Bris ždrela

Potreban pribor: drvena špatula, komplet za uzimanje brisa, korpa sa kesom za odlaganje upotrebljene špatule

Uzimanje materijala: špatulom pritisnuti jezik; sterilnim brisom preći preko zadnjeg zida ždrela, tonzila i inflamiranih delova, stalno rotirajući bris oko svoje osovine. Uzeti i purulentni sadržaj ako je prisutan. Nakon uzimanja materijala, bris odmah staviti u sterilnu tubu.

• Adekvatna količina i broj uzoraka: nema značaja
• Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće
• Transport: u toku 2 sata na sobnoj temperaturi.
• Vreme između uzorkovanja i zasejavanja: treba da je što kraće, do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo (uzorak uzet na odeljenju u popodnevnim satima npr.) ili bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u frižideru do 24 sata. 
• Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 1-3 dana

Bris nosa

• Potreban pribor: komplet za uzimanje brisa i sterilni fiziološki rastvor
• Uzimanje materijala: Navlažiti bris sterilnim FR –om. Ubaciti bris oko 2cm u nozdrvu i uzorak uzeti rotirajući bris po nazalnoj sluznici.
• Adekvatna količina i broj uzoraka: nema značaja
• Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, (kada je moguće), kada su prisutni gnoj ili eksudat.
• Transport: u toku 2 sata na sobnoj temperaturi
• Vreme između uzorkovanja i zasejavanja: treba da je što kraće, do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u frižideru do 24 sata.
• Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 2-3 dana

KOMENTAR: Kulture prednje nosne šupljine su rezervisane za detekciju stafilokoknog i streptokoknog kliconoštva ili za lezije nazalne regije.

Bris usne duplje

• Potreban pribor: 2 kompleta za uzimanje brisa; korpa sa kesom za odlaganje upotrebljenog brisa.
• Uzimanje materijala: brisom prikupiti oralnu sekreciju ili ostatke sa površine lezije i taj bris odbaciti. Drugim brisom uzeti uzorak sa lezije, rotirajući ga i izbegavajući polja normalnog tkiva. Špatula može biti od pomoći da spreči kontaminaciju sa ostalih delova usne duplje.
• Adekvatan uzorak i metod uzorkovanja: bris sa inflamirane ili oštećene sluznice. Uzeti gnoj ako je prisutan.
• Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće.
• Adekvatna količina i broj uzoraka: nema značaja
• Transport: u toku 2 sata
• Vreme između uzorkovanja i zasejavanja: treba da je što kraće, do 2 sata. Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu. Ukoliko se zasejavanje odlaže, bris čuvati u frižideru do 24 sata.
• Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 2-3 dana

Sputum

• Pacijentu se daje sterilna flašica za uzorak i uputstvo kako da uzme uzorak;
• Najbolji je uzeti jutarnji uzorak sputuma: odmah po buđenju, pacijent treba da opere zube četkicom, bez paste za zube i ispere usta mlakom vodom, neposredno pre uzimanja uzorka iskašljaja.
• Pacijenta uputiti da duboko kašlje, da bi se dobio uzorak iz donjih partija respiratornog trakta. Dobijeni uzorak ekspektorisanog sputuma ispljunuti u sterilnu posudu, najmanje oko 1ml. Uzorak se dobija iz donjeg respiratornog trakta dubokim kašljanjem. Ukoliko je kašalj suv, od pomoći je inhalacija aerosola pre iskašljavanja. Pljuvačka i postnazalna sekrecija nisu prihvatljiv materijal.
• Vreme između uzorkovanja i zasejavanja: treba da je što kraće, do 2 sata. Uzorak čuvati na +4 C u frižideru; ukoliko se zasejavanje odlaže, uzorak čuvati u frižideru do 24 sata.
• Za bakteriološke analize potrebno je uzeti >1 ml; za mikološke analize 3-5 ml.
• Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 3-5 dana

Bris rane

• Potreban pribor: komplet za uzimanje brisa; korpa sa kesom za odlaganje upotrebljenog brisa.
• Uzimanje materijala: ranu očistiti sterilnim fiziološkom rastvorom, odstraniti kraste i nekrotični materijal, ako su prisutni. Brisom uzeti uzorak sa ruba lezije ili zida apscesa, rotirajući ga i izbegavajući polja normalnog tkiva. Bris natopiti sadržajem ruba rane
• Adekvatan uzorak i metod uzorkovanja: bris sa ruba rane ili zida apscesa. Kod hronične rane ( dekubitus), bolje je uzeti bioptički materijal ili punktat.
• Optimalno vreme uzimanja uzorka: pre antibiotske terapije, kada je moguće.
• Adekvatna količina i broj uzoraka: Bris natopiti u gnoj ili eksudat.
• Transport: vreme između uzorkovanja i zasejavanja treba da je što kraće, do 2 sata. Ako se zasejavanje odlaže na duže vreme od 2 sata, uzorak čuvati u frižideru, na 40C.
• Ukoliko je vreme od uzorkovanja do zasejavanja produženo ili bris treba transportovati do udaljene laboratorije, koristiti Ami-evu transportnu podlogu.
• Rezultati bakteriološke analize su dostupni za 3-7 dana

Pri upisu deteta u kolektiv, mnogi roditelji se prvi put susreću sa oblikom mikrobiološkog – parazitološkog ispitivanja, koje se zove «perianalni bris». Ova specifična metoda se, donekle, razlikuje od ostalih «briseva» – po načinu uzimanja, a još više po tome šta se njime dokazuje. 

