Šta je astma?

Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluca. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagađenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.)

Šta uzrokuje astmu i astmatične napade?

Jasan uzrok astme nije poznat, ali mnogi faktori rizika su povezani s pokretanjem astmatičnih napada. Ako postoji porodična istorija bolesti veća je verovatnoća da će pojedinci imati astmu. Nekoliko bioloških i ekoloških faktora takođe mogu da podstaknu napad astme.

Alergije u najvećem broju slučaja igraju ključnu ulogu kod pojave astmatičnih napada. Nakon izlaganja alergenu, telo ispušta hemikalije koje stvaraju uslove za napad astme. Uobičajeni alergeni u životnoj sredini su polen, grinje i žohari, bakterije, plesni, životinjska dlaka i perut životinja. Alergeni mogu poticati od hrane i prehrambenih aditiva. Istraživanja su pokazala da uobičajeni aditivi, kao što je monosodijum glutamat (MSG), npr,  mogu izazvati napad astme.

Zagađivači životne sredine iritiraju pluća i mogu izazvati reakcije slične onima uzrokovane alergenima. Uobičajeni zagađivači u zatvorenom prostoru povezani s astmom su duvanski dim, pesticidi, isparljiva organska jedinjenja (VOC), formaldehid i zapaljivi gasovi. VOC su prisutni u mnogim vrstama proizvoda za čišćenje, bojama, lepkovima i kozmetici. Formaldehid se isparava iz novog nameštaja, posebno onih od iverice i presovanog drveta. Zapaljivi gasovi dolaze od prostornih grejača, peći i kamina. Uobičajena spoljna zagađenja povezani s astmom su ozon, ugljen-monoksid, azot i jedinjenja sumpora, gde su industrija i automobilski izduvni gasovi glavni izvori ovih zagađivača.

Bakterijske infekcije često dovode do napada astme. Zbog alergena koje proizvode, kvasci takođe izazivaju alergijske reakcije koje mogu izazvati astmatične napade. Emocionalni stres, panika i anksioznost takođe mogu izazvati napad kod određenih osoba. Reakcije na emotivne situacije, kao što su smeh, plač ili galama, uključuju duboko, brzo disanje koje može izazvati napad astme.

Duboko, brzo disanje tokom vežbe takođe može da podstakne napad astme. Iako disanje može postati teško i neprijatno, za jednog astmatičara vežbe deluju blagotvorno na celokupno zdravlje. Preduzimajući odgovarajuće korake kako bi izbegli napad, većina astmatičara može u potpunosti učestvovati u fizičkim aktivnostima. Istraživanja pokazuju da udisanje hladnog vazduha može dovesti do oticanja disajnih puteva. Drugi vremenski uslovi, poput vetra i kiše, takođe mogu stvoriti probleme. Vetar distribuira polen i druge alergene u vazduhu, a kiša može da poveća nivo polena i buđi.

Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica. Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.  Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece. Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam. Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi. Porast atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata. Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme. Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore. U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju.

Šta se dešava sa disajnim putevima pri napadu astme?

Usled upalne reakcije u disajnim putevima dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi u disajnim putovima. To uzrokuje njihovo suženje i otežan protok vazduha, posebno pri izdisanju. Pri protoku vaduha suženim dišnim putovima disanje postaje čujno, javlja se “sviranje” u prsima ili fućkanje pri izdisaju. Zanimljivo je da je određen nivo upale pristan i van napada, a da se napadi javljaju kada se intenzitet upale pojača, posebno nakon intenzivnije izloženosti spoljašnim ili unutrašnjim uzročnicima (pokretačima astme).

Koji su simptomi napada astme?

Simptomi astme, odnosno simptomi koji mogu ukazivati na napad astme su čest kašalj, stezanje u grudima i teško disanje. Ovi simptomi se mogu pojaviti zasebno ili u kombinaciji s drugim simptomima. Znak da astma može biti prisutna, naročito kod dece, je prekomeran broj prehlada ili upale pluća, suvi kašalj, često buđenje usled nedostatka vazduha (ili zraka), šištanje kod disanja, .. Zbog toga što su ovi simptomi su uobičajeni kod drugih bolesti, astmu je često teško dijagnozirati. Prepoznavanje i smanjenje učestalosti i težine simptoma može sprečiti dalja oštećenja pluća.

