petak, 26 maj 2017 14:41

Dobra igračka

Igračke su sastavni deo odrastanja.

Dobra igračka ne daje odgovor, već postavlja pitanja i daje mogućnosti za rešavanje, učenje, razvijanje inteligencije, mašte i kreativnosti. Njom se dete stalno igra, rado joj se vraća i upotrebljava je na različite načine.

Foto: Tobiasmik

Međutim, igračke same po sebi nisu igra. One dobijaju smisao u interakciji sa roditeljima, drugom decom ili prijateljima

Igračka za decu, pre svega mora da odgovara uzrastu deteta ili da je korak ispred njegovih razvojnih mogućnosti.

Od rodjenja do prve godine života,  važno je da igračke budu pre svega bezbedne s obzirom na to da dete od rodjenja upoznaje spoljni svet vizuelo, dodirom ili griženjem, što znači da bebe prvo gledaju, zatim opipavaju i stavljaju u usta predmete iz svoje okoline. Zato igračka ne sme biti iz delova, mora imati zaobljene ivice, bez vezica koje bi mogle da se obmotaju oko tela. Ukoliko je od materijala (pliša) ne bi trebalo da se linja niti da ima delove koji bi se mogli iščupati. Moraju biti perive zbog održavanja higijene.

Strah od buke  je jedan od urodjenih strahova kod dece. Zato bi trebalo voditi računa da igračka ispušta nezan, umirujući zvuk.

Plišane, lagane igračke živopisnih boja su od posebnog psihološkog značaja, jer su tople i meke, što dete umiruje jer podseća na kožu majke. Najčešće plišane igračke imaju funkciju tzv. prelaznog objekta, jer pružaju sigurnost i ublažavaju strahovanje, naročito pred spavanje, pa dobijaju poseban značaj tokom odrastanja (deca sa njima spavaju, kasnije ih nose na putovanja itd.)

Pokretne igračke, koje se uglavnom stavljaju na krevetac iznad bebine glave, vezuju pažnju pokretom, bojama i nežnom muzikom, tako da deluju umirujuće i uspavljujuće. Pored toga time se vežbaju i okulomotorni mišići, kao i mišići ruku i prstiju, jer beba želi da ih dohvati.

Pri kupovini igračke treba obratiti pažnju na znakove upozorenja na pakovanju, uzrast, uputstva za korišćenje kao i materijale i boje od kojih je napravljena.

Posle prvog rodjendana do 3-4 godine, stupaju na scenu složenije igračke, jer dete hoda, istažuje svet oko sebe vrlo aktivno, shvata uzročno-posledične veze, razvija logičko misljenje i verbalnu komunikaciju.

Na ovom uzrastu dobrodošle su igračke koje se vuku i guraju (kamioni, automobili), kockice, likovi životinja. Ukoliko proizvode zvuk, on ne bi smeo biti neprijatan i rezak, jer može izazvati strah kod deteta.

Najednostavnija, a uvek dobra igračka svih generacija je stalak sa obručima (dete, a mogu i odrasli, se igra sa manjim i vecim šarenim kolutovima i slaže ih na stalak) koji podstiče učenje i imenovanje boja i oblika, uvidjanje relacija medju delovima – manje veće, ispod – iznad, kao i koordinaciju pokreta sa predvidjanjem efekta. Vrlo jednostavno, a efikasno.

Pošto mališani na ovom uzrastu vole da eksperimentišu, interesantne su slagalice, šarene kocke  koje podstiču maštu, kao i tzv. edukativne igračke (tipa umetaljki, kućica sa vratancima koja se otvaraju ključem i ubacuju geometrijski oblici…)) koje stimulišu psihomotorni razvoj i koordinaciju pokreta, logičko rasuđivanje, pamćenje i zaključivanje. Takodje su dobre igre memorije, koje se mogu igrati i u društvu, jednostavnije puzzle, životinje, farme… Dečaci vole da se igraju autićima, pa su od značaja perionice, garaže, imitacija ulica na podlozi sa obelezenim pešačkim prelazima i saobraćajnim znacima, što je veoma korisno u savladavanju osnovnih informacija o ponašanju u saobraćaju.

