utorak, 09 decembar 2014 00:41

Iva Štrljić

Objavio
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Iva Štrljić je ćerka glumca Milana Štrljića koja je prvu veću ulogu dobila u srpskoj telenoveli “Jelena” gde je imala ulogu Tatjane Pantić. U svojoj je karijeri dosada imala mnogo uloga zahvaljujući kojima je postala poznata.

Iva Štrljić je rođena 7. oktobra 1977. godine.

Posle uloge u telenoveli “Jelena”, Iva je glumila u serijama “Moj rođak sa sela”, “Ranjeni orao” , “Bela lađa” i "Folk". Gde je za ulogu Cicke dobila nagradu na festivalu Fedis, kao i u mnogim drugim serijama. Pored toga šta je imala mnogo uloga u serijama i filmovima, ove lepa glumica je neko vreme radila kao voditelj jutarnjeg programa na B92 televiziji.

Napisala je dve knjige "NEMAŠ POJMA KOLIKO TE VOLIM" i "ZNAM DA MISLIŠ NA MENE"

A treca knjiga se zove "Obožavam te, pa šta " 

Trenutno igra  novu predstavu "UJEZ" u pozorištu  Slavija u režiji Ivana Bekjareva

Koje je Vaše puno ime i prezime? Da li postoji neka priča u vezi sa izborom vašeg imena? Da li ste imali nadimak?

Iva Štrljić. Ne postoji nikakva duhovita ili neobična priča. Moji roditelji su želeli da ja imam kratko i fino ime koje nema mnogo ljudi i zaista u vreme kada sam ja bila devojčica bilo je najviše Ivana, ali Iva se nije zvao skoro niko. Danas, Iva je jedno jako popularno ime dosta često prolazivši kroz Tašmajdan umem da čujem kako neko doziva Ivu, uvek pomislim da zove mene pa se osvrćem a to obično bude neka petogodišnja Iva!

Kada i u kom gradu ste rođeni?

Rođena sam 7.10.1977 u Beogradu.

Možete li da izdvojite neki predmet u kući kao poseban koji pamtite iz detinjstva?

Teško da mogu da izdvojim jedan poseban predmet pošto sam od onih ljudi koji neguju uspomene i imaju ih više. Umem da cuvam i ono što treba i ono što ne treba ako to nesto u meni pomera neke svetove, a pravi momenti na koje nas podsećaju neke sitnice upravo to nam i učine. Specijalno mesto svakako imaju stare fotografije iz detinjstva, posebno neka sećanja na moju baku Bosiljku koja odavno nije sa nama, ali za koju sam ja bila neizmerno vezana. Po nekima od tih sićušnih predmeta retko kada volim da čačkam zbog jačine emocija koje vuku za sobom.

Koje je Vaše najranije sećanje iz detinjstva?

Miris krofni. I miris one stare klasične Nivee koju je tada korisila moja baka. Pamtim ta dva mirisa. I danas me vrate u neku moju istoriju kada ih osetim pa me samim tim i razneže.

Koje igre su bile popularne u vreme Vašeg odrastanja?

Lastiš, naravno. Bila sam pravi majstor za lastiš i za vožnju rolšua. I danas volim da ih vozim. Igrali smo i između dve vatre u dvorištu naše Osnovne škole "Braća Ribar", ona sada nosi naziv "Kralj Petar Prvi". Pošto smo blizu Kališa, taj park pamtim upravo po sladoledu Rumenko koji jedem u pauzi između dva lastiša! Bile su aktuelne Barbike u naše vreme, pa se sećam da sam ih imala osam komada i samo jednog Kena pa da su mi se lutke stalno razvodile! Kada me je jednom prilikom tata pitao "Iva, zašto se stalno igraš tako da ti se Barbika stalno razvodi od Kena?", ja sam odgovorila : "Pa to je zato što imam osam Barbika i samo jednog Kena, ako mi kupite jos sedam Kenova neće se razvoditi"... Eto jednog slatkog ali i lukavog dečijeg odgovora!

Vaša omiljena igračka iz detinjstva? Zbog čega baš ta igračka?

Kao baš jako mala dobila sam jednu lutku koju sam ne znam zašto odmah strašno zavolela i dala joj ime Zorica. Sada ne bih umela da vam objasnim zašto sam ja baš Zoricu izabrala da je toliko volim ali mi je ona odmah prirasla srcu. Evo i danas Zorica sedi na mom krevetu... i danas posle tridesetisedam godina. Ljubav prema igračkama je ozbiljna stvar, zato deci treba kupovati igračke da bi jos kao mali znali da iskažu brigu o nekome jer će to posle umeti i sa prijateljima i svima onima u svom okruženju do kojih im je stalo.

Da li ste imali porodične zadatke i poslove? Koji su? Koji Vam je uvek bio najmrskiji?

Kao i sva deca verovatno, volela sam da se igram i razbacam sve igračke po sobi ali mi se onaj deo sa sređivanjem posle toga uopšte nije dopadao.

Kako ste doživljavali školu kada ste prvi put postali učenik? Koji Vam je bio najbolji , a koji najmanje omiljen predmet u školi?

Sećam se prvog jutra prvog dana prvog razreda. Znam da sam prolazeći ulicom Sedmog jula (sada Kralja Petra) razmišljala samo o jednom - Šta ako zaboravim u kojoj klupi sedim! Najbolji srpski, odlično sam pisala sastave i pobeđivala na recitatorskim takmičenjima, a najmanje omiljena matematika i fizika.... ja ne znam kako sam ikad uspela da rešim i jedan jedini zadatak iz fizike... i sad imam tremu kad se setim preznojavanja pred kontrolni.

Da li ste se uključivali u školske aktivnosti, sportove, takmičenja i koje?

Jesam, naravno, u recitatorska takmičenja, u takmičenja iz lepog pisanja, a trenirala sam i plivanje i išla redovno na klizanje. Dramsku grupu i recitatorsku sekciju sam jednostavno rečeno obožavala, onim danima kada su bile one na rasporedu nekako nikad nisam bila prehlađena i nisam dobijala grip!

Da li se sećate nekih trendova iz Vaše mladosti? Popularnih frizura? Odeće?

Sećam se naravno frizure Emilije Kokić iz grupe Riva i one pobedničke pesme "Rock me baby". Znam da smo posle pobede na Evroviziji svi hteli takve šiške i zato nosili gel u školu!

Koja je bila Vaša omiljena pesma i vrsta muzike?

Volela sam pesmu "Čokolada" grupe Idoli i znam da sam to stalno pevala u kolima kada smo se negde vozili.

Da li ste imali kućnog ljubimca? Ukoliko jeste, koja životinja je u pitanju i kako se zvala?

Jesam, jednog papagaja Kiću (tako su se u to vreme čini mi se često zvali papagaji), dve kornjače i ribicu. Ne sećam se ostalih imena sećam se samo da su kornjače bežale iz akvarijuma pa smo ih uvek tražili po stanu... jednom je jedna bila negde iza televizora u dnevnoj sobi a druga ispod pokrivača u spavaćoj... očigledno su pravile žurku kad nismo bili kod kuće!

Da li imate najboljeg druga/drugaricu iz detinjstva? Da li ste i dalje u kontaktu?

Imam mnoge... najviše sam u kontaktu upravo sa njima.... Najčešće sa Ivanom sa kojom sam i bila u razredu.

Opišite porodičnu večeru. Da li svi zajedno večerate? Ko je glavni u kuhinji? Šta je bila Vaša omiljena hrana ?

Pica, da se ne lažemo!

Kako su se praznici proslavljali u Vašoj kući? Da li ste imali posebnu tradiciju?

Moj omiljeni praznik je Božić i Nova godina. Sećam se čarobnog pogleda kroz prozor na stare beogradske krovove posute snegom... Iako sada živim sama već mnogo godina uvek lepo okitim stan i potrudim se da prizovem ista ona najtoplija osećanja kao nekad.

Koliko je svet drugačiji danas u odnosu na onaj kakav je bio kada ste Vi bili mali?

Mi smo drugačiji. Mi pravimo svoj svet.

Koje su Vam priče pričali roditelji, deka, baka, kada ste bili mali?

Volela sam da mi tata pred san čita Jesenjina, znam da ce vam to biti čudno ali jeste tako. Jako mi je bila zanimljiva njegovo Pismo majci i Pismo od majke pa sam uvek tražila da mi se to čita, ta stvar je rezultirala time da sam u prvom razredu kada su sva deca pisala normalno u celom redu ja rečenicu delila nekako na stihove i strofe! Učiteljica se tome čudila svi su se pitali zašto to radim, dok se nisu setili Jesenjina!

Kako bi po vama trebalo da izgleda jedna zdrava i srećna porodica?

Nekako filmski. Samo ako film ima srećan kraj. Ili jos bolje ako je to neki film koji uopšte nema kraj. 

Šta je po Vama ključ uspeha jednog braka?

Ljubav. Ljubav je ključ uspeha svega.

Koja Vam je najdraža scena iz filma koju ste snimili do sada?

Volim scenu iz serije Ranjeni orao sa Vojinom Ćetkovićem u kojoj moj lik učiteljica Branka priznaje deo svoje prošlosti. To je jedna ljupka i jako duhovita scena gde ona njemu mora da kaže da je bila sa oženjenim muškarcem.

Film, pozorište ili televizija? Šta je najveći izazov za glumca?

Za pravog glumca sve je izazov.

Da li vam je neki lik koji ste glumili posebno drag?

Jeste, Branka iz "Ranjenog orla" Zdravka Sotre i Cicka iz serije "Folk" Dušana Milića za koju sam i dobila nagradu.

Od svega što ste naučili od svojih roditelja, šta smatrate najvrednijim?

To što su me naučili da budem vredna, samostalna i da ne odustajem.

Na koje svoje dostignuće ste najponosniji?

Na sopstvenu istrajnost. A to je danas ozbiljno dostignuće.

Po čemu biste voleli da Vas ljudi najviše pamte?

Po mojim ulogama i mojim knjigama i svemu dobrom i plemenitom što mogu da pružim svetu oko sebe.

Da li dete u vama jos uvek živi?

Naravno. Zauvek. Mislim da to mogu da obećam.

Pročitano 1490 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 09 decembar 2014 10:59

Najnovije od Miljana

Više iz ove kategorije « Vesna Dedić

Prijavljivanje/Registracija