ponedeljak, 13 oktobar 2014 00:00

Saška Janković

Objavio
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

Aleksandra Saška Janković. Neobična... Mlada... Perspektivna devojka fantastičnog glasa... Pevačica koja pleni svojom pojavom i moćnim i magičnim glasom. Glas na koji smo dugo čekali. Harizmatična,borbena i uporna učesnica Prvog Glasa Srbije koja nikog nije ostavila ravnodušnim... Pre nekoliko godina učestvovala je i na Beoviziji na kojoj se birao predstavnik Srbije za pesmu “Evrovizije”, koja se te godine održavala u Moskvi. Ovu mladu umetnicu krase višestruki talenti... Crtanje, igranje, muzika-komponovanje, pisanje tekstova i naravno pevanje zahvaljujući kojima je stekla mnoge fanove već sad a tek će ih biti...

Saškin talenat je neosporan i njeni fanovi joj veruju i podržavaju je na putu ka uspehu... Ona nam je posvetila malo vremena i pored silnih obaveza koje ima ovih dana i odgovorila nam na pitanja. Zavirimo na trenutak u njen svet, detinjstvo, porodicu... Snove i želje.

- Koje je Vaše puno ime i prezime? Zbog čega su Vam roditelji dali baš to ime? Da li ste imali nadimak?

Moje puno ime i prezime je Aleksandra Saška Janković - apsolutno svi me zovu Saška, a najbližih par ukućana i Caki, Cale. Roditelji su odabrali sa kumom to ime, iako je bilo par ponuđenih. Mislim da se mami najviše dopadalo baš Aleksandra, no nekako sam postala i ostala Saška.

- Kada i u kom gradu ste rodjeni?

Rodila sam se u Smederevu 29. aprila 1988. godine. Tamo sam i odrasla, završila osnovnu i srednju školu.

- Šta je uticalo na Vaše pretke da izaberu to mesto za život?

S mamine strane su i prabaka i pradeka iz okoline Smedereva, a onda su se sve ostale generacije preselile u grad, tu i ostale do dan danas. A tatini su došli kao sasvim mladi iz okoline Niša, a zaista ne znam šta ih je sve navelo da tu i ostanu, pretpostavljam posao i prijatno mesto za život u to vreme.

- Možete li da izdvojite neki predmet u kući kao poseban koji pamtite iz detinjstva?

Mogu da izdvojim bakine i dekine čuvene dušeke raznih veličina od kojih smo pravili male gradove po sobama i igrali se nekog našeg zamišljenog zivota.

- Koje je Vaše najranije sećanje iz detinjstva?

Ima ih dosta, ne bih mogla da izdvojim neko posebno. U svakom slučaju, imala sam blesava i u isto vreme bezbrižna sećanja iz detinjstva.

- Opišite nam članove Vaše uže porodice po jednom rečju koja opisuje njihovu ličnost?

Znam da smo dobri, blesavi, kreativni, ambiciozni, zdravi ljudi od poverenja koji se mnogo vole, podržavaju i poštuju do neba i nazad.

- Koje igre su bile popularne u vreme Vašeg odrastanja?

Školice, žmurke, ne ljuti se čoveče, tablić, žace i lopovi, a kasnije riziko, monopol, igrice na segi…

- Vaša omiljena igračka iz detinjstva? Zbog čega baš ta igračka?

Lutka Bjanka koju mi je poklonila moja tetka. Ne znam gde je sada i šta se sa njom desilo, ali znam da sam pričala kako će se jednog dana moje dete zvati Bjanka, kao moja omiljena lutka.

- Da li ste imali porodične zadatke i poslove? Koji su? Koji Vam je uvek bio najmrskiji?

Roditelji nas nisu opterećivali nekim poslovima u početku jer smo uvek bili puni obaveza: škola, treninzi, kursevi, muzičke škole…Ponekad bismo možda oprali sudove, iznosili smeće i čini mi se radili sve ono u čemu tinejdžeri pomažu roditeljima, i sve ono što im je i mrsko jer su u tom periodu u kojem su.

- Da li ste dobijali džeparac? Kako ste ga najradije trošili?

Nismo imali posebno planiran džeparac, roditelji su se sa nama uvek dogovarali u hodu. I ništa nam nije falilo, Bogu hvala na takvim roditeljima. Deka je za života bio taj koji je nekako redovno davao meni i bratu, kako smo to nazvali, penziju (jer su penzije uvek bile male). Hehe…

- Kako ste doživljavali školu kada ste prvi put postali učenik? Koji Vam je bio najbolji , a koji najmanje omiljen predmet u školi?

Škola mi nije teško pala, nikad. Doživljavala sam je kao nešto što se podrazumeva. Najgora stvar je uvek bilo rano buđenje… Volela sam na prvom mestu umetničke predmete (baš čudno), i društvene. Nije da mi prirodni nisu išli, ali definitivno nisam za to. Sem, na primer biologije, koju volim.

- Da li ste se uključivali u školske aktivnosti, sportove, takmičenja i koje?

Uvek sam bila aktivna i kao mirođijica bila u skoro svim aktivnostima. Na putovanjima, uz profesore fizičkog, na priredbama uz profesore muzičkog, srpskog i stranih jezika… Ponekad likovno.  Volela sam razne sekcije, i želela u svemu da se oprobam! Sećam se priredbe za dan škole kada sam igrala koreografiju, glumila u komadu, pevala u horu i solo. To je ipak bilo mnogo, ali se tako podesilo.

- Da li se sećate nekih trendova iz Vašeg detinjstva? Popularnih frizura? Odeće?

Ne posebno. Za vreme mog odrastanja se moda vrtela i menjala kao i danas. Oblačila sam se krajem osnovne škole malo, kako to kažu fensi, a onda par godina apsolutno kao dečak. A potom sam našla sredinu između ta dva, tako se oblačim i danas. Volim da kažem, kao ženstveni Petar Pan.

- Ko su bili heroji Vašeg detinjstva?

Roditelji, bake i deke, tetke i ujak…

- Koja je bila Vaša omiljena pesma i vrsta muzike?

Razne faze sam prošla, što se muzike tiče… Ali, od kad sam čula pesmu “You’ve got a friend” od Carole King, i od kada sam počela da slušam acid jazz izvođače, postali su mi omiljena pesma i žanr, do danas.

- Da li ste imali kućnog ljubimca? Ukoliko jeste, koja životinja je u pitanju i kako se zvala?

Kao sasvim mali imali smo psa, ne sećam ga se... Ali se svakako sećam zeba i papagaja Kiće, a kasnije i ribica.

- Da li imate najboljeg druga iz detinjstva? Da li ste i dalje u kontaktu?

Moj kum je jedan od najbližih prijatelja iz detinjstva, a tada mi nije još bio kum, to je postao kasnije.

- Koji svetski dogadjaji su imali najveći uticaj na Vaše odrastanje?

DIVAS, ponovno učešće Srbije na Evroviziji, MTV dodele nagrada, dodele Oskara... Sve sam to pomno pratila kao mala.

- Opišite porodičnu večeru. Da li svi zajedno večerate? Ko je glavni u kuhinji? Šta je bila Vaša omiljena hrana?

Nikada nismo imali redovna okupljanja tog tipa sem kada su rođendani, praznici, ili slično... Svi u porodici kuvaju dobro, a meni su najdraže sarme, musaka i pečena piletina sa krompirom.

- Kako su se praznici proslavljali u Vašoj kući? Da li ste imali posebnu tradiciju?

Ništa posebno sem one najstarije “Bitno da smo svi na okupu, živi i zdravi.“

- Koliko je svet drugačiji danas u odnosu na onaj kakav je bio kada ste Vi bili mali?

Mislim da je napredovala tehnika, planeta se razvila galopnim korakom, no i dalje postoje intimne i planetarne borbe dobra i zla. Treba naći sebe, i čuvati ljubav i zdravlje svojih najbližih. Oni su uvek tu za vas... Kažu, kod kuće, uvek ljubav!

- Ko je bio Vaš najstariji rodjak koga pamtite? Čega se sećate u vezi sa njim?

Ne pamtim nikog dalje od baka i deka, ali znam neke korene.

- Šta znate o poreklu Vašeg prezimena?

Iskreno, ništa posebno sem pretpostavke da je došlo od nekog Janka.

- Koje su Vam priče pričali roditelji, deka, baka, kada ste bili mali?

Razne i originalne priče!

- Postoji li neka zanimljiva ili poučna priča o nekome od Vaših poznatih rodjaka ili onih koji nisu poznati javnosti?

I te kako, ima nekoliko, ali poslaću vam ili ispričati uživo, jer potrajalo bi ovako.

- Da li koristite recepte svoje mame ili bake? Vaš omiljeni?

Ne baš, ne koristim jer ne stižem. Probaću kada budem imala vremena. Ima dosta omiljenih...

- Postoje li određene fizičke sličnosti koje se često pojavljuju u Vašoj porodici?

Da. Nosevi, osmesi, oči...

- Šta je po Vama ključ uspeha jednog braka?

Neizmerna ljubav, uzajamno poverenje, i redovno bavljenje sobom kao polaznom tačkom.

- Kako najradije provodite vreme sa svojom porodicom?

Hm, kućna atmosfera... Najopuštenije moguće, u apsolutnoj ljubavi i poverenju u ta neka četiri zida.

- Kako bi po Vama trebalo da izgleda srecna porodica?

Srećno.

- Da ste mogli nečim drugim da se bavite u životu šta bi to bilo? Zbog čega se niste odlučili za tu profesiju?

Svašta bih bila, svašta sam htela da budem, ali sam u biti umetnik i to se nije moglo zaobići.

- Od svega što ste naučili od svojih roditelja, šta smatrate najvrednijim?

U svakoj situaciji ostati na prvom mestu dobar, nesebičan čovek, jak i svoj.

- Na koje svoje dostignuće ste najponosniji?

Na veliko iskustvo u svom poslu, sa malo godina.

- Da li Vas je iskustvo u Prvom glasu Srbije promenilo na bilo koji nacin?

Jeste, kao i svako novo iskustvo: ojačalo za sledeći stepenik, i svaki naredni ka vrhu.

- Privatno,sta najvise volite da pevusite dok ste sami?

Najčešće melodije koje ne postoje, uvek smišljam nešto u hodu. Nešto zapišem, nešto zaboravim...

- Da li je tacno da volite da heklate?Da li je to porodicna tradicija?

Tačno je i nije porodična tradicija. Baka godinama štrika, hekla i prva je zadužena za domaću radinost. A ja, ponekad jer me smiruje – kada stignem.

- Po čemu biste voleli da Vas ljudi najviše pamte?

Po stvarima koje ću Bože zdravlje tek da napravim...

- Da li biste porucili nesto vasim fanovima koji jedva cekaju da cuju sta im spremate u buducnosti. Potpuno smo svi spremni za kvalitet i pozitivan pomak u muzici koji nam Vi donosite?

Hvala vam! Poručila bih svima da gledaju Beosong festival koji se održava 2. i 3. marta . Direktan prenos je na RTS-u. Nastupam pod rednim brojem 6, i ove godine samo publika svojim sms glasovima odlučuje ko će nas predstavljati na Evroviziji 2013. Upamtite da stvari idu kako bi trebalo da idu, nekad nešto nije do nas, ali posle svake kiše uvek dolazi Sunce. I zato: volite se, osmehujte, glavu gore, ostanite jaki i svoji.

Veliki poljubac za BabyBoom!

Pročitano 1591 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 13 oktobar 2014 12:40
Baby Boom Tim

Yes I think to myself... What a wonderful world.

Više iz ove kategorije « Mari Mari Isidora Bjelica »

Prijavljivanje/Registracija