Sa odrastanjem deca daju sve više značaja popularnosti u vršnjačkoj grupi. Istraživanja pokazuju da ispod 10 procenata dece pokazuje želju da bude popularno u prva tri razreda osnovne škole. Međutim, sa uzrastom taj procenat znatno raste i dostiže vrhunac u periodu rane adolescencije, između petog i osmog razreda, kada popularnost u okviru vršnjačke grupe postaje jedan od važnijih prioriteta.

Ko su popularna deca? Popularnu decu vršnjaci najčešće opisuju kao kao bogatu, dobrog izgleda, veštu u sportu, dobro obučenu ili zabavnu. Kao jedan od bitnih elemenata popularnosti navodi se naša sposobnost da se sprijateljimo i družimo sa drugom popularnom decom. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji razlika između dece koja su stekla popularnost „prosocijalnim ponašanjem“ i dece koja skreću pažnju na sebe „antisocijalnim ponašanjem“. U prvu grupu spadaju deca koja svojim dobrim veštinama u komunikaciji uspevaju da pridobiju veliku pažnju vršnjaka. Drugoj grupi, često pripadaju tzv. „opasni momci“, koji mogu da postižu dobre rezultate u sportu ali imaju nisko školsko postignuće. Prema proceni odraslih, deca u ovoj grupi se ne ponašaju na prihvatljiv način, krše postavljene društvene norme i često upadaju u probleme. U ovoj grupi se nalaze socijalno manipulativni dečaci i devojčice koji u komunikaciji sa vršnjacima kombinuju ljubaznost i „niske udarce“ da bi poboljšali svoj socijalni status. Prisutna je tendencija ka spletkarenju i omalovažavanju „drugačije“ dece.

Da li možemo da postanemo popularni? Deca često razmatraju strategije kako da postanu popularnija. Tinejdžeri najčešće pokušavaju da dostignu „viši status“ promenama u oblačenju, izlascima sa suprotnim polom ili druženjem sa popularnom decom. Kod pojedine dece se registruje bunt i tendencija ka ispoljavanju fizičke agresivnosti. Međutim, to što imamo cilj da postanemo popularni ne znači da će to zaista promeniti naš status. Ispitivanje na populaciji dece šestog razreda je pokazalo da pojačano ispoljavanje agresivnog ponašanja može da donese „poene“ prethodno popularnoj deci ali ukoliko deca koja nemaju popularnost pokušaju da primene iste strategije, to im neće pomoći da ostvare željenu promenu statusa. 

Da li je popularnost dobra? Biti u centru pažnje vršnjačke grupe izaziva snažno osećanje moći kod deteta ali ima i svoje mane. Istraživanja pokazuju da je popularnost često povezana sa rizičnim ponašanjima kao što su pušenje, konzumiranje droga i rana seksualna aktivnost. Dodatno, popularnost ne znači da smo voljeni u vršnjačkoj grupi. Jedna studija je pokazala da je samo 9 procenata popularne dece voljeno u okviru šire socijalne sredine. Fokusiranje samo na popularnost može dovesti do poremećenih odnosa sa okolinom jer se dete isključivo fokusira na ostvarivanje ličnih ciljeva, zanemarujući ciljeve usmerene ka zajednici.

Sugestije za roditelje. Nemojte olako da odbacite detetove brige u vezi popularnosti jer je to za tinejdžere, u periodu kada traže svoje mesto van porodičnog okruženja, veoma važna tema. Razgovarajte sa detetom o životnim vrednostima, naglašavajući da je ulaganje u prijateljstva mnogo važnije od popularnosti.

Autor:
dr Olja Dukić - Senior Consultant

e petice!

Zamislite da dođete bolesni kod lekara pa mu lepo opišete dijagnozu koju ste sami sebi odredili, uz pomoć interneta, naravno, objasnite mu kako ste se lečili, opet uz konsultacije interneta, ali eto, nije vam baš nešto uspelo pa vam je sve lošije i lošije pa nek’ lekar prepiše neke tablete za tu vašu bolest. I onda vas lekar pregleda i ustanovi da uopšte nemate tu izguglanu bolest već neku sasvim drugu i da ste samo pogoršali stanje. Lekar je lekar zato što je studirao minimum 6 godina. I zato mu se ne mešajte u posao.

Ili, druga situacija. Nešto vam lupa u autu i vi se idete igrati mehaničara, dignete haubu i čeprkate gde ne treba. Naravno sredite auto tako da liči na Kremenkov i kad ga došlepate mehaničaru ovaj počupa pola kose zbog štete koju ste sami sebi napravili. I mehaničar je mehaničar zato što se za to školovao. I zato što zna šta radi i kako radi i zašto baš tako radi. I zato mu se ne mešajte u posao.

