Deca

Deca (163)

petak, 12 februar 2016 01:13

Snobizam savremenog roditeljstva

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Snobizam je IN. Savremeni snobovi su pobornici lifestyle  bitisanja. Oni sačinjavaju top liste životnih vrednosti kojima teže, a materijalizam je na samom vrhu, mada nije presudan. Danas je sistem vrednosti, čini mi se naivnoj, više nego ikad na probi. Da li smo in ili smo out, da li smo online ili nemamo ni TV, da li smo negujući ili spadajući roditelji?

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Jedаn tаtа je izrаčunаo – evo koliko vredi rаd njegove supruge domаćice

Nа blogu koji vodi izvesni Stiven, www.weareglory.com, osvаnuo je tekst koji ovih dаnа obilаzi svet.
„Rаzmišljаo sаm, аli nikаko ne mogu dа  pronаđem nаčin dа priuštim dаdilju i kućnu pomoćnicu… mojа ženа je prinuđenа dа nаpusti posаo i u potpunosti se posveti kući i detetu. Hrаni gа i menjа mu pelene, teši gа kаdа plаče i ušuškаvа gа svаke noći, аli to je sаmo početаk!Dа, onа je mаjkа i prirodno je dа brine o svom detetu, аli rаzmislite koliko pаrа morаju dаti mаjke koje to, zbog poslа, ne mogu!”
tiven je čаk i izrаčunаo koliko bi nа godišnjem nivou koštаlo sve što njegovа suprugа obаvljа. Dа, to je rаčunicа zа аmeričko tržište, а mi ćemo uz ovu, stаviti i okvirnu rаčunicu zа nаše tržište, tek dа vidimo koliko „vredi” mаmа domаćicа u Srbiji.
Prosečnа zаrаdа dаdilje – 705 $ nedeljno, odnosno 36.660 $ godišnje. Kod nаs, oko 35.000 dinаrа mesečno, odnosno 420.000 dinаrа godišnje.
Čišćenje kuće – 50 do 100 $ svаki put, ili 5.200 $ godišnje. Oko 350 dinаrа sаt. Ako čistite jednom nedeljno, pet sаti, to je 7.000 mesečno, odnosno 84.000 dinаrа godišnje.
Uslugа ”potrčkа” (koji bi kupovаo nаmirnice) – 65 $ svаki put, 4 putа nedeljno, ili 13.520 $ godišnje. Otprilike 500 dinаrа svаki put, 4 putа nedeljno (minimum), odnosno 8.000 dinаrа mesečno ili 96.000 dinаrа godišnje.
Kuvаr – 240 $ nedeljno, odnosno 12.480 $ godišnje. Cene zа ovu uslugu ne znаmo, аli možemo dа nаgаđаmo. Ako je cenа sаtа zа kuvаrа recimo 500 dinаrа, а onа kuvа nаjmаnje dvа obrokа dnevno, ukupno tri sаtа, to je 1.500 dinаrа dаn, odnosno 45.000 dinаrа mesečno ili 540.000 dinаrа godišnje!
Finаnsijski pomoćnik (rаspolаgаnje budžetom, plаćаnje rаčunа, itd) – 15 $ nа sаt, 5 sаti nedeljno, 3900 $ godišnje. Dobro, ovde moždа preterаše. Kod nаs nemа toliko budžetа zа rаspolаgаnje, аli je potrebnа velikа mudrost i umeće dа rаspoloživi budžet rаstegnete do sledeće plаte. Hаjde dа to čаstimo nаše muževe.
Orgаnizаcijа okupljаnjа (porodičnih ručkovа, rođndаnа…) – 75 $ po sаtu, 4 sаtа, 3 putа godišnje, ukupno – 900 $ godišnje. Ovo koštа oko 2.500 dinаrа po sаtu, kod nаs mnogo češće, bаr 5 putа godišnje, dаkle oko 62.500 dinаrа godišnje.
Perionicа vešа – 25 $ nedeljno, 1300 $ godišnje. Ne znаmo koliko kod nаs ovo koštа, аli vidimo dа su zаborаvili peglаnje! Prаnje, prostirаnje vešа i peglаnje oduzimаju nаjmаnje 4 sаtа nedeljno, po 350 dinаrа sаt. To je 5.600 dinаrа mesečno ili 67.200 godišnje!
Ukupnа sumа godišnje iznosi 73.960 $! Ili, zа nаše uslove, plаtа jedne domаćice bi trebаlo dа bude oko 100.000 dinаrа mesečno. Okruglo!
Sigurno ste primetili dа se ovde ne pominje neprekidno sаkupljаnje igrаčаkа, prаnje suđа, pomoć oko domаćih zаdаtаkа, usluge „dodаj mi ovo, pridrži ono” i ko znа štа sve ne.
„Osećаm srаm, jer sve ovo vreme joj ništа nisаm kupio. Osećаm se neugodno jer je onа stаlno mislilа dа previše troši i sve nаše prihode bаcа uzаlud. Onа voli mene i nаšeg sinа, nаrаvno, bez ikаkve novčаne nаknаde! Međutim, morаmo dа se zаmislimo nаd tim dа njihov rаd objektivno vredi mnogo više od togа koliko zаprаvo uštede zа аngаžovаnje kućne pomoćnice. Nа ovаj čudаn nаčin, želeo sаm dа joj izrаzim duboko poštovаnje, kаo ženi i mаjci mog sinа, mojoj velikoj podršci! Onа vredi više od svog drаgog kаmenjа nа svetu.”
Brаvo zа ovog tаtu koji je rаzumeo koliko vredi njegovа suprugа. Dа li i vаše jаče polovine to shvаtаju. Ako ne, sаmo im pokаžite ovu rаčunicu – rаzumeće veomа brzo!

