Leg–Kalve–Pertesova (Legg–Calvé–Perthes) bolest (LKPB) je sindromosteonekroze glave butne kosti kod deteta koje raste. To je bolest koja sejavlja kod više clanova jedne porodice,i to pet puta cešce kod decaka, uglavnom u uzrastu od dve do cetrnaest godina.

DIJAGNOZA

Bolest se klinicki najcešceispoljava hramanjem sa bolom u kuku i projekcijom tog bola u butinu ili koleno. S pogoršanjem procesa javljaju se igeganje i skracenje noge. Ogranicena abdukcija, unutrašnja rotacija i blagafleksiona kontraktura od oko 20 stepeni skoro uvek se uocavaju u ranoj fazibolesti. S obzirom na to da se slicna klinicka slika beleži i kod akutnogprolaznog sinovitisa kuka i drugih patoloških stanja kuka, uvek je neophodnouraditi dopunska dijagnosticka ispitivanja. Najsigurnija, najpouzdanija inajlaksa za izvodjenje i interpretaciju je klasicna radiografija. Snimci se prave u antero-posteriornom i žabljem lateralnom položaju. 

Na osnovu radiološke slikenapravljeno je i nekoliko metoda za odredjivanje stepena, odnosno faze bolesti,kao i nekoliko klasifikacija za procenu rezultata lecenja. Prema procenipocetnog oštecenja najznacajnije je odredjiivanje razvojne faze bolesti(sinovitis, kondenzacija, fragmentacija i restitucija)

Stadijum sinovitisa traje kratko(nekoliko nedelja) i pracen je bolom i kontrakturom. Na radiogramu se vidiproširenje zglobnog prostora, scintigrafski se potvrdjuje manje nakupljanje, analaz magnetne rezonancije pokazuje smanjeni signal. U fazi kondenzacije nekroticnideo glave femura kolabira i radiografski se prikazuje kao manji s povecanomgustinom. Ovaj period traje 6-12 meseci. U fazi fragmentacije, odnosno u faziozdravljenja dolazi do resorpcije avaskularne nekroticne kosti, ko ja se na radiogramuprikazuje u vidu polja deosifikacije. Tokom ovog perioda, koji traje od jednedo dve godine, veoma cesto se pojavljuje i deformacija glave. U fazi restitucije formira se nova kost; najcešce kao posledica nastaje koksa magna (coxa magna). 

LEČENJE

Osnovni zadatak u lecenju LKPB jeste da se sacuva sfericnost glave femura. Prva faza lecenja je smirivanje sinovitisa i poboljšanje obima pokreta. Sledeci zadatak je obezbedjenje sadržanosti kuka. To se može postici abdukcionim ortozama, varizacionom osteotomijom femura i osteotomijama ilijacne kosti (Salterova, trostruka kod starije dece, Kjarijeva kod kokse plane i ostalih slucajeva gde se ne može postici sfericna kongruencija zgloba). Nekada je neophodno kombinovati osteotomiju ilijacne kosti i femura. 

Za lecenje abdukcionim ortozama neophodna je dobra saradnja dece i roditelja za dugotrajno lecenje (12-18 meseci) i da je bolest u fazi fragmentacije, kada je dovoljno biološki „plasticna”. Rezultati ovakvog lecenja se cesto kompromituju razvojem raznih psihosocijalnih problema i nedovoljnom istrajnošcu. Varizacionim osteotomijama femura postiže se odlican anatomski rezultat, ali uz skracenje noge, pozitivan Trendelenburgov znak i geganje. Lecenje osteotomijama karlice se pokazalo kao najbolje buduci da pruža vecu sadržanost i da su i anatomski i funkcionalni rezultati dobri. 

Deca  mlađa od četiri godine kod koje je dijagnostikovano veoma malo oštećenje se ne leče. Svi oni kod kojih je oštećenje izrazenije i uzrast stariji od četiri godine, a u abdukciji se može postići sadržanost i očekuje se sferična remodelacija glave femura, leče se alternativno Salterovom (Salter) osteotomijom karlice, kombinacijom Salterove osteotomije karlice i skraćenja femura ili trostrukom osteotomijom karlice. Bolesnici kod kojih se u abdukciji ne može postići sadržanost zbog izražene ekstruzije i zdrobljenja leče se Kjarijevom (Chiari) osteotomijom karlice.