četvrtak, 30 oktobar 2014 00:00

Igor Starović

Objavio
Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

Igor Starović je pop pevač iz Beograda. Deset godina je proveo u grupi "Divlji kesten", kao pevač, kompozitor i aranžer. Snimili su 5 albuma iza kojih su ostali hitovi: "Suze krijem, same teku", "Ti si moja muzika", "Kristina", "Zorane, Zorane", "Gori, gori", "Ni sunca ni kiše" "Nataša" i još mnogi drugi.

Nakon raspada grupe "Divlji kesten", 2002. godine, Igor započinje solističku karijeru. Nju je najavila pesma "Hajde na sto". To je jedna od devet pesama na albumu "Ujed ljubavi" koji je izašao u izdanju "RTV BK Telecoma". Osim Igora, autori pesama su D. Brajović, Leontina i Kiki Lesandrić iz "Pilota". O samim pesmama, Igor kaže da ih je pola sa etno zvukom, a druga polovina je za njegovu dušu!

Promociju svog prvog samostalnog, a ukupno do sada 6. albuma, najviši pevač SCG estrade imao je u proleće 2004. godine u beogradskom klubu "Piano bar". Atmosfera je bila prava slavljenička uz puno gostiju. Igor je tom prilikom otpevao sve pesme sa albuma. Nakon promocije u Beogradu usledile su isto tako uspešne promocije u Podgorici, Skoplju, Banja Luci... Igor u svaku svoju pesmu unese dušu i jedinstvenom interpretacijom da joj posebnu emociju.

Igorove velike ljubavi, osim muzike su arheologija (što bi, kako kaže, da nije muzičar bilo njegovo zanimanje) i košarka (kojom se bavi rekreativno, a u kojoj bi isto tako bio uspešan da se njome nastavio profesionalno baviti - bio je nekada, naime, kadetski reprezentativac Srbije).

 Koje je Vaše puno ime i prezime?

Igor Starović  

Da li postoji neka priča u vezi sa izborom vašeg imena?

Rastao sam u povelikom drustvu tri brata (nas je četiri) i to kao treći po redu, a posto je otac bio veeeliki "fan" L.Tolstoja, svim sinovima je dao ruska imena po junacima - Alesandar, Boris, IGOR i Andrej... 

Da li ste imali nadimak?

Nisam imao nadimak (hvala nebesima,ha!) valjda zato što je mom društvu u ono vreme moje ime verovatno zvucalo ...egzotično? 

Kada i u kom gradu ste rođeni?

Rođen sam i odrastao u Valjevu... Otac mi je učestvovao u izgradnji i osnivanju jedne znamenite ustanove u tom gradu, tako da smo se nastanili u istom. 

Možete li da izdvojite neki predmet u kući kao poseban koji pamtite iz detinjstva?

S obzirom da sam rastao u velikoj kući, asocijativno i metaforički mi prvo na pamet pada veliki kameni kamin, oko kog nam je bilo najtoplije,na više načina..

Koje je Vaše najranije sećanje iz detinjstva?

Najranije sećanje u detinstvu je bila jedna prelepa topla,julska noc na Divčibarama, nebo prekriveno zvezdama..i glas majke koja me drži u krilu, pokazuje na sjajni mesec i kaže : "sad neke čike šetaju po njemu, vidi!" to je bila noć kad je Armstrong zakoračio površinom meseca, i moje prvo sećanje... 

Opišite nam članove Vaše uže porodice po jednom rečju koja opisuje njihovu ličnost?

Imao sam tu privilegiju (tek sada mozda shvatam koliku) da sam odrastao u velikoj porodici gde se znala jasna uloga oca i majke...Otac,ljudina od preko 2 m, psiholog, majka prof. knjizevnosti, i braca, u detinjstvu UVEK visi i veci od mene... 

Koje igre su bile popularne u vreme Vašeg odrastanja?

Obruč ručno pravljen, nekako zalepljen za maminu dasku za peglanje, i besomučno proturanje lopte kroz koš... 

Vaša omiljena igračka iz detinjstva? Zbog čega baš ta igračka?

Pa, uz već spomenutu košarkašku loptu (Tigar - Pirot),svakako da u najuiž krug omiljenih igračaka spada i razvaljeni reket za bagmington koji je služio kao gitara u mojoj ruci, a koja bi često završavala na mojoj glavi jer (jer, nije se baš svakome dopadao moj performans "sviranja" i cijukavog pevanja šlagera!) 

Da li ste imali porodične zadatke i poslove? Koji su? Koji Vam je uvek bio najmrskiji?

S obzirom da je kuća bila velika kao i dvorište, posla je bilo na pretek, a ja sam se posebno isticao u brizi oko maminog ružičnjaka...A meni, kao i braći je ubedljivo najmskije bilo nedeljno trešenje tepiha,sve dok "stručna komisija" u sastavu mama i komšinice ne kažu - dosta! 