nedelja, 17 januar 2016 00:08

Dečija moda 2016

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Pomozite deci da na vreme izgrade svoj stil. Naučite ih da kombinuju boje i kako treba da se obuku za različite prilike.

Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Sa dr Rankom Rajovićem stvorio je NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece..

Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje “razmrdavaju vijuge” i pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Takođe, sa dr Rankom Rajovićem stvorio je i tzv. NTC sistem učenja, posvećen je radu sa vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece i poboljšanju pristupa obrazovanju.

 

Evo nekih od njegovih najinspirativnijih misli koje mogu biti od koristi roditeljima i onima koji rade sa decom – vaspitačima, učiteljima i nastavnicima:

1.”Sve što uradite umesto svog deteta, uradili ste protiv njega”

2. “Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!”

3. “Prezaštićivanje je direktno upereno protiv deteta, bomba sa odloženim ali dugoročnim dejstvom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve potaman, izostaju stimulansi za razvoj.”

4. “Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome šta, koliko brzo i uspešno dete može da savlada.”

5. “Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Da li umemo da je pridobijemo za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristimo za napredak?”

6. “Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.”

7. “Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.”

8. “Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko prestane da se igra, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.”

9. “Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Šta znači jedna savršeno naštimovana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.”

 

10. “Paradoksalno, u vreme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!”

11. “Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.”

12. “Najveća avantura koja može da se dogodi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovne škole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći da obavlja mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.”

13. “Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena kolena, što nestaju stare igre… Dete koje ne hoda po ivičnjaku neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.”

14. “Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.”

15. “Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju sa računarima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme da provede pred ekranom.”

16. “Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.”

17. “Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.”

18. “Mozak razume samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svjom delatnošću saopštava šta da razvije”

19. “Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – ćuti, sedi i budi miran.”

 

20. “Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.”

Izvor: detinjarije.com

ponedeljak, 11 januar 2016 22:46

Sedam stvari koje ne treba da obećavate deci

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Roditelji su skloni da podmićuju decu da bi mališani učinili ono što oni žele, da bi izbegli moguću svađu, da ih poštede razočaranja, da im daju nadu…

Profesorka zadužena za odgoj i vaspitanje dece i autorka knjiga o deci, Silvija Rus, napominje da su deca velike cepidlake kada je reč o obećanjima – vaša reč vaša je obaveza. “Ako prekršite obećanje gubite dečje poverenje”, tvrdi ona.

Sledi nekoliko uobičajenih obećanja koje roditelji daju i krše ili jednostavno nisu dobra za njihov razvoj:

1. Obećavam da neće boleti
Bol je subjektivna, pa se skidanje flastera vama čini sitnicom, ali dete će to možda doživeti drugačije. Umesto da kažete da uopšte neće boleti, recite: “Možda će malo boleti, ali brzo će proći”.

2. Obećavam da ću doći kući pre nego što odeš na spavanje
Budite oprezni sa obećanjima kada su okolnosti van vaše kontrole, poput saobraćajne gužve ili hitnog poslovnog sastanka. Umesto toga recite: “Obećavam da ću dati sve od sebe da dođem kući što ranije”.