Pisanje

Mnogo roditelja jednostavno obožava da se petlja u posao učitelja. Uče decu da pišu pre nego što krenu u školu. Nema veze što ih ne nauče pravilno da drže olovku, važni su ako im dete piše. To što će ih u školi učiti da pišu drugačijim potezima, pravilnim redosledom oblikovanja slova i novi slovopis, to nikog nije briga. Učiteljice, po pravilu, moraju ispravljati pisanje slova I, M, N, A, T…

Zapravo, sva slova koja imaju ravnu crtu klinci pišu, po roditeljskim Gugl uputstvima, odozdo prema gore, a olovku drže ko da je kramp. Slovo ‘O’ redovno se započinje odozdo pa u smeru kazaljke na satu – dakle opet pogrešno. I onda se učitelj zapita zašto je presedeo sate i sate na stručnim usavršavanjima kad roditelji znaju sve i naprave štetu pre nego dete dođe u ruke učiteljice.

Rezervni listići

Mnogo roditelja kupuje rezervne listiće i nastavne materijale kako bi se kod kuće igrali učitelja. Kopaju po učiteljskim grupama i stranicama i skidaju listiće tamo objavljene. OK, lepo je da se vodi briga o detetovom napretku u školi, ali polako ljudi!

Ako učiteljica zada više zadataka odmah se nađu oni koji skaču na zadnje noge i tužakaju stručnim službama i direktorima ili tračaju međusobno vešticu koja maltretira decu s gomilom zadataka. Zašto? Zato što onda roditelji ne stignu s klincem rešavati te dodatne zadatke koje su nabavili. Ko je tu lud?

Ima i učitelja koji svojim učenicima zadaju toliko malo zadataka da to deca odrade za vreme  velikog odmora. Onda nadobudni roditelji sami kod kuće smišljaju zadatke i pričaju kako učiteljica ne radi, kako je lenja i opet idu da se žale nadležnima.

Ko bi svima ugodio? Daš domaći zadatak – ne daš domaći zadatak, ne valjaš svakako.

Učenje unapred

U nastavi postoje određeni postupci i metode, redosled učenja nekog gradiva s razlogom. Bitnim razlogom. I nije uvek sve učenicima odmah jasno i, da, često im je vrlo teško. Dok ne usvoje i shvate.

Međutim, nestrpljivi roditelji žele da dete odmah i sada sve zna pa krenu kao margarin u sve da se mešaju. Preskoče par meseci gradiva koje bi dete u školi svladavalo i ‘stručno metodički’ nauče dete potpuno pogrešnom postupku.

I onda dete dobije slabu ocenu iz znanja zato što nije moglo da se snađe, jer je na jedan način objašnjavao roditelj, a na drugi način učitelj. I onda dođe besan roditelj u školu i vrišti na učiteljicu jer ‘dete kući sve zna’. Začarani krug. To mešanje u učiteljske metode i postupak liči na samolečenje samodijagnostikovane bolesti.

Normalni roditelji i oni drugi

Učitelji na roditeljskim sastancima drže predavanja roditeljima kako pomoći detetu u učenju, ali ponekad bez učinka, jer, zna se, misli svako da je učitelj biti lako. Zaista su retki roditelji koji jasno i glasno zamole učitelja da im pokaže i objasni način na koji bi mogli raditi s detetom. Koji ne uzimaju stvar u svoje ruke i brljave po metodici. Koji ne insistiraju da im klinac mora imati sve petice.

– Ja kod svog sina ne priznajem ocenu manju od 5.

– Gospođo, a jeste li Vi imali sve petice u osnovnoj školi?

– Hahaha, ne, ja sam Vam, znate, prolazila s 3.

Ali zato sad dečju psihologiju, pedagogiju, metodiku poznaju savršeno.

Znamo da niko ne može voleti dete više od roditelja, ali isto tako, niko im ne može naškoditi više od roditelja, a često iz najbolje namere.

Ovo sigurno ne znači da roditelji treba da se isključe i sve prepuste učiteljima, već da podstiču saradnju, traže savet i interesuju se za svoje dete. Da ne zaključuju sami, već da se konsultuju i pitaju. To nije najbolji, već jedini način da učinite najbolje za obrazovanje svog deteta.

Izvor: varazdinski.rtl.hr

Oni su godinama listali Pravopis, a onda su shvatili da sa njim mogu samo da se slikaju. Njihov doprinos očuvanju srpskog jezika i pravopisa izgleda potpuno drugačije. „Želeli smo da napravimo jednu zaraznu aplikaciju koja će biti korisna i pomoći deci da nauče pravopis“. Za izradu ove igrice trebalo im je godinu i po dana, ali i mnogo godina iskustva i rada sa učenicima.

