Bilo je to jedno sasvim uobičajeno popodne. Čovek je oblačio kaput ispred svog ogledala spremajući se da ide na poslovni sastanak. U jednom trenutku, učinilo mu se da je video odraz sebe kada je bio dete. Znao je da neće moći da se izvuče. Deca su uporna…

Želiš li da se igramo? – upitalo je dete sa osmehom na licu.
Umoran sam… – odgovorio je čovek tiho. – …a i nemam nekih dobrih ideja za igranje.
Želiš li da maštamo? – začuo se glas ponovo.
Nemam vremena za to. – odgovorio je čovek nervozno. – Žurim na jako važan sastanak.
Želiš li da budemo iskreni? – upitalo je dete iskreno.
Želim ali neće biti obostrano… – odgovorio je čovek. – …ja živim u neiskrenom svetu.
Želiš li da sanjamo? – dete nije odustajalo.
Ja odavno spavam… – odgovorio je čovek uspavano. – …ali ništa mi od snova nije preostalo.
Nije sve izgubljeno. Dozvoli mi da te podsetim.
Podseti me, samo požuri, kasnim na sastanak…
Istina je da ne kasniš nigde jer već si stigao. Ovo je tvoj najvažniji sastanak.
Znam da te se neću tako lako otarasiti. – reče čovek slegnuvši ramenima. – Takođe znam da i ne želim da te se otarasim…ali moj život je sada drugačiji.
Ja sam uvek tu. – uzvratilo je dete držeći malu pčelu na dlanu. – To što si me zaključao negde duboko u sebi…
Ah! Prekini! – čovek je povisio ton. – Nemam vremena sada da mislim na sebe! Moram da požurim, posao je na prvom mestu…

Okrenuo se i pogledao sa strane ka ogledalu. Kaput je bio skup i dobro mu je stajao. Spustio je pogled uzdahnuvši duboko. Dete je i dalje gledalo u njega. Napravio je prvi korak ka vratima. Dete u odrazu krenulo je zajedno sa njim. Bilo je to zaista jedno sasvim uobičajeno popodne.

Pogledaj ove ulice. Sećaš li se? Kada si bio dete tvoji snovi su bili dugački, dugački toliko da su se vukli dužinom svake ulice na svetu. Svaka ulica je za njih bila čista i večno plave boje a ono loše o čemu su pričali odrasli ljudi dešavalo se samo odraslim ljudima i nije postojalo nigde osim u pričama koje nisu imale moć da probiju tvoje snove. Međutim, ni to nije bio kraj magije detinjstva. Kada bi obuhvatio čitavu planetu, snovima bi se proširio dalje na mlečni put, čuvajući u sebi zvezde kao i prašinu nekih davno prošlih postojanja…
Sećam se. – čovek se na trenutak osmehnuo. – Imao sam toliko ideja, bio sam srećan, želeo sam da ceo svet bude jedno bolje mesto…
Tada si imao moć. Najveća moć svakog deteta leži upravo u tome da naše postojanje ne predstavi onakvim kakvo jeste, već onakvim kakvo bi trebalo da bude. Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava – sve iznova počinje. Evo… – nastavilo je dete. – uzmi ovu pčelu iz moje ruke, oseti kako ste povezani.
Ne smem. – reče čovek potišteno. – Plašim se da će me ubosti.
Ali i ti i ja dobro znamo da te nijedna do sada nije ubola. Za razliku od ljudi…

Prešli su preko ulice i nastavili da koračaju ka poslovnom centru. U jednom trenutku čovek je zastao i pružio dlan gledajući pčelu kako polako sleće.

Kako si uspeo to, da pčela bude tako mirna?
Lako. To je jedna davno izgubljena veština koje treba da se setiš. Biti jedno sa prirodom. Ti to ne možeš da razumeš. Odrasli su previše važni za tako nevažne stvari.
Vrlo moguće. – uzdahnuo je čovek gledajući gore ka suncu. – Sada je vreme da me pustiš. Ja sam odrastao i moram na sastanak. Ti budi dete, nastavi da se igraš negde u prošlosti…
Deca se ne igraju, to samo odrasli tako vide. Deca žive. Često zbunjena svetom odraslih moraju da izmisle svoj. Znam da si se jednom davno zapitao u kom trenutku se završava detinjstvo ali nisi mogao da dođeš do odgovora. Istina je da koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. Odlutaš od sebe i prestaneš da budeš dete onoga trenutka kada ti umesto ljubavi pruže pravila i etikete. A ti se prepustiš, ne znajući da si se prepustio onima koji već odavno hodaju hladni, noseći u sebi samo sećanja na sunce. Sada si isti kao oni, više bi se zabrinuo zbog ukradenog novčanika nego zbog jedne cele posečene šume, zatrovane reke…
Prekini! – čovek je ponovo povisio ton. – Ja ovo nikada nisam tražio! To je samo put kojim su me odvukli. Kada bih mogao da se vratim u detinjstvo učinio bih svoj najvažniji korak, važniji čak i od onog prvog – nikada ne bih verovao odraslim ljudima! Nikada ne bih dozvolio da me odrasli ljudi svojim odraslim tonom upozore kako treba da postanem čovek i uspem u životu. Svaki put kada sam ih poslušao i malo dublje zagazio na putanju kojim je išao svet, negde u dubini sam osetio bol a moji snovi bi se u tom trenutku pocepali noseći sa sobom i jedan veliki deo mene. – čovek je pao na kolena i počeo da plače. – Sada se samo pravim da nečemu pripadam. Ovo nisam ja, ovo nisu moji snovi, pokaži mi put…
Nema puta. Rekoh ti, već si stigao. Shvatio si da ne možeš uspeti u nečemu što već jesi. Sada je vreme je da skrojimo neke nove, dosta važnije snove. Hajde, probudi me ponovo u sebi. Pruži mi ruku…