Povezanost alergije i astme.

Astma i alergije su vrlo čvrsto povezani. Alergičan napad nastaje kada Vaš imuni sistem pogrešno identifikuje bezopasnu supstancu kao što su polen ili prašina kao opasnog napadača. Antitela napadaju alergen u pokušaju da zaštite Vaše telo od te materije. Hemikalije koje je oslobodio Vaš imuni sistem dovode do simptoma alergije kao što su zapušen nos, curenje iz nosa, itd. Kod nekih osoba ova ista reakcija takođe utiče na pluća i disajne puteve, što dovodi do astmatičnih problema.

Koliko je astma česta kod dece?

U svetu oko 5% odraslih osoba i 12% dece ima astmu. Sve do nedavno epidemilozi su beležili stalan porast obolelih posebno u industrijski razvijenim zemljama, da bi najnovije studije ukazivale na tendenciju stagnacije. Tako u Americi 13% dece ima astmu, u Velikoj Britaniji oko 15%, a u Australiji čak 30% dece boluje od astme. 

Kako se astma leči i kontroliše?

Astma je dugotrajna bolest koja se ne može izlečiti. Cilj lečenja astme je kontrolisati bolest. U tom kontekstu, kontrola astme će sprečiti hronične simptome, kao što su kašalj i nedostatak vazduha, smanjiti potrebu za lekovima, omogućiti da zadržite normalan nivo aktivnosti i da mirno prespavate noć ili u najgorem slučaju sprečiti napade astme koji mogu rezultirati posetom hitnoj pomoći ili hospitalizaciju.

Astma se leči na dva načina: dugoročnom kontrolom i lekovima koji rapidno olakšavaju simptome. Dugoročna kontrola pomože smanjiti upalu disajnih puteva i sprečiti simptome astme. Lekovi koji rapidno olakšavaju simptome rade upravo to – olakšavaju simptome astme koja može buknuti.

Vaše početno lečenje zavisi od težine astme. Popratno lečenje astme zavisi od toga koliko je dobar vaš akcioni plan za kontrolu simptoma i sprečavanje napada astme. Vaš nivo kontrole astme može da varira tokom vremena uz promene u vašem domu, školi ili radnim okruženjima. Ove promene su zapravo promene izloženosti faktorima koji mogu da pogoršaju astmu. Akcioni plan za borbu protiv astme daje smernice o pravilnom uzimanju lekova, izbegavanju okidača astme, praćenje vašeg stepena kontrole astme, reagovanje na pogoršanje astme i traženje adekvatne medicinske pomoći, kada je to potrebno.

Da bi se astma kontrolisala, sarađujte sa svojim lekarom da biste uspešno kontrolisali vašu astmu ili astmu vašeg deteta. Deca u uzrastu od 10 godina ili starija takođe bi trebali preuzeti aktivnu ulogu u kontrolisanju astme, što može da uključuje rad sa lekarom za lečenje drugih faktora koji mogu ometati kontrolisanje astme i naravno, izbegavanje stvari koje pogoršavaju ili aktiviraju astmu.

Međutim, pokretač astme koji ne bi trebali izbegavati je fizička aktivnost. Fizička aktivnost je važan deo zdravog načina života, naročito je važna za pravilan razvoj dece. Razgovarajte sa svojim lekarom o lekovima koji vam mogu pomoći da kontrolišete astmu i istovremeno ostanete aktivni.

Lečenje astme za određene grupe ljudi, kao što su deca, trudnice ili osobe kod kojih vežbanje ili posao izaziva simptome astme, mora se prilagoditi njihovim posebnim potrebama.

Kod  dece u čijim je porodicama zabeležena astma ili atopija, početni razvoj astme se može sprečiti izbegavanjem izloženosti pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, grinju, polenu…Savremena  terapija astme pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih noćnih i dnevnih simptoma i ostanu  fizički aktivni.

Iako astma nije izlečiva, promene u načinu života i pravilno uzimanje lekova može smanjiti učestalost i intenzitet napada astme, i time uveliko olakšati svakodnevne aktivnosti i unaprediti kvalitet života.

Izvori: najboljamamana svetu.com; steteskop.info; lekaronline.com