Koštano-mišićni sistem dece u razvoju pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora podložan je defomacijama. Nasleđe i loše navike u držanju, preteške školske torbe, kratkovidost, neadekvatne školske klupe i stolice, nedovoljna fizička aktivnost dovode do poremećene statike kičmenog stuba što za rezultat ima pojavu kifoze, skolioze i lordoze. Nagli rast dece u pubertetu nepovoljno utiče na razvoj već prisutnih deformacija.

Kifoza

Kifoza - kyphosis je deformitet koji karakteriše povećanje fiziološke krivine grudnog dela kičme prema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti pršljen, a njena posledica je kifoza. Kifoza ili grba može biti zaobljena kada je grade više pršljenova i nazivamo je kifozom okruglih leđa. Takođe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena.

Postoje tri razloga nastanka kifoze :slabost leđnih mišića,sniženje prednjeg dela kičme nastalo usled poremećaja na korpusima i ligamentima,bol u predelu kičme koji izaziva kifozu i refleksni spazam u cilju smanjenja bola.

Kifoze u etiološkom smislu dele se na:

• položajne (posturalne)
• strukturalne

Položajna kifoza se može javiti u svakom životnom dobu i povezane su sa lošim držanjem tela (nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju, čitanju ili radu). One mogu voljno da se isprave i nestaju pri ležanju na trbuhu.

Strukturne kifoze kod dece se mogu razviti na bazi rahitisaili usled slabosti mišića leđa, zbog brzog rasta ili preležane iznurujuće bolesti. Kod adolescenata su okrugla leđa posledica osteohondroze. Oštrougla kifoza je posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma pršljenova. 

Kod kifoze glava se naginje napred, ramena se pomeraju napred i nadole, lopatice uzdižu kao krila, dok se trbuh ispupčava put napred. U početku je kifoza mobilna, a kasnije fiksirana. Položajna kifoza je bezbolna, a strukturna može biti bolna.

Najvažniji deo lečenja je u stvari profilaksa, sprečavanje deformiteta. Kod mobilnih kifoza treba ojačati mišiće i popraviti držanje tela vežbama mišića trupa, vežbama disanja, tvrdim i ravnim ležajem, podesnom stolicom, masažom i igrama koje deluju protiv kifoze (balet). Kasnije mogu biti potrebni aparati za istezanje (ekstenzija). U krajnjem stadijumu, kada postoje promene na kostima i zglobovima zbog kojih se ne može sprečiti ukočenost preostaje samo nošenje podupirača, da bi se sprečilo pogoršanje deformiteta.

Skolioza

Skolioza je najčešći deformitet. Kod njega je kičmeni stub savijen u stranu, a kičmeni pršljenovi rotirani u odnosu na središnju liniju, najčešće u grudnom, a nekada i u lumbalnom delu kičme. Može biti:

• jednostruka u obliku slova "C"
• dvostruka kada se kičma krivi na obe strane kao slovo "S"
• vrlo retko trostruka.

Nekada deca imaju samo skoliotično držanje tela (funkcionalna skolioza). Ona mogu voljno da isprave kičmu, jer nema fiksnih promena. Takođe se krivina gubi kada se saviju ili legnu, a rendgenfrafski se vidi da nema rebarne grbe i rotacije pršljenova. Stanje se ne pogoršava i može da se ispravi vežbama.

Veći je problem kada deca ne mogu voljno da isprave kičmu (strukturna skolioza). Iskrivljrnost kičme se održava u svim položajima. Krivljenje je uvek praćeno rotacijom i trajnim promenama pršljenova i kičme u celini. Grudni koš je deformisan i u teškim slučajevima je zbog toga ugrožen rad srca i pluća. Deca se obično javljaju lekaru iz estetskih razloga, a retko se žale na bolove i zamaranje. 