Pri samom pominjanju crevnih parazita («glista»), kod mnogih ljudi se stvara osećaj nelagode. Iako u najvećem broju slučajeva medicinski problemi koje izazivaju paraziti nisu veliki, oni su odvajkada bili sinonim za nedovoljnu higijenu. Sama sumnja da dete «ima gliste», često roditelje dovodi do očaja. Da li baš uvek mora da bude tako?U mnoštvu crevnih parazita koji mogu da nasele digestivni sistem deteta i odraslih, svakako postoje i oni koji izazivaju ozbiljnije, pa čak i hronične zdravstvene probleme. Načini prenošenja i ulazna vrata parazita u organizam, simptomi koje izazivaju, kao i načini lečenja su vrlo različiti. Imajući to u vidu, posebno ćemo pomenuti parazita koji ne izaziva značajne zdravstvene probleme, ali koji ima najveći praktični značaj, budući da je učestalost javljanja kod dece višestruko veća nego kod svih ostalih zajedno. To je Enterobius vermicularis.Da bi se dete «inficiralo» ovom vrstom parazita, nisu potrebni posebni uslovi, kao ni kontakt sa životinjama. Dovoljno je igranje na otvorenom prostoru ili zaprljanim predmetima i, naravno, prljave ruke koje se prinose ustima. Tako uvek počinje priča o ovim dosadnim životinjicama.Crvići brzo naseljavaju tanko i debelo crevo domaćina, najčešće deteta koje ne pere redovno ruke. Crvići su mali i bledi, muški primerci su veličine oko tri do pet milimetara, a ženski oko osam do 13 milimetara – oni su i pokretljiviji, a njihovo prisustvo je nekada moguće otkriti i u stolici, golim okom. Odlika životnog ciklusa ove napasti je polaganje jaja van creva, a kao idealnu regiju pokretljiva ženka bira kožu oko analnog otvora. Polaganje jaja se vrši obično noću, što dovodi do osnovnog, najvažnijeg, a najčešće i jedinog simptoma bolesti, bolje reći prisustva ovog parazita – dete se intenzivno češe oko čmara. Ako sam čin češanja i svrab, na koji se dete nekada žali, a nekada ne – promakne roditeljima, obično su tragovi češanja prilično ubedljivi i uočljivi.

Dakle, ako se vaše predškolsko ili školsko dete (najčešći uzrast) žali na «svrab u guzi», ili primetite da je analna regija deteta raščešana, prvo pomislite na ovog parazita. Drugi simptomi su značajno ređi. Prisustvo ovih parazita može da izazove bolove u trbuhu, nekada jake i česte, pa čak (što je, ipak, vrlo retko) i do problema sa prohodnošću apendiksa («slepog creva»).Infekcija Enterobius-om uglavnom ima higijensko-epidemiološki značaj. S obzirom na opisan životni ciklus samog parazita, infekcija se relativno lako širi na ostale ukućane (rukama, posteljinom, predmetima), ili na drugu decu u kolektivu (na isti način). E, tu pomaže perianalni bris. To je osnovno dijagnostičko sredstvo kojim se Enterobius dokazuje.

Ova vrsta brisa se uzima pri upisu dece u kolektiv, pri redovnim bakteriološkim kontrolama u kolektivima, kao i uvek kada postoji sumnja na prisustvo ovih parazita.Sama tehnika uzimanja materijala se razlikuje u odnosu na druge briseve, na primer ždrela ili nosa, i podrazumeva uzimanje otiska analne regije na lepljivu traku, nakon čega se posmatranjem pod mikroskopom dokazuje prisustvo jaja ili (ređe) odraslih jedinki ovog crvića. U slučaju pozitivnog brisa, savetuje se da dete ne ide u kolektiv do okončanja medicinskog tretmana.Kako se Enterobius leči? Lečenje je prilično jednostavno, ali ima pravila:

• Lekove (Mebendazol – Vermox ili Albendazol) uzimaju svi članovi porodice. Uzimaju se dve pojedinačne doze leka: po jedna tableta (ili sirup) u intervalu od sedam dana, što diktira životni ciklus parazita. Tek nakon druge doze, dakle bar sedam dana nakon prve, bris može da se ponovi. Mnogi iz preventivnih razloga savetuju još jednu dozu, mesec dana od prve.
• Uvek se insistira na maksimalnoj higijeni u svim kolektivima gde je dete – nosilac boravilo (kod kuće ili u kolektivu), što podrazumeva detaljne higijenske mere vezane za posteljinu, ležajeve i predmete koje dete koristi.
• Striktno pranje ruku sprečava još jednu neprijatnost – mogućnost da osoba samu sebe ponovo zarazi unošenjem jaja sopstvenim rukama (takozvana autoinfekcija).Dakle, kod svake sumnje da se kod deteta radi o ovoj vrsti infekcije, relativno jednostavnim metodama dijagnostike i lečenja – problem se trajno rešava, a dete i roditelji lišavaju neprijatnosti.