3. Obećavam da ćeš se sledeće nedelje igrati kod drugara, ali ne danas
Deca pamte detalje. Ako kažete sledeće nedelje, držaće se toga. Ponudite bolju alternativu: “Razgovaraću sa mamom tvog prijatelja i pokušaću da dogovorim druženje kad svima bude odgovaralo”.

4. Obećavam da ću te odvesti na sladoled kada pospremiš svoju sobu
Podmićivanjem nećete pomoći detetu da se nauči motivaciji. Preskočite obećanje o slatkišima i pomozite da shvati ideju uzroka i posledica. Pokušajte nešto ovako: “Treba da pospremiš svoje igračke, jer bi neko mogao da se saplete i padne”.

5. Obećavam da ćeš, kad napišeš domaći zadatak, biti najpametnije dete u razredu
Pomozite detetu da nauči da ceni vrednost učenja, umesto da po svaku cenu želi da bude najbolje. Recite: “Pisanje domaćeg pomoći će ti da porasteš i naučiš”.

6. Obećavam da će sutra biti bolje.
Roditelji sve žele najbolje za svoju decu, ali ponekad deca samo žele da ih poslušate i shvatite njihova osećanja. Dobar način da to učinite? Recite: “Zvuči kao da si imao težak dan”.

7. Obećavam da ćemo ići u akvapark za tvoj rođendan sledeće godine
Vaše dete želi nešto posebno i vi to želite da mu pružite, ali veća putovanja zahtevaju planiranje i budžet. Uključite dete u proces da bi imalo bolju predstavu šta se dešava. Pokušajte sa: “Mislim da bi akvapark bio zabavan. Hajde da razmislimo kako možemo da uštedimo za putovanje tamo”.

Izvor: Zelena učionica

 

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)
DECA NE MISLE,DECA ZNAJU
 
Nema čoveka koji se neće složiti sa često izgovaranom istinom da deca nepogrešivo prepoznaju dobre ili loše ljude, da spontano izgovaraju istine, da sa lakoćom odvajaju zlo od dobra, boreći se srcem za Dobro, da tačno znaju šta je dobro za njih, a šta ne i kako kažu stručnjaci, takva deca, još
neuslovljenog uma, mogu da „vode“ svoje roditelje i vaspitače.
Deca se rađaju sa „riznicom“u kojoj suvečne i neprolazne istine, u kojoj su klice Ljubavi i Dobrote. Deca ne misle, ona celim bićem znaju daje „to“,to, jer njihovi umovi, u najranijem detinjstvu, još nisu uslovljeni porodičnim, ni društvenim
normama, nametnutim stavovima, moralom klase ili porodice, kojoj pripadaju. Kako su rasla, za svaku izgovorenu istinu, dobijala su po turu, ili su ih vukli za uši. Da zapamte, šta smeju, a šta ne smeju.
Tako je bilo vekovima. Negde do treće godine deca su ostajala čista, nevina, neuslovljena. Batina ili lepa reč su bili sredstva kojima se dete uslovilo brzo i lako, da zna šta sme, a šta ne sme, kako da misli, radi, kako da se ponaša. Bilo je dovoljno samo sedam godina i dete više nije koristilo večne istine
svoje „riznice“. Mislilo je glavom društva, glavom iskrivljene svesti, svoje porodice.
Sećate se Andersenove bajke „Carevo novo odelo“.Svi ljudi vide da je car go, ali se dive nepostojećim haljinama, lažu sebe, lažu druge, lažu cara, jer se to od njih očekuje. I sve tako dok jedno čisto detene viknu: “Car je go!“. Retko je koje dete dugo ostalo na bistrom izvoru. Nije stiglo da
osvesti lepotu donešenu rođenjem, a svoj um je stavljao u funkciju iskrivljenih društvenih normi.
Generacije pre nas prihvatale su to kao neminovnost, ne boreći se ni protiv uslovljavanja uma, ni protiv batine, kojom se to lako postizalo.
 