Kako ste doživljavali školu kada ste prvi put postali učenik? Koji Vam je bio najbolji , a koji najmanje omiljen predmet u školi?

Iskreno, osnovnu školu pamtim u najlepšim slikama...činjenica je da su do kraja gimnazije profesori imali problem da popamte imena i razaznaju ko je ko od moje braće, tako da sam 10-tak godina bio prosto - STAROVIĆ, jedan od braće...najviše sam voleo istoriju, i pisanje sastava ... 

Da li ste se uključivali u školske aktivnosti, sportove, takmičenja i koje?

Mislim da sam nekoliko puta pokazao zavidan uspeh u takmićenjima iz istorije, a onda (od trećeg osnovne) upisujem i muzičku školu, tako da sam počesto imao javne časove klavira...ipak, ono sto sam tada najviše zeleo je da nekako zaigram za školski košarkaški tim, baš je bila žestoka konkurencija...

Da li se sećate nekih trendova iz Vaše mladosti? Popularnih frizura? Odeće?

Širok pojam - mladost...? Ali, ako sve vreme pričam o osnovnoj školi, to je bilo vreme disko-muzike (bljak!), a grupa nas dečaka je volela rock, Pink Floyd, Deep Purple, Uriah Heep itd.. sećaam se nekih suludih sletova (za mlađe, radilo se o obeležavanju Dana mladosti ili Titovog rođusa...) i koreografija na muziku "pjevam danju, pjevam noću" Z.Čolica... neprepričiv horor, haha! Sto se tiče frizure i odeće, trend je bio - što duža kosa (naravno, sve dok te razredna ne pošalje kod direktora na "šišanje"), i teksas izbledele farmerke i gornjak. E sad,problem je bio što su bile obavezne školske kecelje ,tako da nije postojao način da se izađe iz kuće u tome (jer bi uvek sledilo s majčine strane "čekaj da ti dodje OTAC!") tako da se teksas "presvlaka" krila u podrumu u kesi za hleb (krajnje sumljivog higijenskog statusa), pa se na kvarno presvučes u školskom WC-u, budeš baja jedno vreme, a onda slede sankcije nastavnika i tako sve u krug...nije lako bilo biti "žrtva" trenda...

Ko su bili heroji Vašeg detinjstva?

Bilo ih je više, ali neprikosloveno mesto NO 1 - Dzim Morison! 

Koja je bila Vaša omiljena pesma i vrsta muzike?

Rekoh ranije, stara Rock muzika sa svim svojim "hitovima" iz onog vremena... 

Da li ste imali kućnog ljubimca? Ukoliko jeste, koja životinja je u pitanju i kako se zvala?

Uvek smo imali po nekog ljubimca, ali najviše pamtim šarplaninca Rikija - u trenutku rastrojstva, gadno me je izujedao i od njega nosim 30tak kopči na levoj ruci...uostalom, pas je najbolji čovekov prijatelj, zar ne... 

Da li imate najboljeg druga iz detinjstva? Da li ste i dalje u kontaktu?

U ulicici kod našeg dvorišta se po ceo dan skupljala poveća gomila dece, svih uzrasta, tako da sam imao više "najboljih" drugova. 

Koji svetski dogadjaji su imali najveći uticaj na Vaše odrastanje?

Kada je baš detinjstvo u pitanju, svakako je najdramatičniji događaj smrt Tita...čini mi se da je do tada sve bilo nekako idilično i bezbrižno, a kasnije... svakako je to bio svetski događaj. 

Opišite porodičnu večeru. Da li svi zajedno večerate? Ko je glavni u kuhinji? Šta je bila Vaša omiljena hrana ?

Pricaću o ručku. Svaki, ali svaki dan se znalo: u tacno 3,05 h šofer dovozi oca, na stepenicama ga dočekuje majka, sledi poljubac, mi klinci juriš u trpezariju gde je sve servirano, i čeka se supa... iz nekog razloga ,majka NIKAD nije jela sa nama (ustvari, razlog je jednostavan- neko je sve to morao da poslužuje...). Ređaju se tone hrane, uz glasne pohvale domaćici i mljackanje... Kada je poslednji zalogaj pojeden (nakon sat i 37min), slede pojedinačni izveštaji i referisanje šta je ko taj dan uradio dobro, a šta lose...pogađate, ovog drugog je bilo zanemarljivo manje nego prvog, i ukoliko je "prekšaj" bio posebno težak, sledila je duga i mučna diskusija na temu težine kazne... Onda otac jedva gledajući na oči pikira najbliži kauč "samo malo da prilegne" što mi koristimo da da se dodatno igramo u dvorištu ,a na ustreb učenja...Pokušavam da se setim kada sam zadnji put uopšte video i sličan ručak kada se okupi cela porodica, i to traje, traje... mislim da je to velika šteta. 

Kako su se praznici proslavljali u Vašoj kući? Da li ste imali posebnu tradiciju?

