezopasna nego već su s nama tokom milenijuma. Pošto se ljudsko ponašanje tokom vekova menjalo tako je popriličan broj bacila koji žive u crevima nestao. Ti bacili obavljaju mnoge važne funkcije , ali su se zbog modernog načina života izmenili ili nestali.

Kada previše čistimo i sterilišemo okruženje u kome se nalazi beba da bismo je zaštitili od bolesti mi na neki način smanjujemo šansu imunitetu da ojača na prirodan način i na taj način sprečavamo da deca dođu u dodir sa prirodnim mikroorganizmima koji su u stvari dobri za njih.

Isto tako postoji šansa da se previše ode u potpuno drugom smeru što takođe nije dobro, pa tako dosta ljudi koji veruju u „hipotezu zdravlja“ tvrde da su mikrobi iz prljavštine u potpunosti dobri za zdravlje. Stručnjaci se s tim ne slažu i tvrde da su ti mikrobi potpuno nebitni jer su adaptirani da prežive u prljavštini, a ne u ljudskom organizmu.

Šta roditelji treba da urade?

Potrebno je da pazite svoju decu, čuvate im zdravlje, ali i da pronađete ravnotežu, bez preterivanja.

Posavetujte se sa lekarom da li je potrebno baš svaki put da dete pije antibiotike koji veoma loše utiču na dobre bakterije i ujedno na sposobnost jačanja imuniteta i njegove mogućnosti da se bori protiv bolesti.

Kad je reč o izloženosti bebe mikrobima u okruženju ne morate baš toliko da pazite i sterilišete sve sa čime će dete doći u dodir.

Izvor: Lifepress magazine

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Nslučaju 7.000 mališana iz Australije, SAD i Novog Zelanda otkriveno je da se oni koji rano “uskoče” u bazen ili more brže razvijaju na kognitivnom, fizičkom i jezičkom nivou.

Deca koja treniraju plivanje u mlađim godinama su pametnija od svojih vršnjaka, pokazala je studija koju je na Grifit institutu za pedagoška istraživanja sprovela ekipa stručnjaka. Na slučaju 7.000 mališana iz Australije, SAD i Novog Zelanda otkriveno je da se oni koji rano “uskoče” u bazen ili more brže razvijaju na kognitivnom, fizičkom i jezičkom nivou.

– Bez obzira na socio-ekonomsku pozadinu deca koja plivaju od ranih dana savladavaju različite veštine pre vršnjaka. Obavljaju znatno bolje vizuelno-motorne zadatke, kao što je sečenje papira makazama ili bojenje uz liniju, ali i matematičke i jezičke probleme – kaže profesor Robin Jorgensen.

Kada je pravi trenutak da dete nauči da pliva?

Stručnjaci smatraju da je idealno vreme za prvi kontakt sa vodom kada beba napuni 10 meseci.

Kada je pravo vreme da dete nauči da pliva? Mnogi roditelji čekaju da mališani napune nekoliko godina ili čak pođu u školu. Stručnjaci, naprotiv, smatraju da je idealno vreme za prvi kontakt sa vodom kada beba napuni 10 meseci i već tada reaguje na instrukcije obučenih trenera, uz prisustvo mame ili tate.

Istraživanja Grifit Instituta u Australiji pokazuje da se deca, koja ranije počnu da plivaju, brže razvijaju. Anketirano je više od 7.000 roditelja i dece tokom tri godine i ispostavilo se da predškolci koji su već mali “delfini”, imaju bolje vizuelno-motoričke veštine, a i kasnije su brže napredovali u školi.

Osim toga, sport jača imunitet, oblikuje muskulaturu, pojačava kapacitet pluća, utiče na kvalitet sna i povećava apetit. Deca uglavnom vole vodu i lako se na nju adaptiraju, ali stariji moraju da budu na oprezu.

Pa, pre ako ste odlučili da svog mališana odvedete na plivanje da bi dobro naučio do odlaska na more, proverite uslove na bazenu. Važno je da voda bude uvek čista i topla, prostorija zagrejana, a instruktori na dobrom glasu. Ako ne bude tako, dete može da ima više štete nego dobra od ovog sporta ili da stekne strah od vode. Posle bazena, obavezno je tuširanje, koje će da ukloni hlor sa kože i pojača cirkulaciju, kao i topla odeća jer je napolju hladno.

