Beograd -- Odbor za prava deteta usvojio zaključke kojima je uputio zahtev ministarstvima i Zaštitniku građana da se izjasne o predozima za suzbijanje vršnjačkog nasilja.

Reč je o merama za suzbijanje vršnjačkog nasilja iz inicijative za donošenje "Aleksinog zakona" koje bi trebalo da dostave skupštini na izjašnjavanje.

Zahtev će biti dostavljen Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Zaštitniku građana.

Prema rečima predsednice Odbora, Maje Gojković Srbija se ratifikacijom konvencije o pravima deteta obavezala da će zaštiti decu od svih oblika nasilja, zlostavljanja zloupotreba i zanemarivanja kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet.

Ona je istakla i da Odbor za prava deteta izražava zabrinutost zbog sve učestalije pojave vršnjačkog nasilja u školama i apeluje na sve nadležne organe i ustanove koje se bave obrazovanjem i vaspitavanjem dece i mladih da utiču na formiranje stavova o neprihvatljivosti ovakvog vida ponašanja.

Odbor je na današnjoj sednici razmotrio inicijativu za izmenu seta zakona u javnosti poznatoj kao “"Aleksin zakon" i konstatovao neophodnost dodatnog unapređenja u oblasti prevencije i intervenciji u zaštiti dece od vršnjačkog nasilja”, rekla je Gojković.

Pojasnila je da su ti zahtevi formulisani na osnovu inicijative, koju je podnela Dragana Ćorić, kreatorka zakona, a koja je prisustvovala sednici Odbora.

Ćorić je Odboru predložila više mera koje bi sprečile i preventicno delovale na vršnjačko nasilje.

Među njima su, kazne za roditelje, između ostalog i zbog neodazivanja kada ih škole pozovu, zatim ukidanje licenci direktorima i nastavnom osoblju zbog lošeg reagovanja.

Potrebno je, kako je rekla, i formiranje koordinacionog tela koje bi se bavilo vršnjačkim nasiljem.

Svoje izlaganje, Ćorić je započela pričom, koja je potresla članove Odbora, priznajući da je i sama bila žrtva vršnjačkog nasilja.

Izvor: b92

Dečija nedelja 2015 – Opšti ciljevi dečije nedelje su:

• skretanje pažnje najšire javnosti na prava i potrebe dece;
• ukazivanje na odgovornost koju porodica, škola, država i njene institucije imaju u zaštiti dece, i ostvarivanju njihovih prava;
• prezentacija do sada postignutih rezultata;
• ukazivanje na primere dobre prakse i probleme u ostvarivanju prava dece;
• podsticanje intersektorske saradnje u stvaranju uslova za poštovanje prava, i optimalni razvoj svakog deteta;
• promocija aktivnog učešća dece u donošenju odluka koje se njih tiču;
• pokretanje inicijativa i novih akcija koje doprinose poboljšanju položaja dece u Republici Srbiji, i ostvarivanju njihovih prava.

Osnovni koncept Programa Dečje nedelje zasnovan je na konceptu prava deteta, koji se od kada je uveden u normativni sistem Republike Srbije, konstanstno unapređuje.
Tema i programske aktivnosti Dečje nedelje se zasnivaju na relevantnim međunarodnim i nacionalnim dokumentima i propisima, kao i važnim zadacima u procesu pridruživanja EU.

Osnova za planiranje i realizaciju aktivnosti u toku Dečje nedelje je Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija, usvojena 1989., a stupila je na snagu 1990. godine.

Završni dokument „Svet po meri dece“, usvojen 2002. godine na Specijalnom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predstavljao je ključnu vezu sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija i dao jasne smernice za oblikovanje sveta koji će prava deteta priznati, promovisati, zaštititi, kao i razvijati uslove za njihovo dostizanje.

Nacionalni plan akcije za decu (NPA) predstavlja strateški dokument Vlade za kreiranje politike prema deci. Glavni cilj je obezbeđivanje ravnopravnosti i dostupnosti kvalitetnih i efikasnih javnih službi za decu. Ovaj dokument pratili su lokalni planovi akcija za decu.
Porodičnim zakonom u nacionalni pravni okvir ugrađeni su glavni principi Konvencije o pravima deteta, i to: pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju i pravo na nediskriminaciju.

Kao jedno od savetodavnih tela Vlade, od 2002. godine postoji Savet za prava deteta.

Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, Vlada je donela 2005. godine, a usledili su dokumenti koji doprinose socijalnoj i obrazovnoj integraciji dece sa smetnjama u razvoju, unapređuju dostupnost
obrazovanja i podižu njegovog kvalitet, uz posebnu pažnju koja se poklanja deci iz marginalizovanih grupa. To je dalo opšti okvir za konkretne mere koje vode stvaranju savremenog inkluzivnog društva.

Tokom 2012. godine osnovan je Odbor za prava deteta kao posebno radno telo Narodne Skupštine, i usvojena Strategija obrazovanja do 2020. godine.
U okviru institucije Zaštitnik građana nalazi se zamenik koji se bavi pitanjima prava deteta.

Uz svest o potrebi stalnog unapređivanja položaja deteta u našem društvu, sve postojeće propise i strateške planove treba unapređivati i smatrati ih instrumentima razvoja, koji doprinose boljoj koordinaciji svih pojedinačnih mera i aktivnosti u cilju ostvarivanja i zaštite prava deteta, na nacionalnom nivou.

Manifestacija će programskim aktivnostima doprineti jačanju svesti o potrebi daljeg unapređivanja društvenih uslova za život u stabilnoj i socijalno sigurnoj porodici, kao i daljem razvoju usluga za podršku porodici, bilo da su preventivne ili intenzivne.
Dečja nedelja je prilika da se o ovoj temi govori, i izvrši analiza postojećeg stanja u cilju podrške razvoju podsticajnijeg socio-ekonomskog okvira za život deteta u porodici i preveniranju izdvajanja iz nje. To je i prilika da se na republičkom i lokalnom nivou podstaknu konkretne aktivnosti sa ovim ciljem.

Izvor:http://roditeljsrbija.com

Predlogom budućeg građanskog zakonika majke će imati pravo na mesečnu naknadu do punoletstva trećeg deteta, a visina sume iz demografskog fonda zavisiće "od mogućnosti budžeta Republike Srbije".