sreda, 12 novembar 2014 00:00

Vesna Dedić

Objavio
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

Vesna Dedić (Osijek, 25. decembar 1967) je srpska novinarka, voditeljka i spisateljica.

Vesna je rođena u Osijeku 25. decembra 1967. godine. Završila je gimnaziju u Podgorici a diplomirala opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Vesna je prvi posao dobila sa trinaest godina u Radio Titogradu, gde je vodila dečju emisiju „Suncokrili”. Potom je radila u dnevnom listu „Pobjeda”, a zatim, u nekoliko radio-stanica, između ostalih i u Studiju B, Televiziji Politika i RTS-u. Godine 1991. je na televiziji Beograd radila kao urednik i voditelj Jutarnjeg programa koji je vodila subotom sa Banetom Vukašinovićem.

Autorka i voditeljka je emisije Balkanskom ulicom, koja se emituje od 2001. godine na RTS 1.

Romani

Zauvek u srcu (2010)

Sunce meni, sunce tebi (2011)

Ti si meni sve (2012)

Imam pola duše (2013)

Koje je Vaše puno ime i prezime? Zbog čega su Vam roditelji dali baš to ime? Da li ste imali nadimak?

Vesna Dedić. Dobila sam ime po slovesnkoj boginji proleća... Nikada nisam imala nadimak. I u školi i danas na poslu svi me oslovljavaju po prezimenu ... Dedić.

Kada i u kom gradu ste rođeni? 

25.12.1967. u Osjeku, Hrvatska.

Šta je uticalo na Vaše pretke da izaberu to mesto za život?

Moji preci su iz Crne Gore... Ja sam slučajno rođena u Hrvatskoj jer je tata bio vojno lice. Moji i danas,majka i brat i svi rođaci zive u Podgorici. Selo iz kojeg su svi zove se Brskut. Prelepo je selo i predpostavljam da su ga izabrali jer se tu nalazi mnogo pašnjaka i izvor.

Možete li da izdvojite neki predmet u kući kao poseban koji pamtite iz detinjstva?

Da, pamtim preslicu za vunu moje babe i mačeve ostale iz vremena Turaka koje sam pronašla na tavanu rodne kuće moga oca, imala sam možda sedam godina i kada odem kod svojih u Podgoricu često gledam u zid na kojem stoje sada ti mačevi i preslica.

Koje je Vaše najranije sećanje iz detinjstva?

Proslava prvog rođendana moga brata. Ja sam imala tri godine i sećam se da sam mu odsekla trepavice zato što su se svi divili njegovim lepim plavim očima i trepavicama. Ja sam dobila batine, njemu su trepavice porasle jos duže i lepše i ja sam u svojoj trećoj godini shvatila da je ljubomora najgore ljudsko osećanje i od tada više nikada nisam bila ljubomorna.

Opišite nam članove Vaše uže porodice po jednom rečju koja opisuje njihovu ličnost? 

Tata... lep, beskrajno šarmantan, autoritet. Mama... brižna i stroga, posvećena deci... Brat... kao i svaki mlađi brat u detinjstvu konkurencija, kasnije podrška.

Koje igre su bile popularne u vreme Vašeg odrastanja?

Lastiš.

Vaša omiljena igračka iz detinjstva? Zbog čega baš ta igračka?

Dve lutke. Velike, jedna plava i jedna crna. I danas ih čuvam. Bile su mi to jedine lutke.

Da li ste imali porodične zadatke i poslove? Koji su? Koji Vam je uvek bio najmrskiji?

Da... brisanje prašine, usisavanje, sklanjanje sudova posle ručka, zalivanje cveća... Užas ... ništa od toga nisam volela. Volela sam kao i današnji tinejdžeri više da slušam muziku i čitam knjige.

Da li ste dobijali džeparac? Kako ste ga najradije trošili?

Nikada nisam imala džeparac jer sam od 13 godine imala honorare kao novinar dečijeg, posle i omladinskog programa Radio Titograda, pisala za omladinsku štampu.