Neizbežni rekviziti su lopte, lutke i telefoni kao omiljeniji prijatelji mališana.

Od posebnog značaja su  “kao da” ili simbolicke igre , tj. igre koje oponašaju svet odraslih i njihovih zanimanja (“kuhinja”, “alat”, “šminka”, “lekar”, “vatrogasac”…). Zašto su one važne? Način na koji se dete igra može biti pokazatelj njegovog emocionalnog i psihickog stanja, kao i eventulanih konflikata, tako da nam  pažljiva opservacija i analiza igre može biti nezamenljivo i jedino dijagnostičko  i terapijsko sredstvo eventualnih problema i poremećaja.

Uzrast od 4-5 godine do polaska u školu    obiluje socijalnim interakcijama  i recipročnim, komunikativnim igrama. Mališani već uveliko imaju razvijenu mrežu druženja sa vršnjacima, puni su energije i maštovitosti, spremni da zamišljaju različite predele, situacije i dogadjaje. Upravo su zbog toga važne igračke koje traže akciju (tricikl, bicikl, roleri, obruči, a naročito nezamenljive lopte), kao i pribor za crtanje makaze, plastelin, kolaž papir) koji podstiče kreativnost, maštu i smisao za estetiku.

Igre sa pravilima zauzimaju značajno mesto u predškolskom peridu jer uče decu čekanju na red, razvijanju strategije, koncentracije i sposobnosti predvidjanja ( tipa “Ne ljuti se čoveće”, “Domine” šah…). Mališani stiču saznanje da su u životu bitna pravila i kako se nositi sa uspehom i neuspehom.

Dakle, najvažnije je da igračka bude prilagodjena uzrastu mališana, da podstiče psihofizički razvoj, maštu, kreativost, spretnost, logičko rasudjivanje, orjentaciju.

I ne zaboravite, birajte igračku prema potrebama deteta a ne sopstvenim željama. Svaka igračka nosi neku poruku. A ukoliko je poklanjate, dajete i deo sebe!

Marijana Petrovic, spec. medicinske psihologije

Izvor: http://www.mojpedijatar.co.rs/dobra-igracka/

Objavljeno u Deca

Bilo je to jedno sasvim uobičajeno popodne. Čovek je oblačio kaput ispred svog ogledala spremajući se da ide na poslovni sastanak. U jednom trenutku, učinilo mu se da je video odraz sebe kada je bio dete. Znao je da neće moći da se izvuče. Deca su uporna…

Želiš li da se igramo? – upitalo je dete sa osmehom na licu.
Umoran sam… – odgovorio je čovek tiho. – …a i nemam nekih dobrih ideja za igranje.
Želiš li da maštamo? – začuo se glas ponovo.
Nemam vremena za to. – odgovorio je čovek nervozno. – Žurim na jako važan sastanak.
Želiš li da budemo iskreni? – upitalo je dete iskreno.
Želim ali neće biti obostrano… – odgovorio je čovek. – …ja živim u neiskrenom svetu.
Želiš li da sanjamo? – dete nije odustajalo.
Ja odavno spavam… – odgovorio je čovek uspavano. – …ali ništa mi od snova nije preostalo.
Nije sve izgubljeno. Dozvoli mi da te podsetim.
Podseti me, samo požuri, kasnim na sastanak…
Istina je da ne kasniš nigde jer već si stigao. Ovo je tvoj najvažniji sastanak.
Znam da te se neću tako lako otarasiti. – reče čovek slegnuvši ramenima. – Takođe znam da i ne želim da te se otarasim…ali moj život je sada drugačiji.
Ja sam uvek tu. – uzvratilo je dete držeći malu pčelu na dlanu. – To što si me zaključao negde duboko u sebi…
Ah! Prekini! – čovek je povisio ton. – Nemam vremena sada da mislim na sebe! Moram da požurim, posao je na prvom mestu…

