četvrtak, 30 oktobar 2014 00:00

Nenad Okanović

Objavio
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Nenad Okanović za Baby Boom – Bio sam van sebe od sreće, kada sam saznao da ću postati tata

 Za početak , kažite nam par reči o sebi?

Moje ime je Nenad Okanović. Kao klinac bio sam poznat kao Komarac, Padobranac, Elvis, Okan...

Sad me uglavnom ljudi zovu Oki ili Draganče. Rođen sam 08. Septembra 1980. u Kraljevu. Moja majka je takođe iz Kraljeva, gde imam mnogo rodbine. Često sam boravio u ovom divnom gradu ali nikada tamo nisam zvanično živeo. Moj zavičaj i mesto kome se uvek rado vraćam je Ljubovija tj. selo Vrhpolje, rodno mesto mog oca.

Omiljeni predmet u kući iz detinjstva?

Džubox. Slušao sam stare ploče a između ostalog i ploču Radeta Šerbedžije “ Ne daj se Ines”. Neprevaziđeno!

Vaše najranije sećanje iz detinjstva?

Ne mogu da se setim 

Kako biste nam opisali Vašu porodicu?

Trifun- Denis Napast, 

Danilo- Vini Pu 

Željana – Mardž Simpson

Koje igre su bile popularne u vreme Vašeg odrastanja?

Dosta vremena smo provodili igrajući se u prirodi, što smatram dragocenim. Igrali smo žmurke, rata, klikera…Sport je bio veoma prisutan. Nemam omiljenu igračku iz detinjstva jer se nikada nisam preterano vezivao za predmete.

Koliko ste učestvovali u porodičnim poslovima kao mali?

Još kao mali imao sam svoja zaduženja: cepanje drva, izbacivanje smeća, usisavanje…

Sve mi je teško padalo, da se ne lažemo. Naravno, džeparac je bio pravi motiv da sve ipak završim na vreme. Novac sam uglavnom trošio na slatkiše koje sam delio sa drugarima.

Kako ste doživljavali školu kada ste prvi put postali učenik? 

Imam starijeg brata, te kako to obično biva, žarko sam želeo da ga stignem i da se dokazujem. Išao sam u školu i pre vremena, i to vrlo rado, ali kad je došlo moje vreme da postanem đak onda se nisam baš mnogo gurao da stignem prvi. Naravno i meni je kao i velikom broju dece omiljeni čas bio fizičko a najmanje omiljeni predmet je zavisio od toga kad koji nastavnik propituje. Pa ipak bio sam vrlo aktivan u svim dostupnim aktivnostima. Trenirao sam fudbal , košarku , igrao u folkloru , recitovao , pa čak i utovarao ugalj , ako je bilo potrebno.

Da li se sećate nekih trendova iz Vaše mladosti i ko su bili heroji tog vremena?

Sećam se da sam promenio sve moguće muzičke žanrove , a kako muzika diktira i imidž, bio sam dugokosi panker a potom skoro čelavi dizelaš.To je stvarno komičan period. Dok, sada mi recimo prija elektronska muzika i nju najradije slušam.

Heroji su bili sportisti, muzičke zvezde, kao i danas. Posebno Nele Karajlić i Nadrealisti, znao sam sve skečeve doslovno , napamet. 

Da li ste imali kućnog ljubimca? 

Moj kućni ljubimac uvek je bio pas. Imao sam ih više, najpre dobermanku Astru, pa bezrepog Pasjeg Psa , kako smo ga zvali , koji nije bio rasan pas, pa labradora Lea.

Da li imate najboljeg druga iz detinjstva? 

Naravno. Vojo Knežević je moj drugar iz zavičaja od najranijeg detinjstva i dalje smo u kontaktu.

Opišite nam porodičnu večeru iz Vašeg detinjstva?

Trudili smo se da zajedno večeramo, koliko obaveze dozvole. Moja majka je naravno bila glavna u kuhinji. Ja sam oduvek najviše voleo plazmu i mleko.Praznicima, posebno verskim kao što su Uskrs i Božić, pridavala se posebna pažnja u našoj kući, tako je i ostalo. Proslavljamo ih tradicionalno, poštujući običaje našeg kraja , što nas posebno zabavlja. Sada koristim mamine recepte, naravno. Ipak moj omiljeni je bakin recept: kajgana sa ajvarom i sirom. 