Izvor: Novosti

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

U poslednje tri decenije dvadesetog veka se uvrežio novi način vaspitavanja dece, koji je doneo dva nova problema – prezaštićeno dete i razmaženo dete, piše Zoran Milivojević. Tek sada, kada je dovoljno veliki broj tako vaspitane dece odrastao, možemo jasno sagledati kolika je šteta napravljena.

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

e petice!

Zamislite da dođete bolesni kod lekara pa mu lepo opišete dijagnozu koju ste sami sebi odredili, uz pomoć interneta, naravno, objasnite mu kako ste se lečili, opet uz konsultacije interneta, ali eto, nije vam baš nešto uspelo pa vam je sve lošije i lošije pa nek’ lekar prepiše neke tablete za tu vašu bolest. I onda vas lekar pregleda i ustanovi da uopšte nemate tu izguglanu bolest već neku sasvim drugu i da ste samo pogoršali stanje. Lekar je lekar zato što je studirao minimum 6 godina. I zato mu se ne mešajte u posao.

Ili, druga situacija. Nešto vam lupa u autu i vi se idete igrati mehaničara, dignete haubu i čeprkate gde ne treba. Naravno sredite auto tako da liči na Kremenkov i kad ga došlepate mehaničaru ovaj počupa pola kose zbog štete koju ste sami sebi napravili. I mehaničar je mehaničar zato što se za to školovao. I zato što zna šta radi i kako radi i zašto baš tako radi. I zato mu se ne mešajte u posao.

Pisanje

Mnogo roditelja jednostavno obožava da se petlja u posao učitelja. Uče decu da pišu pre nego što krenu u školu. Nema veze što ih ne nauče pravilno da drže olovku, važni su ako im dete piše. To što će ih u školi učiti da pišu drugačijim potezima, pravilnim redosledom oblikovanja slova i novi slovopis, to nikog nije briga. Učiteljice, po pravilu, moraju ispravljati pisanje slova I, M, N, A, T…

Zapravo, sva slova koja imaju ravnu crtu klinci pišu, po roditeljskim Gugl uputstvima, odozdo prema gore, a olovku drže ko da je kramp. Slovo ‘O’ redovno se započinje odozdo pa u smeru kazaljke na satu – dakle opet pogrešno. I onda se učitelj zapita zašto je presedeo sate i sate na stručnim usavršavanjima kad roditelji znaju sve i naprave štetu pre nego dete dođe u ruke učiteljice.

Rezervni listići

Mnogo roditelja kupuje rezervne listiće i nastavne materijale kako bi se kod kuće igrali učitelja. Kopaju po učiteljskim grupama i stranicama i skidaju listiće tamo objavljene. OK, lepo je da se vodi briga o detetovom napretku u školi, ali polako ljudi!

Ako učiteljica zada više zadataka odmah se nađu oni koji skaču na zadnje noge i tužakaju stručnim službama i direktorima ili tračaju međusobno vešticu koja maltretira decu s gomilom zadataka. Zašto? Zato što onda roditelji ne stignu s klincem rešavati te dodatne zadatke koje su nabavili. Ko je tu lud?

Ima i učitelja koji svojim učenicima zadaju toliko malo zadataka da to deca odrade za vreme  velikog odmora. Onda nadobudni roditelji sami kod kuće smišljaju zadatke i pričaju kako učiteljica ne radi, kako je lenja i opet idu da se žale nadležnima.

Ko bi svima ugodio? Daš domaći zadatak – ne daš domaći zadatak, ne valjaš svakako.

Učenje unapred

U nastavi postoje određeni postupci i metode, redosled učenja nekog gradiva s razlogom. Bitnim razlogom. I nije uvek sve učenicima odmah jasno i, da, često im je vrlo teško. Dok ne usvoje i shvate.

Međutim, nestrpljivi roditelji žele da dete odmah i sada sve zna pa krenu kao margarin u sve da se mešaju. Preskoče par meseci gradiva koje bi dete u školi svladavalo i ‘stručno metodički’ nauče dete potpuno pogrešnom postupku.