Okrenuo se i pogledao sa strane ka ogledalu. Kaput je bio skup i dobro mu je stajao. Spustio je pogled uzdahnuvši duboko. Dete je i dalje gledalo u njega. Napravio je prvi korak ka vratima. Dete u odrazu krenulo je zajedno sa njim. Bilo je to zaista jedno sasvim uobičajeno popodne.

Pogledaj ove ulice. Sećaš li se? Kada si bio dete tvoji snovi su bili dugački, dugački toliko da su se vukli dužinom svake ulice na svetu. Svaka ulica je za njih bila čista i večno plave boje a ono loše o čemu su pričali odrasli ljudi dešavalo se samo odraslim ljudima i nije postojalo nigde osim u pričama koje nisu imale moć da probiju tvoje snove. Međutim, ni to nije bio kraj magije detinjstva. Kada bi obuhvatio čitavu planetu, snovima bi se proširio dalje na mlečni put, čuvajući u sebi zvezde kao i prašinu nekih davno prošlih postojanja…
Sećam se. – čovek se na trenutak osmehnuo. – Imao sam toliko ideja, bio sam srećan, želeo sam da ceo svet bude jedno bolje mesto…
Tada si imao moć. Najveća moć svakog deteta leži upravo u tome da naše postojanje ne predstavi onakvim kakvo jeste, već onakvim kakvo bi trebalo da bude. Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava – sve iznova počinje. Evo… – nastavilo je dete. – uzmi ovu pčelu iz moje ruke, oseti kako ste povezani.
Ne smem. – reče čovek potišteno. – Plašim se da će me ubosti.
Ali i ti i ja dobro znamo da te nijedna do sada nije ubola. Za razliku od ljudi…

Prešli su preko ulice i nastavili da koračaju ka poslovnom centru. U jednom trenutku čovek je zastao i pružio dlan gledajući pčelu kako polako sleće.

Kako si uspeo to, da pčela bude tako mirna?
Lako. To je jedna davno izgubljena veština koje treba da se setiš. Biti jedno sa prirodom. Ti to ne možeš da razumeš. Odrasli su previše važni za tako nevažne stvari.
Vrlo moguće. – uzdahnuo je čovek gledajući gore ka suncu. – Sada je vreme da me pustiš. Ja sam odrastao i moram na sastanak. Ti budi dete, nastavi da se igraš negde u prošlosti…
Deca se ne igraju, to samo odrasli tako vide. Deca žive. Često zbunjena svetom odraslih moraju da izmisle svoj. Znam da si se jednom davno zapitao u kom trenutku se završava detinjstvo ali nisi mogao da dođeš do odgovora. Istina je da koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. Odlutaš od sebe i prestaneš da budeš dete onoga trenutka kada ti umesto ljubavi pruže pravila i etikete. A ti se prepustiš, ne znajući da si se prepustio onima koji već odavno hodaju hladni, noseći u sebi samo sećanja na sunce. Sada si isti kao oni, više bi se zabrinuo zbog ukradenog novčanika nego zbog jedne cele posečene šume, zatrovane reke…
Prekini! – čovek je ponovo povisio ton. – Ja ovo nikada nisam tražio! To je samo put kojim su me odvukli. Kada bih mogao da se vratim u detinjstvo učinio bih svoj najvažniji korak, važniji čak i od onog prvog – nikada ne bih verovao odraslim ljudima! Nikada ne bih dozvolio da me odrasli ljudi svojim odraslim tonom upozore kako treba da postanem čovek i uspem u životu. Svaki put kada sam ih poslušao i malo dublje zagazio na putanju kojim je išao svet, negde u dubini sam osetio bol a moji snovi bi se u tom trenutku pocepali noseći sa sobom i jedan veliki deo mene. – čovek je pao na kolena i počeo da plače. – Sada se samo pravim da nečemu pripadam. Ovo nisam ja, ovo nisu moji snovi, pokaži mi put…
Nema puta. Rekoh ti, već si stigao. Shvatio si da ne možeš uspeti u nečemu što već jesi. Sada je vreme je da skrojimo neke nove, dosta važnije snove. Hajde, probudi me ponovo u sebi. Pruži mi ruku…