Kako ste doživljavali školu kada ste prvi put postali učenik? Koji Vam je bio najbolji , a koji najmanje omiljen predmet u školi? Da li ste se uključivali u školske aktivnosti, sportove, takmičenja i koje?

Bila sam odličan đak, najbolja na takmičenjima vezanim za srpski jezik i istoriju, radila na radiju, u omladinskom pozorištu. Matematika i hemija su bile klimave. Jedva da i danas znam tablicu množenja, ali sam zato od 18 godine savladala celu istoriju umetnosti, književnosti ... znala u svakom trenutku sta se čita u Južnoj Americi, a sta snima npr. u Gruziji...

Da li se sećate nekih trendova iz Vaše mladosti? Popularnih frizura?

Talijanka za muškarce, likica za devojčice, pa onda repovi kao Kim Vajld ... sve sam naravno imala ... Popularne su bile farmerke balke, a potom karera, La costa šetland džemperi...

Ko su bili heroji Vašeg detinjstva? 

Ne znam ... nikada nisam priznavala ni heroje ni idole.

Koja je bila Vaša omiljena pesma i vrsta muzike?

Novi talas... Film, Prljavo kazalište, Riblja čorba...

Da li ste imali kućnog ljubimca? Ukoliko jeste, koja životinja je u pitanju i kako se zvala? 

Nisam imala kućnog ljubimca. Bojala sam se životinja sve dok moja kćerka za sedmi rođendan nije dobila kuče.

Da li imate najboljeg druga ili drugaricu iz detinjstva? Da li ste i dalje u kontaktu?

Imam mnogo drugova i drugarica iz detinjstva, iz osnovne i srednje škole i redovno se viđamo i volimo. I jako smo uspešna i lepa generacija.

Koji svetski dogadjaji su imali najveći uticaj na Vaše odrastanje?

Katasrofa u Černobilu ... zemljotres na crnogorskom Primorju, potom građanski rat u bivšoj Jugoslaviji...

Opišite porodičnu večeru. Da li svi zajedno večerate? Ko je glavni u kuhinji? Koja je bila Vaša omiljena hrana ? 

Kod nas je kao i u većini porodica tog vremena glavni obrok bio rućak, kada tata dodje sa posla. Tačno se znalo sta se jede koji dan u nedelji, šta za Novu godinu. Mama je jedina kuvala. Niko drugi nije ulazio u kuhinju. Jelo... pohovana piletina i pire krompir. Još slađe kada danas pomislim na to jer ja to ne pravim zbog broja kalorija.

Kako su se praznici proslavljali u Vašoj kući? Da li ste imali posebnu tradiciju?

Nova godina je uvek bila nešto važno i lepo... Stan koji miriše na krempite, gledanje bečkog koncerta prvog dana Nove godine, mama i tata mamurni od lude noći... Čupavci kada se pojedu krempite...

Koliko je svet drugačiji danas u odnosu na onaj kakav je bio kada ste Vi bili mali?

Svet je lepši, ali su ljudi u dušama ružniji.

Ko je bio Vaš najstariji rođak koga pamtite? Čega se sećate u vezi sa njim?

Moji prababa i pradeda. Veseli u 90/oj godini. Svega se sećam. Pradede koji je uvek bio doteran i kibicovao mamine drugarice.

Šta znate o poreklu Vašeg prezimena? 

Znam sve, unazad mnogo vekova... Bila bi duga priča.

Koje su Vam priče pričali roditelji, deka, baka, kada ste bili mali?

Nisu mi mnogo pričali već su me sa tri godine naučili da volim da  čitam knjige.

Postoji li neka zanimljiva ili poučna priča o nekome od Vaših poznatih rodjaka ili onih koji nisu poznati javnosti?

Istorija svake porodice je poučna, zato ne treba bežati od predaka i gena.

Da li koristite recepte svoje mame ili bake? Vaš omiljeni?

Ne. Ja sve kuvam na osnovu osećaja po sopstvenim receptima. Nikada me niko nije učio da kuvam.