„Jednostavno, kada pogledate naš školski program, videćete da nemamo dovoljno časova koji nam omogućavaju da sa učenicima vežbamo pravopis“, kaže Milan Petrović, profesor srpskog jezika.

Od primera mnogih reči i izraza koje pogrešno koristimo napravili su zadatke koje bi igrač u igrici trebalo uspešno da reši kako bi osvojio što više poena i dobio titulu štrebera, bibliotekara ili spasitelja pravopisa.

Upotrebu malog ili velikog slova, odvojeno ili spojeno pisanje reči kontroliše Vučilo – glavni junak igrice, koji nije profesor u školi već neko od koga možete da učite i ko će vremenom da nagradi vaše znanje.

Igrica je zaista zarazna, a mi od srca preporučujemo klincima, ali i odraslima da, ako već moraju da se druže sa svojim mobilnim telefonima, to čine tako što će raditi nešto korisno.

Igrica je još u beta verziji (nije u potpunosti završena), pa se ne može preuzeti u Android prodavnici na telefonu. Ali je zato dostupna na Vučilovom sajtu. Otvorite ovaj link sa telefona, preuzmite igricu i proverite svoje znanje: http://www.vucilo.rs/download/ 

Izvor: Zelena učionica / Bulevar B92

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.

 Kako kaže novo istraživanje, nije sve u inteligenciji. Kada se radi o uspehu u školi, to nije ni izdaleka dovoljno. Mnogo više uticaja ima ličnost i karakter deteta nego inteligencija.

Poštovana, imam devojcicu od 6 godina, bili smo na sistematskog između ostalog i kod logopeda. Logoped nam je napisao da postoji disfazija ... iskreno tražila sam po net - u i otprilike sam shvatila šta je suština. Pa me zanima sledeće: koliko to može biti opasno, i da li zaista je može da se prevaziđe sa vežbanjem, logoped nam je rekao da igramo igru slovo na slovo, da je pitam  na koje slovo počinje zadata reč ... da pričamo priču,  ja da krenem ona da nastavi .. ili ona da krene a ja da nastavim ... Mene zaista zanima da li to može se prevaziđe sa ovim vežbama jer nije nas poslala dalje da to radimo u saradnji sa logopedom do polazka u školu. Iskreno jako sam uplašena. Da napomenem da moja devojčica je jako stidljiva, kada priča, priča ali ne mnogo glasno, a i zbog nedostatka zubića gornje i donje jedinice zna da joj pobegne neko slovo. Da li je to zabrinjavajuće? Da li ce imati problem kada bude krenula u školu oko čitanja i pisanja? Objasnite mi ako možete detaljnije šta mogu da učinim, kako da joj pomogne. Unapred hvala

- Ako je logoped napisao da Vase dete ima disfaziju, morate se za dalji rad obratiti logopedu jer disfazija zahteva duži i temeljniji rad sa stručnjakom koji Vi možete nastaviti kod kuće. Kao što sam u predhodnom odgovoru napisala, to je razvojni problem koji se prevazilazi sazrevanjem, ali može da se desi da se u školskom periodu jave teškoce sa čitanjem (disleksija) i pisanjem (disgrafija) i da dete počne da uviđa svoj problem i počne da se povlači u sebe, što je priznaćete, jako loše. Zato, potražite logopeda i krenite da vežbate!

Povežite slova sa zvukovima 

Dete od svoje četvrte-pete godine života pa na dalje započinje slova da povezuje sa zvukovima koje ona proizvode, a kako biste poboljšali razumevanje znakova i zvukova, igrajte se igru sricanja, što je vrlo jednostavno i zabavno za decu. Smislite neku jednostavnu reč i svaki član porodice neka je sriče usmeno ili pismeno. Reči neka budu jednostavne, sa manje slova - pas, kit, cvet, mačka... 

Da li vam škole za trudnice zaista mogu uveliko pomoći? Saznajte šta nude i zašto ih preporučuju.

Dokumentacija potrebna za upis deteta u skolu :

-izvod iz maticne knjige rođenih ( overen prepis ili fotokopiju koja moze biti starija od 6 meseci)

-potvrdu da je dete pohađalo obavezni pripremni predskolski program u trajanju od najmanje 4 sata u toku devet meseci. Potvrda se dobija u predškolskoj ustanovi koju je dete pohađalo

-potvrda o prebivalištu

-potvrda od lekara da je dete vakcinisano i zdravo