Čovek je pružio ruku sebi i stao na noge. U istom trenutku je otvorio oči i ispred sebe ugledao direktora kompanije. – Da li ste dobro? – upitao je ovaj. – Došli ste ovde pre par minuta i samo odlutali u mislima. Ceo odbor je ovde. Čekamo vas da…

Ne čekajte me! – uzviknuo je čovek ljutito. – Ne želim ništa od vas i od vaših kompanija. Ne želim da potrošim naredne godine života gradeći zamišljenu karijeru u kompaniji koja koja je potpuno nebitna za život i sve to kako bih dobio papir koji ima zamišljenu vrednost kojim ću potom kupiti gomilu stvari koje mi ne trebaju. Ne želim da nosim kravatu, ovu omču oko vrata čiju svrhu niko ne razume! Steže me i ne da mi mira, govori mi da sam rob dok ja sebe lažem kako sam slobodan! Ne želim da nosim skupoceni sat koji pokazuje isto vreme kao i milion drugih modela. Ne želim da pratim trendove ludila i ne želim da me sutra leče bolesni ljudi koji ni sebi ne mogu da pomognu. Ne želim da plaćam račune za prirodne resurse koji mi svakako pripadaju! Nisam zbog toga doručkovao, rastao i razvijao se sve ove godine. Ne želim da od celog univerzuma ja nosim odelo i zamišljeno uspem u nečemu što ne postoji! Želim da živim! Da li me razumete?

U prostoriji je nastao muk. Čovek je ustao sa stolice i otrčao napolje. Nakon stotinak metara užurbanog hoda seo je na ljuljašku u obližnjem parku. Uhvatio se za glavu i počeo da plače. – Šta sam to uradio? Ostaću bez svega…propao sam…potpuno sam propao…šta sada da radim!

Koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. – začuo se glas ponovo.

Čovek se trgnuo i ustao sa ljuljaške. Počeo je nasumično da hoda i gleda oko sebe ali ništa nije video. Pognuo je glavu da se malo sabere kada je na zemlji ugledao žutom kredom nacrtano sunce i jedan natpis – Idi probudi ostalu decu.

 

Izvor: andrijajonic.rs

Objavljeno u Vesela soba

Teško da možemo sprečiti jednogodišnjaka da tokom šetnje ne pokupi nešto sa ulice ili da ne strpa u usta nešto što je našao u parku – što svaku mamu dovodi do ludila. Opravdano ili ne?

Tokom sezone gripa i prehlade ili nekih drugih virusa veoma je važno deci često prati ručice i brisati ih vlažnim antibakterijiskim maramicama ili gelovima. To je činjenica. Ali…

Stručnjaci se slažu sa tezom da je infekcija pojedinim bolestima legitiman razlog za brigu roditelja, ali isto tako većina njih se slaže da celokupno društvo poprilično preteruje kad je u pitanju zaštita dece od mikroba.

Evo šta kažu stručnjaci koliko čisto okruženje je potrebno vašem detetu da bude zdravo.

Pravila higijene

Sigurno ste nekad čuli tezu kako izlaganje beba mikrobima može u budućnosti da deluje kao zaštita od bolesti kao što su alergije i astma u kasnijem životu. Ovakav način mišljenja naziva se i „hipoteza higijene“ koje podržava mišljenje koje kaže da kad je dečija izloženost parazitima, bakterijama i virusima u ranijem životu ograničena, šanse za dobitak astme, alergija i autoimunih bolesti tokom kasnijeg života su veće.