Nova godina je bila najviše slavljena u kući...pored nakićene jelke, posebno pamtim da smo dobijali (i slali) i po više stotina čestitki, koje smo kačili na razvučene končice od jednog kraja plafona do drugog! 

Koliko je svet drugačiji danas u odnosu na onaj kakav je bio kada ste Vi bili mali?

Koliko je svet drugačiji u odnosu na onaj kad sam bio mali? U najkraćem, čini mi se da da u odnosu na današnji, kao da sam živeo na nekoj drugoj planeti, sa nekom drugom atmosferom.Sve je drugačije! E sad, svako vreme nosi svoje, i nisam od onih koji se stalno vajkaju kako je nekad "bilo bolje", ali...živeo sam detinjstvo u kom se kuce NISU noću zaključavale, kada je bilo normalno da kad se zaigraš sa drugom decom, da nas i 15 - tak ruča tamo gde se zatekao...kada je bilo sasvim normalno da te malo malo majka pošalje kod tetka Bose u komšiluk po šoljicu ulja, šećera itd... mnogo naivnije i nevinije vreme,rekao bih u svakom smislu. 

Koje su Vam priče pričali roditelji, deka, baka, kada ste bili mali?

Na moju veliku žalost, nisam upoznao ni jednog dedu ni babu...zato i danas imam posebnu ljubav prema starim ljudima. 

Šta znate o poreklu Vašeg prezimena?

O poreklu znam podosta,zahvaljujući entuzijastima u porodici koji su dosta dobro istražili genezu... Ukratko,Starovići su poreklom iz Hercegovine,iz Gacka. Postoje ozbiljne istorijske indicije da poreklo vode direktno od loze Nemanjića! U šali kažem, da sam Eglez, verovatno bih imao titulu Lorda, haha! 

Postoje li određene fizičke sličnosti koje se često pojavljuju u Vašoj porodici?

Postoje, i to za Ginisovu knjigu rekorda - naime, od 12 veka, svako treće muško dete ima 4 sina...i tako vekovima, do današnjeg dana! Ja sam ,npr, treće muško dete u mojih. I jos nešto, nijedan nema ispod 2m!

Postoji li neka zanimljiva ili poučna priča o nekome od Vaših poznatih rodjaka ili onih koji nisu poznati javnosti?

I jedan i drugi deda su bili učesnici I svetskog rata, prošli golgotu prelaska u Albaniju, Krfa, proboj Solunskog fronta...Istinski junaci jednog zaista herojskog doba! 

Da li ste ozenjeni?

Nisam oženjen (još) 

Kako bi po vama trebalo da izgleda jedna zdrava i srećna porodica?

Porodica je baza, utočište. Toliko je važna bila, i biće u budućnosti, sve dobro i ispravno potiče iz nje! 

Šta je po Vama ključ uspeha jednog braka?

Ne znam koliko sam kompetentan da govorim o tome, ali svakako da su ključne stvari razumevanje, tolerancija i beskrajna ljubav! 

Koji je po vama najkvalietniji način na koji bi trebalo provoditi vreme sa svojom porodicom?

Nažalost, uslovi života su danas takvi da zarad gole egzistencije, roditelji provode sve manje vremena sa svojom decom...to vreme koje provedu zajedno, pamti se čitav život, i na mnogo načina određuje i naše ponašanje u budućnosti..

Pun naziv Vaše profesije i kako ste odlučili da se takvim poslom bavite?

Ja sam muzičar, vec 22g. Pre toga sam se bavio arheologijom, koja je bila i ostala moja velika ljubav. Ko zna, možda vremenom poželim da se opet vratim ozbiljnom naučnom radu. Ali, baviću se muzikom dokle god budem u srcu osećao da još nisam napisao onu najbolju pesmu! 

Od svega što ste naučili od svojih roditelja, šta smatrate najvrednijim?

Najvrednije čemu su me naučili je da sledim svoje srce, i da je jedna od najvrednijih stvari, koja nas i čini ljudima - obraz! 

Na koje svoje dostignuće ste najponosniji?

Najveća "dostignuća" tek očekujem da se dese, a svakako sam ponosan na bar 10- tak pesama koje će me nadživeti, i emocijom koju sam "dobacio" do srca ljudi pesmom i tekstovima...

Po čemu biste voleli da Vas ljudi najviše pamte?

Po dobroti.

Da li dete u vama jos uvek zivi?

Verovatno Vam svi živi na ovo pitanje odgovaraju sa " jao,ja sam jedno veliko dete bla bla bla...", ali ja ću odgovoriti jednim stihom iz moje pesme SVRATI PONEKAD - "...jos sam DEČAK k'o i pre, koji veruje u sne, i čarolije..."        

Pročitano 3441 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 30 oktobar 2014 14:11

Najnovije od Miljana

Više iz ove kategorije « Niggor Danijela Vranješ »

Prijavljivanje/Registracija