Koliko je svet drugačiji danas u odnosu na onaj kakav je bio kada ste Vi bili mali?

Odrastao sam u maloj sredini, u stalnom kontaktu sa prirodom, živelo se dosta sporije, opuštenije u odnosu na danas kada svi negde žure.

Kako pamtite svog najstarijeg rođaka? 

Moj pradeda Mihajlo, sećam se da nas je ubacivao u kazan sa šljivama da ih izgazimo pre pečenja rakije.

Koliko znate o poreklu Vašeg prezimena? 

Moj otac se zadnjih godina baš bavio našim porodičnim stablom i sa ponosom mogu da kažem da Okanovići vode poreklo od Ivana Kosančića koji se hrabro borio u Kosovskom boju.

Koje su Vam priče pričali kada ste bili mali?

Najviše sam voleo priče koje je mom bratu i meni otac pričao. On ih je izmišljao na licu mesta. To su bile priče o dva dečaka u raznim kosmičkim avanturama.

Šta je zajednička fizička crta Vašoj porodici?

Nema pravila. Dosta ličim na oca, brat je sličniji majci. Moj mlađi sin je identičan meni kad sam bio njegovog uzrasta, dok stariji sin više liči na moju ženu. 

Koje Vam se sećanje najviše izdvaja sa Vašeg venčanja?

Oženio sam se svojom dugogodišnjom devojkom Željanom u martu 2005.godine. Tada smo imali nepunih 25 godina. Sećam se da je bilo dosta hladno, snežno, poledica i da je dosta prijatelja i rođaka imalo problema da doputuje do Ljubovije gde smo pravili veselje. Međutim ništa nije moglo pokvariti dobro raspoloženje svih zvanica i nas naravno kada smo se okupili. A na samom činu venčanja sam u pisanju progutao jedno slovo, potpisavši se kao Nend.

Asocijacija na Vašu suprugu i uspešan brak?

Najbolji prijatelj. Poverenje. Ljubav, pre svega. Poštovanje, razumevanje, razgovor i spremnost na kompromis.

Kako ste se osećali kada ste čuli da ćete postati tata?

Bio sam tada član Novosadske glumačke trupe Duplo dno, i pred neku predstavu mi je Željana javila u telefonskom razgovoru. Bio sam van sebe od sreće. Danilo je dobio ime po velikom srpskom glumcu Danilu Lazoviću a Trifun po našoj porodičnoj slavi – Sveti Trifun.

Kada ste bili najponosniji na svoju decu?

Uvek sam ponosan na njih, još uvek su mali i nije bilo neprijatnih situacija , a iskreno se nadam da ih neće mnogo ni biti. Najviše volimo da zajedničko vreme provedemo u igri, sportu, prirodi.

Kako ste se odlučili za Vašu profesiju?

Od malena sam želeo da se bavim glumom. Upijao sam tekstove omiljenih serija i filmova. Neprestano sam citirao omiljene uloge, uglavnom komedije i to je nailazilo na dobar odziv okoline. Ne znam šta bi mogla biti druga profesija kojom bih se bavio.U svakom slučaju sam potpuno posvećen poslu koji radim i takav sam inače.

Najvredniji poklon Vaših roditelja koji su preneli na Vas?

Poštenje. Poštovanje drugih. Privrženost porodici…

Na koju ulogu ste najponosniji?

Na ulogu sina Dragana , a voleo bih da me ljudi pamte po dobrim ulogama.

Poruka za sve sadašnje i buduće roditelje?

Moja poruka svim roditeljima jeste da uživaju u toj ulozi, da se opuste, slušaju svoje instinkte i ne robuju nikakvim pravilima.

Pročitano 1144 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 09 novembar 2014 23:40

Najnovije od Miljana

Više iz ove kategorije « Ivana Selakov Niggor »

Prijavljivanje/Registracija