Dokazano je da deca koja su odrastala na farmi sa starijom braćom i sestrama i ona koja su od najranijeg doba išla u vrtić u postotku manje pate od alergija.

Baš kao što je bebinom mozgu potrebna stimulacija da bi se normalno razvijao isto tako je imunom sistemu potreban dodir sa svakodnevnim uglavnom bezopasnim mikrobima da bi jačao, naučio kako da se prilagođava i reguliše.

Naučnici su otkrili da su deca koja su bila izložena životinjskom izmetu do druge godine imala više slučajeva proliva ali i puno manje upalnih stanja u organizmu u kasnijem dobu.

Upalni procesi su povezani sa nastankom mnogih ozbiljnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, dijabetes, srčana oboljenja,… Naučnici su odavno prestali da veruju da imunitet ima veze samo sa alergijama, autoimunim bolestima i astmom, i veruje se da je povezan sa upalama kao i sa degenerativnim bolestima i upravo iz tog razloga, izloženost mikrobima je veoma važna u ranijem životnom dobu.

Čišćenje bacila, dobro za zdravlje ili loša ideja?

Većina bacila koja vreba da se nastani u našem organizmu ne samo da je bezopasna nego već su s nama tokom milenijuma. Pošto se ljudsko ponašanje tokom vekova menjalo tako je popriličan broj bacila koji žive u crevima nestao. Ti bacili obavljaju mnoge važne funkcije , ali su se zbog modernog načina života izmenili ili nestali.

Kada previše čistimo i sterilišemo okruženje u kome se nalazi beba da bismo je zaštitili od bolesti mi na neki način smanjujemo šansu imunitetu da ojača na prirodan način i na taj način sprečavamo da deca dođu u dodir sa prirodnim mikroorganizmima koji su u stvari dobri za njih.

Isto tako postoji šansa da se previše ode u potpuno drugom smeru što takođe nije dobro, pa tako dosta ljudi koji veruju u „hipotezu zdravlja“ tvrde da su mikrobi iz prljavštine u potpunosti dobri za zdravlje. Stručnjaci se s tim ne slažu i tvrde da su ti mikrobi potpuno nebitni jer su adaptirani da prežive u prljavštini, a ne u ljudskom organizmu.

Šta roditelji treba da urade?

Potrebno je da pazite svoju decu, čuvate im zdravlje, ali i da pronađete ravnotežu, bez preterivanja.

Posavetujte se sa lekarom da li je potrebno baš svaki put da dete pije antibiotike koji veoma loše utiču na dobre bakterije i ujedno na sposobnost jačanja imuniteta i njegove mogućnosti da se bori protiv bolesti.

Kad je reč o izloženosti bebe mikrobima u okruženju ne morate baš toliko da pazite i sterilišete sve sa čime će dete doći u dodir.

Izvor: Lifepress magazine

Objavljeno u Deca
sreda, 11 maj 2016 14:41

Najlepši baloni od sapunice

Najlepši baloni od sapunice

 

Mališani retko kada propuste priliku da vas nagovore da im kupite set za pravljenje balona od sapunice. Na tržištu je mnogo igračaka koje mogu napraviti ove krhke loptice raznih veličina. Međutim, svima je zajedničko da se tečnost brzo potroši, nakon čega deca ostaju bez omiljene zabave. Uobičajeni recept je mešavina vode i deterdženta za suđe, ali ako dodate još neki od predloženih sastojaka baloni će biti čvršći i lepši. Pogledajte nekoliko recepata i priredite nezaboravan užitak vašim mališanima.  

Deca obožavaju da se igraju veličanstvenim balonima od sapunice. Evo nekoliko recepata za tečnost koja pravi najlepše i najčvršće balone...  