Postoje li određene fizičke sličnosti koje se često pojavljuju u Vašoj porodici?

Da, i fizičke i karakterne. Svi smo visoki, imamo svetle oći i svi delujemo pomalo hladno iako je to samo maska.

Šta je po Vama ključ uspeha jednog braka?

Ne znam. Imam iza sebe propao brak te je tako očigledno da ključ koji otvara ta vrata nisam pronašla.

Na koji način ste saznali da ćete postati roditelj?

Osetila istog trena kada sam ostala trudna, kupila sutradan test u apoteci i uverila se.

Kako ste birali ime za svoje dete? Kada ste bili najponosniji na svoje dete? 

Bila sam dete kada sam prvi put čula pesmu Laze Kostića Santa Maria della Salute i priču o Lenki Dunđerski i znala da će se moja kćerka zvati Lenka. Svakog dana sam ponosna na nju... valjda je to smisao roditeljstva.

Kako najradije provodite vreme sa svojom porodicom?

Nebitno je kako, važno je da smo zajedno. Možemo i da ćutimo, i da igramo po kući,i da putujemo i da se prepiremo, ali da smo zajedno to mi je dovoljno.

Pun naziv Vaše profesije i kako ste odlučili da se takvim poslom bavite?

Ja sam novinar, urednik na RTS/u i autor emisije Balkanskom ulicom. Poslednje četiri godine sam i pisac romana koje žene vole.

Da ste mogli nečim drugim da se bavite u životu šta bi to bilo? Zbog čega se niste odlučili za tu profesiju?

Želela sam da budem glumica pa mi roditelji nisu dozvolili, pa dramaturg pa nisam položila prijemni, a onda pisac, pa mi je trebalo 20 godina hrabrosti da objavim prvi roman. Sada je sve na svom mestu.

Šta vasi fanovi mogu da očekuju od vas u narednom periodu...

Radujem se Sajmu knjiga i verujem da će opet ispred stnada moje izdavačke kuce biti dugački redovi onih koji čekaju posvetu na Zauvek u srcu, Sunce meni sunce tebi, Ti si meni sve, Pola duse ili Zagrli me... Ja sam na Sajmu svakog dana od jutra do mraka jer obožavam da se gledam oči u oči sa svojim čitaocima. Naravno, tu je i nova sezona emisije Balkanskom ulicom i verujem da će moji gosti sa svojim životnim pričama opet izmamiti kod gledalaca i suze i smeh.

Šta ste čitali svom detetu kada je bila bas mala... I šta biste preporučili roditeljima da čitaju svojoj deci? Da li ste pre za savremenu ili klasičnu književnost?

Klasika... pričala sam joj bajke od kada je rođena do polaska u školu kada je sama počela da čita pred spavanje. Danas ima 13 godina i ta navika je ostala. I pevala sam uspavanke... to je jako važno...

Od svega što ste naučili od svojih roditelja, šta smatrate najvrednijim?

Najvrednije je što su me naterali da shvatim da samo vredna žena može biti srećna i slobodna žena.

Na koje svoje dostignuće ste najponosniji?

Na činjenicu da sve sto imam dugujem samo sebi. Na mom svakom početku bila je jedna velika nula.

Po čemu biste voleli da Vas ljudi najviše pamte?

Ne razmišljam o tome jer kada krene neka takva misao ja se odmah rasplačem. Ja volim zivot i verujem kao junakinje mojih romana da mi se sve lepe stvari jos nisu desile u životu.

Da li postoje situacije u kojima se osećate kao da ste ponovo dete... Da li dete u vama još uvek živi?

Ne... ja volim svoju zrelost. Prezirem babe koje glume devojke. Šarm i harizma,sabranost i smirenost su jače oružje od dečijeg ili tinejdžerskog benavljenja u zrelim godinama.

Pročitano 1543 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 12 novembar 2014 16:25

Najnovije od Miljana

Više iz ove kategorije « Danijela Vranješ Iva Štrljić »

Prijavljivanje/Registracija