Čovek je pružio ruku sebi i stao na noge. U istom trenutku je otvorio oči i ispred sebe ugledao direktora kompanije. – Da li ste dobro? – upitao je ovaj. – Došli ste ovde pre par minuta i samo odlutali u mislima. Ceo odbor je ovde. Čekamo vas da…

Ne čekajte me! – uzviknuo je čovek ljutito. – Ne želim ništa od vas i od vaših kompanija. Ne želim da potrošim naredne godine života gradeći zamišljenu karijeru u kompaniji koja koja je potpuno nebitna za život i sve to kako bih dobio papir koji ima zamišljenu vrednost kojim ću potom kupiti gomilu stvari koje mi ne trebaju. Ne želim da nosim kravatu, ovu omču oko vrata čiju svrhu niko ne razume! Steže me i ne da mi mira, govori mi da sam rob dok ja sebe lažem kako sam slobodan! Ne želim da nosim skupoceni sat koji pokazuje isto vreme kao i milion drugih modela. Ne želim da pratim trendove ludila i ne želim da me sutra leče bolesni ljudi koji ni sebi ne mogu da pomognu. Ne želim da plaćam račune za prirodne resurse koji mi svakako pripadaju! Nisam zbog toga doručkovao, rastao i razvijao se sve ove godine. Ne želim da od celog univerzuma ja nosim odelo i zamišljeno uspem u nečemu što ne postoji! Želim da živim! Da li me razumete?

U prostoriji je nastao muk. Čovek je ustao sa stolice i otrčao napolje. Nakon stotinak metara užurbanog hoda seo je na ljuljašku u obližnjem parku. Uhvatio se za glavu i počeo da plače. – Šta sam to uradio? Ostaću bez svega…propao sam…potpuno sam propao…šta sada da radim!

Koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. – začuo se glas ponovo.

Čovek se trgnuo i ustao sa ljuljaške. Počeo je nasumično da hoda i gleda oko sebe ali ništa nije video. Pognuo je glavu da se malo sabere kada je na zemlji ugledao žutom kredom nacrtano sunce i jedan natpis – Idi probudi ostalu decu.

 

Izvor: andrijajonic.rs

Objavljeno u Vesela soba

Jedno od najrasprostranjenijih uverenja u vezi sa dugogodišnjim partnerskim vezama jeste da strast koju svi osetimo na početku, ne možemo zadržati sve vreme trajanja naše veze. Ako ste i i Vi jedna/jedan od onih koji tako razmišljaju, onda Vam se to verovatno i dešava.

Često me klijenti pitaju kako je moguće obnoviti tu iskru, kako ostvariti strast? Nedavno mi je klijentkinja koja je potražila moju pomoć, rekla da je od muža, pre nego što su došli kod mene, tražila da je ponovo osvoji. A on je to prokomentarisao rečima "Ne budi budalasta!"

Život koji (ne)obećava

Kad je počeo da je gubi, rešio je da je ponovo osvoji. Ali, sad to više nije moguće na isti onaj način na koji je to učinio prvi put. OBOJE SU SE PROMENILI. Posle 15 godina zajedničkog života i sazrevanja, dvoje dece, mnogih promena u vezi sa poslom i ličnih promena koje su se desile, ona više nije bila ista žena sa kojom se oženio. A ni on baš nije onaj za kojeg se ona udala.

Koja su to uverenja koja vladaju vašim odnosom sa partnerom?

  • Sedma godina je kritična.
  • Deca ubijaju svu romansu.
  • Veze na daljinu ne opstaju.
  • Ne možeš imati dobar brak i karijeru. Moraš da izabereš.
  • Život u zajednici ne obećava.