I onda dete dobije slabu ocenu iz znanja zato što nije moglo da se snađe, jer je na jedan način objašnjavao roditelj, a na drugi način učitelj. I onda dođe besan roditelj u školu i vrišti na učiteljicu jer ‘dete kući sve zna’. Začarani krug. To mešanje u učiteljske metode i postupak liči na samolečenje samodijagnostikovane bolesti.

Normalni roditelji i oni drugi

Učitelji na roditeljskim sastancima drže predavanja roditeljima kako pomoći detetu u učenju, ali ponekad bez učinka, jer, zna se, misli svako da je učitelj biti lako. Zaista su retki roditelji koji jasno i glasno zamole učitelja da im pokaže i objasni način na koji bi mogli raditi s detetom. Koji ne uzimaju stvar u svoje ruke i brljave po metodici. Koji ne insistiraju da im klinac mora imati sve petice.

– Ja kod svog sina ne priznajem ocenu manju od 5.

– Gospođo, a jeste li Vi imali sve petice u osnovnoj školi?

– Hahaha, ne, ja sam Vam, znate, prolazila s 3.

Ali zato sad dečju psihologiju, pedagogiju, metodiku poznaju savršeno.

Znamo da niko ne može voleti dete više od roditelja, ali isto tako, niko im ne može naškoditi više od roditelja, a često iz najbolje namere.

Ovo sigurno ne znači da roditelji treba da se isključe i sve prepuste učiteljima, već da podstiču saradnju, traže savet i interesuju se za svoje dete. Da ne zaključuju sami, već da se konsultuju i pitaju. To nije najbolji, već jedini način da učinite najbolje za obrazovanje svog deteta.

Izvor: varazdinski.rtl.hr

petak, 10 jun 2016 14:07

Kada početi crtanje sa decom?

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Kada je pravo vreme da počnem da učim dete da crta i kako da ga naučim da drži pravilno olovku…

 

Odlučili ste da se sa mališanima igrate igre crtanja, zapamtite da dete aktivno upoznaje i otkriva svet oko sebe, pa tako i crtanje za njega postaje neka vrsta eksperimenta, igre, način da realizuje svoje dečje fantazije.

Kada je pravo vreme da počnem da učim dete da crta?
Zanimanje za crtanje počinje veoma rano, pre svega zato što vide da to rade starija deca i odrasli. Ako primetite da se dete zanima za olovku, nemojte čekati da vam je traži, već mu pre toga predložite da nešto nacrtate, jer će mu u početku biti zanimljivo samo da gleda kako vi to radite. Otprilike sa dve godine vaše dete će početi samostalno da se igra sa olovkom i da žvrlja po papiru, ali i pre toga ga treba ohrabrivati da drži olovku. Naravno u početku to radite zajedno.

Sa dve-tri godine je pravo vreme da naučite dete da drži olovku, da crta tačku, liniju, krug, ali i da boji slike u bojanci.

Zašto je crtanje značajno za dete?
• U igri crtanja dete razvija motoričku sposobnost i koordinaciju ruku, a to je u direktnoj vezi sa razvojem inteligencije. Dete će naučiti da razmišlja logički, imaće bolje pamćenje, pažnju i povezan govor.
• Crtanjem dete priprema ruku na pisanje.
• Kroz igru crtanja dete uči da razlikuje boje, nijanse, ali i veličine i broj predmeta.
• Ako nisu u stanju da svoja osećanja izraze rečima, deca će kroz crteže moći da na taj način izraze svoja osećanja i kreativnost.

Kako naučiti dete da pravilno drži olovku?
Pravilno držanje olovke sa tri prsta treba da se uči postepeno i može da se počne kada dete počne da crta. Pre toga dete treba da se nauči i savlada veštinu da uzima predmete sa dva prsta (palcem i kažiprstom), a sa učenjem toga se može početi već nakon desetog meseca. Postoji nekoliko igara koje će mu biti od pomoći, prva je da na pod stavite kamenčiće recimo, a da ih dete stavlja u kanticu. Za drugu igru su vam potrebne štipaljke i predmeti od kartona (isecite karton u obliku, sunca, drveta…) i recite detetu da uhvati štipaljkom karton i zakači za obod korpe, kanap i sl. Treća igra je najzahtevnija i za nju vam je potrebna pinceta kojom će dete premeštati stvari (igračke recimo) sa jednog kraja na drugi.