ŠARGAREPA JE ZAMENILA ŠTAP
 
Druga polovina 20.i početak 21 .veka iznedrili su potrebu da se kazna, (batina i verbalna prinuda) ukinu u porodici ida se na taj način započne nova epoha ljudskog razvoja. Život bez dresure, bez negativnog uslovljavanja bio je na pomolu. A onda nenadano iskočiše, prastari modeli pozitvnog uslovljavanja, koji nisu bili u čestoj upotrebi, pa ih savremena porodica nije ni detektovala. Prihvatala ih je spontano, nekritički. U zamenu za batinu prihvatiše šargarepu. Umesto strahom, čovekom se zavladalo interesom. Reč je o poziitivnom uslovljavanju. Ljudski um se nikada brže, nikada snažnije nije uslovljao, nego danas u „plišanoj“porodici, uz pomoć ekrana i pogrešno tumačenih prava deteta.
Savremenim uslovljavanjem, dete, i pre treće godine, više nije na svome izvoru. Roditeljstvo postaje najmukotrpniji posao, jer dete postaje njihov gospodar. Koji je cilj svega toga, neko se pita, neko ne.Jedan od prepoznatljivih ciljeva je svakako nesvestan čovek, dobar potrošač usluga i roba, kako bi oni najbogatiji uvećavali svoje bogatstvo. Koji je cilj vaspitanja u trećem milenijumu, takođe se ljudi pitaju, ili ne pitaju. Svi osećaju, naziru da rezultat dobrog vaspitanja mora biti. Duboko svestan čovek, koji će očuvati porodicu, život i prirodu. “Plišanim“ vaspitanjem se to ne ostvaruje.
 
MATIČNE ČELIJE MOGU U „BANKU“, DUHOVNO ZDRAVLJE NE
 
Usvakom časopisu, na medijima mladi roditelji čitaju, čuju, gledaju kako treba da stave u banku matične ćelije, tek rođene bebe. To je u redu, ali to je samo briga o telesnom zdravlju. A šta je sa duhovnim zdravljem, sa izvornim potrebama, sa talentima, sa Ljubavlju? Duhovno zdravlje ne možete
zarobiti u neki duboki sef, u neku Aladinovu lampu. Duh je dat rođenjem i njega moramo razvijati unapređivati u čovečnim uslovima. Kako? Očuvati „riznicu“ znači razviti svesnost o svetu u koji je došlo vaše dete, ali mu dozvoliti da sve posmatra iz ugla večnih istina, koje su pothranjene u duhovnoj
„riznici“. Malo dete će spontano, dosadnoj komšinici, reći da je dosadna. Izvinućete joj se, a kada komšinica ode, pohvalićete dete što prepoznaje istinu  nećete ga tući, ali ćete mu objasniti da istine ne mogu uvek biti izrečene  jer nije došlo vreme, jer bi sukobi među ljudima bili ogromni. To je jedan od puteva osvešćivanja deteta o laži sveta, u kojem se našlo. Ovaj svet deca mogu spoznati, menjati, bolje samo u uslvima gde nema mesta štapu, ni šargarepi, ali ima radosnog rada, čitanja prvih knjiga, sticanja pravih znanja, iz knjiga ili preko dobrih medijskih sadržaja, konzumiranja prave umetnosti i iskrenih ljudskih razgovora .Vreme IZVORNE stvaralačke porodice je stiglo.
 
 
 PLIŠANA PORODICA ZAUSTAVLJA DUHOVNI RAST
 
Problem počinje onog trenutka, kada savremeni "plišani" roditelji, spontano stave pred ekran sasvim malo dete, a dete nije stiglo da upozna realni svet, i proceni ga istinama svoje "riznice".Dete imitira sve šo gleda, a mahom je reč o nasilju i samo nasilju. Nasilje zatrpava ulaz u riznicu" ljubavi i večnih istina. Roditelji ne shvate da su uzroci agresije i sukoba između roditelja i njih upravo sadržaji koje dete upija. Da bi se agresija, hiperaktivnost deteta, jednom rečju, posledice uticaja ekrana zaustavile, roditeji koriste ili štap ili šargarepu. Vrlo često su nemoćni pred jačinom ovog uticaja, da vrlo često predaju i prezaštite dete od reda. Noćima će se majka mučiti, deleći postelju sa detetom ljuljkajući ga i noseći satima na rukama, umesto da iskluči ekran i omogući detetu snove bez košmara, noćnog buđenja i vriske. Kada dođe vreme da isprave greške koje je počinila u neznanju, moraće da upotrebe i štap i šargarepu.
Muke sa hranjenjem počinju, jer roditelji ne poštju istinu, da dete zna kada i koliko treba da pojede, već ga hrani na silu, nekada uz štap, nekada uz šargarepu ,a najviše "prijateljskim" ubeđivanjem. Iz ove muke rađaju se stotine novih muka, koje opet zaustavljamo šargarepom ili štapom.
Uplašeni pričom o dečijim pravima, roditelji su zaljuljali klatno pa opslužuju dete, i gde treba i gde ne treba. Kada dođe vreme da dete nešto ipak treba da radi oko sebe, u kući... tada će opet morati da se upotrebi ili štap ili šargarepa ili višesatno verbalno ubeđivanje kako nije lepo što je dete lenjo, agresivno, nevasptano, pohlepno. A sve što imamo stvorili smo sami. Ušli smo u krug iz kojeg izlaza nema dok ne shvatimo da nam danas ne trebaju ni štap, ni šargarepa.
 