 

Šećerni baloni 

Ovo je verovatno najjednostavniji recept, s obzirom da većinu sastojaka imate u kući. Pomešajte 1/3 čaše tečnosti za suđe, 1,5 čašu vode i 2 kašičice šećera.  

 

 

Baloni od glicerina 

Ljubitelji zabave sa balonima ove balončiće smatraju najboljim. Potrebno vam je: 0,5 litra prokuvane vode, 5 kašika šećera, 6 kašika tečnosti za suđe i 50ml glicerina. Najbolje je kad odstoji preko noći 

 

 

Baloni od kukuruznog sirupa 

Potrebno vam je 6 čaša vode, 1 čaša kukuruznog sirupa i 2 čaše bistrog deterdženta za suđe. U ovu supstancu možete dodati i glicerin za još veći užitak i čvršće balončiće.  

 

 

Ogromni baloni 

Za još zabavniju igru napunite mali dečji bazen smesom za balone po izboru. Neka vaše dete stane u bazen, a zatim hula hop obručem polako podižite ogroman balon preko vašeg mališana. Ovo je idealna zabava za dečje rodjendane  

 

 

http://www.decijaplaneta.com/

http://www.yumama.com/

 

ponedeljak, 21 septembar 2015 23:15

Deca i TV

Gledanje televizije je glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj. Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Dok televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, sa druge strane može uticati na njih i na nepoželjan način.

Objavljeno u Deca

Omogućite im da osete prirodu: Slobodna i nesputana igra na otvorenom ne samo da je zdrava za pravilan fizički razvoj nego i podstiče maštu, društvenost i empatiju.

Objavljeno u Ženske priče
sreda, 07 januar 2015 19:21

Dečje igre od kojih "raste pamet"

Izdvojili smo za vas šest simpatičnih aktivnosti koje će istovremeno zabaviti dete i podstaći njegov kognitivni razvoj.

Od davnina su poznate razne aktivnosti kojima roditelji podstiču razvoj dečje psihe, ali koje mališanima i nisu baš zanimljive. Međuti, postoje i igre koje su podjednako korisne ali i interesantne dečici.

Objavljeno u Deca

Možda je vašem detetu nepojmiljivo da se igra, a da to ne uključuje televiziju, kompjuter ili mobilni telefon. Međutim, vrlo je lako da pokažete detetu da postoje razni zabavni načini da se prekrati vreme. Dok vi obavljate svakodnevne kućne poslove, vaše dete može ludo da se zabavlja, a da vam pritom i pomogne! Setite se svih onih stvari koje ste vi voleli da radite kao mali, a mi ćemo vam dodatno osvežiti pamćenje. Isključite televizor i bacite se na posao!

Objavljeno u Deca
petak, 07 novembar 2014 00:00

Zaštitite dete od snega

Polako nam se primakla zima , a sa njom dolaze i snežni dani kojima se svi neizmerno radujemo. U iščekivanju prvih pahulja razmišljamo o zimskim igrama i doživljajima na snegu. Sve nas asocira na igru, druženje , grudvanje , sankanje , snowboarding ,snowmobiling , skijanje. Da od igračke budu plačke pokazalo se mnogo puta pa s toga nije na odmet unapred se upoznati sa mogućim povredama na snegu i onom , ne tako lepom , stranom zimske idile.

Objavljeno u Korisne informacije
nedelja, 02 novembar 2014 00:00

Aktivna igra

Mnogi zapravo igru ne doživljavaju dovoljno ozbiljno. Igra je nešto što ima utvrđena pravila i što praktikuje svako živo biće na planeti.

Upravo je igra ta koja nas formira kroz odrastanje, koja utiče na razvoj naših psiho-fizičkih sposobnosti. Na žalost, danas se većina igara svodi  na boravak u zatvorenom prostoru uz ograničenost pokreta.

Objavljeno u Deca
Strana 1 od 2

Prijavljivanje/Registracija