Budite strpljivi i nemojte očekivati da preko noći savlada ovu veštinu, a kada je dobro savlada može se početi sa učenjem držanja olovke.
Za početak mu namestite pravilno olovku u ruci, ali nemojte biti nametljivi, jer to može izazvati otpor deteta prema crtanju I pisanju.
Kupite trouglastu olovku jer je najlakša za držanje. Deci je najteže da drže okruglu olovku, verovali ili ne, a najbolja za učenje pravilnog držanja je trouglasta i kraća olovka.
Pored običnih grafitnih olovaka, dobar izbor za prve crteže su bojice ili još bolje flomasteri koji se peru vodom kako bi izbegli stres i nervozu ako dete slučajno pošvara nešto van papira.

Šta deca obično crtaju?
U početku ćete morati da mu pomažete. Nacrtajte nešto jednostavno i poznato, liniju, kuću, oblak, sunce. Dajte olovku mališanu i ohrabrite ga da nacrta nekoliko tačkica i crtica, a potom obuhvatite njegovu ruku svojom i pomozite mu da nacrta nekoliko pravih i talasastih linija i polako sve složenije oblike. Na taj način ćete mu pomoći da brže nauči osnovne pokrete.

Osnovna stvar koju treba da savlada dete su linije, ravne, talasaste, a postepeno te linije treba da idu u krug… Dobra vežba je da mu stavite nekoliko tački koje on treba da spoji. Zadatak vremenom treba da bude složeniji.

Druga vežba je docrtavanje slike, tačnije detalja koji nedostaju. Neka u početku to budu jednostavne prave linije, recimo stablo drveta ili zraci sunca. Ili vi nacrtajte oblake i kapi kiše, a dete neka crta travu…
Za vežbu mogu da posluže i razni šabloni, gde dete treba da drži šablon i crta po šablonu. Na taj način vežba koordinaciju pokreta i uči crtanje ne samo linija, već i oblika.

Na kraju, imajte stpljenja za ovu vrstu igre i ne očekujte previše od prvih “umetničkih dela”, ali ako primetite da dete ima talenta, usmerite ga na pravi način i pomozite mu da svoj dar razvija.

 

Izvor: uciteljskikutak

utorak, 03 maj 2016 19:21

Da li Vaše dete ide na vreme na spavanje?

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Skoro svaki roditelj koji ima dete školskog uzrasta pita se da li njegovo dete ide na vreme na spavanje. Ako je to prerano, mališani će se glupirati još dugo i nikako neće hteti da spavaju. Prekasno i bez obzira koliko brzo odu u svet snova, sledeće jutro će biti premoreni.

Uprava Wilson osnovne škole u Kenoši (Kenosha, WI), odlučila je da pomogne frustriranim roditeljima tako što će im dati tabelu sa pravm vremenom za odlazak na spavanje, baziranoj na uzrastu deteta i uobičajenim vremenom za ustajanje.

Legenda:

Wake-up time = vreme buđenja;

Sleeping time = vreme spavanja;

Age = godine.

Ispostavilo se, da su ove preporuke bile šokantne čak i za najstrože i najorganizovanije roditelje. Tabela, koja je postavljena na fejsbuk stranicu škole (https://www.facebook.com/wilsonkusd/photos/pb.442418692530141.-2207520000.1441308398./727950003977007/?type=3&theater) podeljena je preko 360 000 puta, a razlog je sasvim jasan: većina roditelja se nalazi kilometrima daleko od ovoga :) 

Reakcija jednog od roditelja: "Ovo je možda dobro u teoriji, ali u praksi ovo je pravo smeće!"

Bacite pogled i utvrdite, da li Vaše dete ide na spavanje na vreme?

Izvor: http://www.popsugar.com/moms/Your-Kid-Going-Sleep-Right-Time-38294755

utorak, 26 april 2016 21:40

Spretni prsti – spretan jezik!