Skolioza može da nastane u različitom uzrastu, ali je najčešća od desete godine do završetka rasta (adolescentna skolioza). Iskrivljenost kičme je najčešće u grudnom delu, pri čemu je ona obično izbočena u desno. Stanje se pogoršava tokom rasta. Ako se rano postavi dijagnoza i započne lečenje, stanje se obično može popraviti vežbama. Kod umereno teških deformiteta koriste se mideri, a u najtežim slučajevima lečenje je hirurško.

Znatno ređe skolioza nastaje u uzrastu od četvrte do devete godine života (juvenilna skolioza). Deformitet obično nastaje u grudnom delu kičme, stanje se pogoršava i mora da se leči. Deformitet koji nastaje od rođenja do treće godine se u 90% slučajeva povlači i bez lečenja (infantilna skolioza).

U retkim slučajevima skolioza je urođena i nastaje kao posledica poremećaja u razvoju pršljenova. U tom slučaju se deformitet sporo, ali neumirtno pogoršava. Vežbe poboljšavaju loše držanje i održavaju pokretljivost kičme, ali ne mogu da spreče nastanak skolioze. Izvesna korist se postiže Milwauke miderom, ali je ipak neophodno hirurško lečenje.

Nekada je skolioza posledica oštećenja motornog neurona (neuropatska skolioza), javlja se rano, napreduje nezavisno od rasta deteta i leči se isključivo hirurški. Hirurško lečenje je neophodno i kada je skolioza posledica poremećaja mišića (hipotonija, atonija i atrogripoza).

Za razliku od ostalih deformacija kod kojih je uzrok uglavnom očigledan, skolioze su u najvećem procentu nepoznate etiologije pa je teško predvideti kako će napredovati što otežava lečenje i davanje prognoze. Na žalost nekada i pored svih preduzetih mera prevencije i adekvatnog lečenja ostaju trajne posledice na koštano mišićnom sistemu. Zato je jako važno što ranije otkriti deformitet jer to daje veće šanse za uspeh u lečenju.

Lordoza

Lordoza je prenaglašena krivina u lumbalnom delu kičme (u krstima). Uglavnom je posledica slabosti trbušnih mišića, ali i deformiteta stopala i kolena koji dovode noge i karlicu u nepravilan položaj što se kompezuje naglašenom krivinom u lumbalnom delu kičme. Kada posmatramo dete sa strane (iz profila) uočićemo veliki stomak čak i kod izrazito mršave dece što su u stvari jako oslabljeni i istegnuti trbušni mišići. Iako se ne smatra ozbiljnim deformitetom kod dece i često se ne leči, a kod gojazne dece prođe i neprimećen, zbog narušene statike čitavog tela u odraslom dobu je "slaba tačka" na kojoj se javljaju bolovi i degenerativna oboljenja.

Kokošje grudi

Nepravilnosti u razvoju grudnog koša se manifestuju kao "kokošije grudi" (izbočene) i "levkasti grudni koš" (udubljene grudi). Ovaj deformitet zbog nepravilnog položaja rebara smanjuje ventilaciju pluća i često je udružen sa deformitetima kičmenog stuba.

Lecenje

Lecenje zavisi od tipa i stepena deformiteta.Prema važećim stavovima, ukoliko se radi o manjem deformitetu  tada je pacijenta neophodno samo redovno kontrolisati na svakih 3 do 6 mjeseci. U slučaju većeg stepena zakrivljenosti kičmenog stuba i shodno stepenu deformiteta preduzimaju se terapijske mere – korektivne vežbe,ortopedske mere-nosenje midera (kada je ugao krivine između 20° i 50°).  Od 50° pa naviše lečenje je hirurško. Takodje je i bavljenje sportom ,vrsta lecenja.Dete se najcesce upućuje na korektivnu gimnastiku. To su terapijske vežbe koje imaju za cilj ponovno uspostavljanje narušene ravnoteže između koštano zglobnog sistema i mišića. Ukoliko to nije moguće u potpunosti, treba sprečiti dalju progresiju deformiteta. Korigovanje deformiteta kičmenog stuba je dugotrajan proces koji zahteva veliko angažovanje kako medicinskih radnika tako i deteta i njegovih roditelja.

Izvori: porodicnilekar.net, centarsm.co.rs