Milica Novković, autor PORODIČNOG BUKVARA
 
 
 
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Ove savete o deci svako mora da pročita!

Jevgenij Olegovič Komarovski je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pedijatara na teritoriji bivšeg SSSR-a. Doktor je medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor 15 knjiga o nezi deteta. Na vrlo razumljiv način izlaže dragocene informacije o zdravlju i vaspitanju dece, zbog čega uživa poštovanje mnogih roditelja.

Odabrali smo 14 citata pedijatra dr Komarovskog čiji su saveti pomogli stotinama hiljada ljudi:

1. 100% odraslih stanovnika zna kako se prave deca, ali 99,9% ne zna kako se stvaraju ljudi.

2. Psihičko blagostanje majke koja vodi brigu o detetu jeste najveći zadatak za oca. Tata je taj čija je obaveza da rešava probleme s rodbinom i komšijama.

3. Srećno dete je pre svega dete koje je zdravo, a tek potom dete koje ume da čita i svira violinu.

4. Srećno dete je dete koje ima i mamu i tatu, koji pak imaju vremena ne samo da vole dete nego da vole jedno drugo.

5. Ni veliki broj ni dobar glas pedijatara neće rešiti zdravstvene probleme deteta. To je nemoguće pre svega zato što njegovo zdravlje u daleko većoj meri zavisi od mame i tate nego od svih pedijatara zajedno.

6. Dete nikom ništa nije dužno.

7. Lično, kada mi dolaze roditelji bolešljive dece, često savetujem da nabave psa. Zato što je pas realan razlog da natera roditelje da dva puta dnevno izvedu i dete u šetnju

8. Ako je vaše dete cele godine bilo bolešljivo, ako nije trčalo, odlazak na selo (možda svega 30 km od grada raste šuma i teče reka), može imati bolji učinak na njegovo zdravlje nego letovanje na Sredozemnom moru, pa neka je i hotel s pet zvezdica.

9. Dete i treba baš takvo da bude – mršavo i aktivno.

10. Siguran sam u to da se većina dece rađa zdrava, ali da im zdravlje narušavaju… roditelji i medicinski radnici.

11. Kada se rodi beba – čovečji mladunac – ona je biološko stvorenje isto kao vuče, meče, prase… Zato je osnovni zadatak u prvoj etapi života da se držimo biologije da bismo kasnije prešli na razvoj sociologije.

12. Suština i ideologija jednokratnih pelena sastoji se u sledećem: detetu pelene nisu potrebne! Nego su potrebne majci!

13. Sreća i zdravlje porodice su najvažniji. Porodica treba da se ponaša ne shodno interesima deteta već shodno interesima porodice. Ja ne mogu da zamislim da moje dete dobije čokoladu i da je ne podeli na četiri dela.

14. Što je najvažnije: ti nisi centar svemira. Mi kao porodica – to je centar svemira. Dobri ljudi uvek, svuda i prema svima su dobri. Podeli sve dobro: raspoloženje, hranu, stvari. Ne kukaj.

Izvor: detinjarije.com

nedelja, 08 novembar 2015 01:43

Dečija moda-ST.GEORGE kolekcija jesen-zima 2015/2016

Objavila
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 

Ivana Ličina

Dečija kolekcija odevnih predmeta i asesoara, pod nazivom “CANDY”, vesela i razigrana, izradjena je u jarkim bojma od plemenitih materijala, kašmira, pamuka i vune.

Inspirisana je omotima davno zaboravljenih svilenih bombona, lizalica i slatkiša iz starih bombondžijskih radnji.
 
 
sreda, 28 oktobar 2015 20:13

Greške roditelja pri izgradnji autoriteteta

Objavila
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Dužnost svakog roditelja jeste da vaspita svoje dete i da ga nauči kako da razlikuje dobro i loše, dozvoljeno i nedozvoljeno. Da bi to što uspešnije uradio, roditelj mora pre toga da izgradi poštovanje prema autoritetu kod deteta, i da isti zasluži.

Prijavljivanje/Registracija