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Pokret kao prirodna potpora i potreba sveukupnom dečjem razvoju

Deca različitog uzrasta  pokazuju veliko interesovanje  za kretanjem. Uživaju u motornim aktivnostima, u pokretu bilo koje vrste. Pokret je prirodna potreba svakog deteta. Deca kroz pokret ispoljavaju svoju vlastitost, prikazuju se drugima i druge uvode u svoj svet.

subota, 16 april 2016 22:20

Veza između tate i ćerke u deset slika

Objavila
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Teško je zaista opisati iskrenu vezu između očeva i ćerki, njihovih mezimica!

Biti tata je savršen i sjajan posao bez obzira na to kog pola su mali ljudi koje gajimo. Međutim, postoji nešto jedinstveno u vezi između očeva i ćerki. Većina očeva zna kakve muke podrazumeva pletenje savršenih pletenica, ali takođe znaju i koliki značaj tako provedeno vreme ima za njihove devojčice. Zapravo, istraživanja su pokazala da su devojčice čiji su očevi bili u potpunosti uključeni u njihov život postizale bolje rezultate na poslu i u školi.

Znate za izreku da slika vredi više od hiljadu reči? Pokazaćemo Vam slike koje će Vam dočarati posebnu vezu između ćerki i očeva.

Snežana Soš (Snezhana Soosh), tridesetsedmogodišja ukrajinska umetnica, nedavno je stvorila nekoliko ilustracija koje plene toplinom i ljubavlju i okačila ih na svoj Instagram profil. Nažalost, njen otac nije bio ključni deo njenog detinjstva, pa je želela da bude sigurna da njen devetogodišnji sin neće krenuti tim stopama. 

Postoji mnogo različitih načina kojima očevi pokazuju svoju bezuslovnu ljubav prema svojim princezicama, a Soš ih skoro sve prikazuje na ovaj prelep način.

1. Tate mogu sve. Uključujući i pravljenje frizure.

2. Takođe su i savršeni protivnici u igrama.

3. Njihove veštine u vrtenju obruča su neprocenjive!

4. Tate znaju da je uvek pravo vreme za čajanku bez obzira na brdo posla pred njima.

5. Njihove sposobnosti za izvođenje lutkarskog pozorišta su definitivno dostojne Brodveja.

6. Tata pomaže da vidiš svet iz različitih uglova.

7. Toliko da nikada ne želimo da odu.

8. Oni umeju da učeni da se osetimo zaštićenim, cenjenim i voljenim.

9. Posebno kada se čudovišta kriju tamo gde nikako ne bi smela da budu.

10. Čak i kada odu na spavanje tate i dalje sve to rade. Zbog svega toga ih neizmerno volimo!

Izvor: http://www.upworthy.com/dad-and-daughter-relationships-as-explained-by-10-paintings

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Svi roditelji se svađaju sa svojom decom. Dobro došli u stvaran svet. Ono što ne znaju svi roditelji je da je to zapravo dobra stvar. I dok se vi nervirate što vaša deca neprekidno testiraju vaš autoritet, pomeraju granice vašeg strpljenja, treba da imate na umu da je ovo potpuno normalan deo emocionalnog i socialnog razvoja deteta. Zapravo, kad se vaše dete opire autoritetu, posmatrajte to kao vežbu koja će mu omogućiti da razvije emocionalne veštine potrebne da bi se sutra dobro snašlo u svetu odraslih ljudi. Neka to bude iskustvo iz kojeg ćete naučiti i vi i vaše dete.

Evo nekoliko saveta kako da ove rasprave držite pod kontrolom i kako da ih učinite korisnim za dete. Konačno, ako se potrudite, sigurno i sami iz njih možete nešto naučiti.

Oni samo žele malo kontrole

Dobro je za decu da nauče da svoj život drže pod kontrolom, svojom kontrolom. Kad smo veoma mladi, ne smeta nam da neko drugi kontroliše sve što radimo, ali, kako rastemo tako se razvija i naša potreba da svoj život sami kontrolišemo. Suprotstavljanje roditeljima, kao najvažnijem autoritetu u najmlađim danima, važan je deo sazrevanja i odrastanja. Klinički psiholog Keli Flanagan objašnjava da je nesposobnost da kažemo „NE”, da postavimo sopstvene granice, jedan od najčešćih razloga za ljudsku patnju u odrasloj dobi. Ta nesposobnost, pogađate, najčešće je rezultat snažnog autoriteta roditelja koji u detinjstvu ne dozvoljavaju detetu da kaže „NE”.

Male životne lekcije

Rasprave dolaze u svim oblicima, veličinama i intenzitetima. Dobra stvar je to što svaka svađa, ako umete da njom upravljate, vodi ka produktivnoj diskusiji. Ako vam deca ne odgovaraju, već vas slepo slušaju, kako ćete stvoriti otvoren odnos i zdravu komunikaciju gde svako ima pravo da izrazi svoj stav? Dakle, to što „njegova uvek mora da bude poslednja” je odlična osobina – samo ako je vi, kao roditelj, pravilno razvijate.

Naučite dete da preispituje autoritet

Da li biste voleli da vaše dete odraste slušajući uvek sve što drugi govore? Znam, najlakše bi bilo kad bi moglo da bude poslušno vama, baki, deki, učitelju, a da sa drugom decom bude borbeno, otvoreno i da jasno izražava svoj stav. Ali to nije moguće. Ako ih naučite da bespogovorno slušaju vas, učite ih da sutra bespogovorno slušaju loše šefove, korumpirane političare, karakterne prijatelje koji će uvek nametati svoj stav dok vaše dete ćuti. Ako vaše dete ne nauči u detinjstvu da preispituje autoritet i to s ljudima koje najviše voli, kako će to raditi sa strancima koji imaju poziciju i moć? Pomozite detetu da nauči da bude David u borbi protiv Golijata, umesto da ga učite da nešto radi „zato što ste vi tako rekli” i da slepo prihvata sve što mu se servira.

Naučite dete da se bori

Zvuči gore nego što smo mislili. Hteli smo da kažemo da odvojite malo vremena i naučite dete osnovnim pravilima rasprave – bez fizičkog nasilja, vređanja, velikih emocionalnih ispada, vrištanja, treskanja vratima. Naravno, ova pravila morate i sami poštovati. Ako psujete, nazivate dete ružnim imenima, vičete, nemojte se sutra pitati od koga je naučilo sve te ružne reči i ružno ponašanje. Od vas, naravno.

Da bi sete naučilo ova pravila, biće sigurno potrebno vreme i strpljenje, bacanje i vriska neće prestati odjednom. Ali ako na to ne budete reagovali davanjem detetu onoga što pokušava da dobije histerijom već strpljivo i podsticanjem zdrave rasprave, predlaganjem alternativnih rešenja, dobićete dete koje će sutra biti vredan član društva.

Uvek poslušajte šta dete ima da kaže

Svi oni koje znate da su dobri govornici i da umeju da diskutuju, sigurno umeju i da saslušaju. To je jedan od najvećih izazova – saslušati protivnika kad u žaru diskusije imate toliko toga i sami da kažete. Iako ste vi odrasli u raspravi s decom, pažljivo slušanje njihovog mišljenja, čak i kad je vama potpuno jasno da nisu u pravu, naučiće ih da shvate koliko je bitno slušati kad neko drugi govori. Dečji psiholog Ričard Vajsburd „roditelji koji poštuju mišljenje svoje dece imaju mnogo veće šanse da odgaje decu koja će sutra biti nezavisana, čvrsta, koja sama formiraju stavove i ne dozvoljavaju da ih ponese mišljenje mase”.

 

Dakle, to što „njihova uvek mora da bude poslednja” nije razlog da budete nezadovoljni i mislite da niste izgradili autoritet kao roditelj. Naprotiv, to je vaša prilika da osgajite nezavisno dete koje će koristiti uvek svoju glavu, čak i kad su u pitanju vaši zahtevi prema njemu. Teško jeste, ali sačekajte samo još malo da odrastu, videćete koliko ćete biti ponosni…

A.C.

Izvor: http://zelenaucionica.com/zasto-deca-svadjalice-postaju-uspesnija-i-srecnija/?lang=lat&lng=lat

Prijavljivanje/Registracija