Bilo je to jedno sasvim uobičajeno popodne. Čovek je oblačio kaput ispred svog ogledala spremajući se da ide na poslovni sastanak. U jednom trenutku, učinilo mu se da je video odraz sebe kada je bio dete. Znao je da neće moći da se izvuče. Deca su uporna…

Želiš li da se igramo? – upitalo je dete sa osmehom na licu.
Umoran sam… – odgovorio je čovek tiho. – …a i nemam nekih dobrih ideja za igranje.
Želiš li da maštamo? – začuo se glas ponovo.
Nemam vremena za to. – odgovorio je čovek nervozno. – Žurim na jako važan sastanak.
Želiš li da budemo iskreni? – upitalo je dete iskreno.
Želim ali neće biti obostrano… – odgovorio je čovek. – …ja živim u neiskrenom svetu.
Želiš li da sanjamo? – dete nije odustajalo.
Ja odavno spavam… – odgovorio je čovek uspavano. – …ali ništa mi od snova nije preostalo.
Nije sve izgubljeno. Dozvoli mi da te podsetim.
Podseti me, samo požuri, kasnim na sastanak…
Istina je da ne kasniš nigde jer već si stigao. Ovo je tvoj najvažniji sastanak.
Znam da te se neću tako lako otarasiti. – reče čovek slegnuvši ramenima. – Takođe znam da i ne želim da te se otarasim…ali moj život je sada drugačiji.
Ja sam uvek tu. – uzvratilo je dete držeći malu pčelu na dlanu. – To što si me zaključao negde duboko u sebi…
Ah! Prekini! – čovek je povisio ton. – Nemam vremena sada da mislim na sebe! Moram da požurim, posao je na prvom mestu…

Okrenuo se i pogledao sa strane ka ogledalu. Kaput je bio skup i dobro mu je stajao. Spustio je pogled uzdahnuvši duboko. Dete je i dalje gledalo u njega. Napravio je prvi korak ka vratima. Dete u odrazu krenulo je zajedno sa njim. Bilo je to zaista jedno sasvim uobičajeno popodne.

Pogledaj ove ulice. Sećaš li se? Kada si bio dete tvoji snovi su bili dugački, dugački toliko da su se vukli dužinom svake ulice na svetu. Svaka ulica je za njih bila čista i večno plave boje a ono loše o čemu su pričali odrasli ljudi dešavalo se samo odraslim ljudima i nije postojalo nigde osim u pričama koje nisu imale moć da probiju tvoje snove. Međutim, ni to nije bio kraj magije detinjstva. Kada bi obuhvatio čitavu planetu, snovima bi se proširio dalje na mlečni put, čuvajući u sebi zvezde kao i prašinu nekih davno prošlih postojanja…
Sećam se. – čovek se na trenutak osmehnuo. – Imao sam toliko ideja, bio sam srećan, želeo sam da ceo svet bude jedno bolje mesto…
Tada si imao moć. Najveća moć svakog deteta leži upravo u tome da naše postojanje ne predstavi onakvim kakvo jeste, već onakvim kakvo bi trebalo da bude. Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava – sve iznova počinje. Evo… – nastavilo je dete. – uzmi ovu pčelu iz moje ruke, oseti kako ste povezani.
Ne smem. – reče čovek potišteno. – Plašim se da će me ubosti.
Ali i ti i ja dobro znamo da te nijedna do sada nije ubola. Za razliku od ljudi…

Prešli su preko ulice i nastavili da koračaju ka poslovnom centru. U jednom trenutku čovek je zastao i pružio dlan gledajući pčelu kako polako sleće.

Kako si uspeo to, da pčela bude tako mirna?
Lako. To je jedna davno izgubljena veština koje treba da se setiš. Biti jedno sa prirodom. Ti to ne možeš da razumeš. Odrasli su previše važni za tako nevažne stvari.
Vrlo moguće. – uzdahnuo je čovek gledajući gore ka suncu. – Sada je vreme da me pustiš. Ja sam odrastao i moram na sastanak. Ti budi dete, nastavi da se igraš negde u prošlosti…
Deca se ne igraju, to samo odrasli tako vide. Deca žive. Često zbunjena svetom odraslih moraju da izmisle svoj. Znam da si se jednom davno zapitao u kom trenutku se završava detinjstvo ali nisi mogao da dođeš do odgovora. Istina je da koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. Odlutaš od sebe i prestaneš da budeš dete onoga trenutka kada ti umesto ljubavi pruže pravila i etikete. A ti se prepustiš, ne znajući da si se prepustio onima koji već odavno hodaju hladni, noseći u sebi samo sećanja na sunce. Sada si isti kao oni, više bi se zabrinuo zbog ukradenog novčanika nego zbog jedne cele posečene šume, zatrovane reke…
Prekini! – čovek je ponovo povisio ton. – Ja ovo nikada nisam tražio! To je samo put kojim su me odvukli. Kada bih mogao da se vratim u detinjstvo učinio bih svoj najvažniji korak, važniji čak i od onog prvog – nikada ne bih verovao odraslim ljudima! Nikada ne bih dozvolio da me odrasli ljudi svojim odraslim tonom upozore kako treba da postanem čovek i uspem u životu. Svaki put kada sam ih poslušao i malo dublje zagazio na putanju kojim je išao svet, negde u dubini sam osetio bol a moji snovi bi se u tom trenutku pocepali noseći sa sobom i jedan veliki deo mene. – čovek je pao na kolena i počeo da plače. – Sada se samo pravim da nečemu pripadam. Ovo nisam ja, ovo nisu moji snovi, pokaži mi put…
Nema puta. Rekoh ti, već si stigao. Shvatio si da ne možeš uspeti u nečemu što već jesi. Sada je vreme je da skrojimo neke nove, dosta važnije snove. Hajde, probudi me ponovo u sebi. Pruži mi ruku…

Čovek je pružio ruku sebi i stao na noge. U istom trenutku je otvorio oči i ispred sebe ugledao direktora kompanije. – Da li ste dobro? – upitao je ovaj. – Došli ste ovde pre par minuta i samo odlutali u mislima. Ceo odbor je ovde. Čekamo vas da…

Ne čekajte me! – uzviknuo je čovek ljutito. – Ne želim ništa od vas i od vaših kompanija. Ne želim da potrošim naredne godine života gradeći zamišljenu karijeru u kompaniji koja koja je potpuno nebitna za život i sve to kako bih dobio papir koji ima zamišljenu vrednost kojim ću potom kupiti gomilu stvari koje mi ne trebaju. Ne želim da nosim kravatu, ovu omču oko vrata čiju svrhu niko ne razume! Steže me i ne da mi mira, govori mi da sam rob dok ja sebe lažem kako sam slobodan! Ne želim da nosim skupoceni sat koji pokazuje isto vreme kao i milion drugih modela. Ne želim da pratim trendove ludila i ne želim da me sutra leče bolesni ljudi koji ni sebi ne mogu da pomognu. Ne želim da plaćam račune za prirodne resurse koji mi svakako pripadaju! Nisam zbog toga doručkovao, rastao i razvijao se sve ove godine. Ne želim da od celog univerzuma ja nosim odelo i zamišljeno uspem u nečemu što ne postoji! Želim da živim! Da li me razumete?

U prostoriji je nastao muk. Čovek je ustao sa stolice i otrčao napolje. Nakon stotinak metara užurbanog hoda seo je na ljuljašku u obližnjem parku. Uhvatio se za glavu i počeo da plače. – Šta sam to uradio? