utorak, 24 februar 2015 19:31

Veza dece i prirode: Neka mališani budu što više napolju

Objavila
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Omogućite im da osete prirodu: Slobodna i nesputana igra na otvorenom ne samo da je zdrava za pravilan fizički razvoj nego i podstiče maštu, društvenost i empatiju.

Uništene šume, sve manje prostora za igru i šetanje, velike deponije, zagađene reke i jezera u kojima su se ljudi nekada kupali, sve je to danas realnost. Zato bi i trebalo potrošiti dosta vremena kako bismo naučili dete šta sme, a šta ne bi trebalo da čini u svetu koji ga okružuje jer je taj svet, zapravo, njegov dom. Da bi se to postiglo, potrebno je pre svega ojačati vezu dece s prirodom. 

Tako ćete, napominju psiholozi i pedijatri, ne samo doprineti tome da naša planeta bude sigurnije i zdravije mesto za našu decu nego i da ona budu zadovoljnija. Najbolji način da dete ostvari vezu s prirodom je da je iskusi iz prve ruke, tokom šetnji, igranja, istraživanja, penjanja po drveću, branja šumskih bobica… generalno govoreći, tokom aktivnosti u kojima mogu da opipaju i omirišu živi svet koji ih okružuje. 

Slobodna igra u prirodi, pokazalo se, podstiče zdrav razvoj i raspiruje maštu. Osim kretanja na vazduhu, u prirodi nema gotovih obrazaca prema kojima su, na primer, programirane video igre pa dete slobodno odlučuje o toku igre. A tako i pojedini prirodni elementi u okolini, poput srušenog drveta ili grma spontano dobijaju mesto u igri deteta jer su pogodni za penjanje ili skrivanje... 

Da bi dete zaista postalo svega toga svesno, presudna je uloga roditelja koji bi trebalo da mu omoguće da ostvari kontakt s prirodom. Svaki slobodan trenutak trebalo bi koristiti za izlazak na otvoreno, a doba godine će odrediti i vrstu aktivnosti. Kad napada sneg, dobro bi bilo provesti slobodno vreme u građenju igloa ili Sneška Belića, u grudvanju, sankanju ili skijanju, jer tako deca mogu i doslovno da pomirišu sneg i osete ga. Tako dete obogaćuje svoja iskustva i podstiče dalju radoznalost koja će mu jednog dana otkriti obrasce prema kojima “funkcioniše” priroda, napominje doktor Džim Tejlor u svom članku objavljenom u magazinu “Psychology Today”. 

A razumevanje prirodnih procesa može da doprinese i razvijanju nekih dodatnih sklonosti deteta koje će mu odrediti buduće zanimanje. Iz tog razumevanja proizlazi i svest o tome odakle dolazi hrana koju jedemo, voda koju pijemo pa i odeća koju nosimo. Tako se razvija i svest o tome koliko smo zapravo povezani sa živim svetom koji nas okružuje, i koliko od njega zavisimo. Osim toga, doživljavanje mena u prirodi onako kako se smenjuju pomaže manjoj deci da shvate koncept vremena, prošlo sadašnje i buduće. Tako im se širi mogućnost razmišljanja u široj vremenskoj perspektivi i uči o prolaznosti trenutka. Takođe se podstiče spoznaja uzročno-posledičnih obrazaca, na primer, tako što će dete shvatiti da ako otkine cvet s voćke, na njoj neće biti ploda. 

Ako su još roditelji ti koji će dete nauče svemu tome i upozore ga na neke promene koje će se dogoditi u prirodi, ojačaće uzajamne odnose. To je ujedno i prilika za lekciju iz ekologije i prihvatljivog ponašanja, napominje dr. Tejlor. Ništa neće podstaći dete da shvati važnost recikliranja tako kao prizor bačene kese u prirodi ili divljih deponija koje uništavaju okolinu. Pokažite detetu da se lepota prirode održava i razvrstavanjem otpada kod kuće i štednjom na energentima, ali i odabirom zdrave hrane i ekološkog prevoza. 

Izvor: http://www.superzena.net

Pročitano 1913 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 24 februar 2015 19:34

Prijavljivanje/Registracija