Da li su zaista ova uverenja kriva za nestajanje "leptirića u stomaku", one iskre sa početka veze? Mnogi klijenti nabrajaju razne razloge za nestanak strasti. Uglavnom se svi svode na to da ne provode dovoljno vremena zajedno. često su na poslovnim putovanjima, radno vreme im je različito - kad je jedan kod kuće, drugi je na poslu, obaveze oko dece ih toliko umore da nemaju vremena jedno za drugo... Ono što počne kao privremeno rešenje, postaje navika. "Sutra", "iduće nedelje", "kad se stvari reše"... postaju izgovori. A opet oživljavanje one strasti s početka je moguće, ali ne samo sa jednim ili dva izlaska.

Novi početak

Kad sam onom klijentu sa početka priče rekla da će morati mnogo više, upornije, istrajnije da osvaja svoju ženu, nije mu bilo svejedno. Ipak, ulog je bio veliki, pa je rešio da pokuša.

Šta možete da uradite?

  1. RAZGOVARAJTE sa svojim partnerom. Pronađite uvek vreme i vodite računa da komunikacija uvek bude uvek pozitivno orijentisana, da je bude bar pet puta više nego kritike, zameranja, prebacivanja... Da li biste vi želeli da provodite vreme sa nekim ko vam stalno "zakera", ko vas stalno "popreko gleda"? Razgovarati ne znači provesti par minuta u priči pre odlaska u krevet, već to znači zajedno planirati svakodnevnicu, uključiti partnera u vreme koje ćete provesti zajedno, razumeti ga i dozvoliti mu da ima i vreme za sebe ako mu je ono potrebno.
  2. KREIRAJTE ono što je potrebno i vama i partneru, ne čekajte da se samo desi. Pouzdan i dobar partner je neko ko je fokusiran na to da nešto stvori i uradi, a ne samo da priča o onome što mu je potrebno. Setite se početka vaše veze. Bili ste spremni da uradite bilo šta da partnera učinite srećnim, zar ne? Šta je sada drugačije? Zašto je to sada veliki problem?
  3. NAPREDUJTE zajedni. Ono što nas privlači drugima je često ono što mi lično u sebi potiskujemo, ne aktiviramo ga. Onda se ljutimo što se to i kod partnera potiskuje i ne iskazuje. Dok smo u krizi često kažemo: "Smejaćemo se ovome jednoga dana." A što ne sad?
  4. IZAĐITE IZ STARE PRIČE. Jedina realnost u našem životu je sadašnjost, to što se dešava sada i ovde. Ne filtrirajte partnera i ono što mu treba kroz neke priče iz prošlosti. To su sve "bajate vesti". Razmislite šta je to što partneru treba da se oseti voljenim i bitnim SADA. Ako ne znate, pitajte. 
  5. PLANIRAJTE IZNENAĐENJA. Ako budete čekali da se nešto spontano desi, načekaćete se. Dovoljno se poznajte da možete da pretpostavite u čemu će uživati. Vikend proveden zajedno, večera u omiljenom restoranu, šetnja...
  6. PRUŽAJTE stalno. Na taj način pokazujete da je partner prioritet. Ne vagajte ko daje više. Ako ne dajete - ne dobijate. Ako ne dobijate, uskoro ćete se osetiti nevoljeno i nebitno. Idite ispred očekivanja svog partnera, pokazujte koliko je partner bitan, bitniji od vas samih.

Stalno podsećam klijente da LJUBAV DOLAZI IZ SRCA. Kad nas neko privlači "trnemo", "klecaju nam kolena", "srce hoće da iskoči"... A kad gubimo privlačnost razmišljamo "ne mogu više da ga gledam", "sa njim nema budućnosti", "ona me više ne voli"... 

Dok smo privlačni jedno drugom voleti je jednostavno. Kad privlačnost počne da bledi, selimo se u naše umove, napuštamo telo i srce. - Tony Robbins

Autor:Ljiljana Jagodic

Izvor: http://bgonline.rs/zasto-smo-se-udaljili-ljiljana-jagodic/

 

Objavljeno u Ženska divizija
petak, 12 jun 2015 23:42

mimimay

Interesuju me ove dve oblasti u mom bračnom životu: Astrologija odnosa i Prediktivna astrologija. Datum mog rođenja: 24.05.1972. 16h Požarevac Suprugov datum rođenja: 17.11.1969. 15-16 h Smederevo Interesuje me kakvi će nam biti odnosi, ostajemo li u braku i hoćemo li imati dece. Hvala najlepše!

- Poštovana, ukoliko želite detaljnu analizu uporednog hrooskop sa prognostikom javite se pa ću vam protumačiti. I naravno potrebno je tačno vreme vašeg rođenja kao i datum venčanja. U odnosu na planetarne aspkete, ukratko , uopšteno ovo jeste jedna vrsta sudbinske veze , mada je prisutna i karma. Data vama je ljubav a na vama je da li ćete je očuvati ili ne. Aspketi za razvod postoje ako ne prebrodite ovaj period i period sve do početka sledeće jeseni, ali nisu jaki. Radite na bliskosti i poverenju. Imate predispozicije za jedno dete.

Objavljeno u Pitajte astrologa

Prijavljivanje/Registracija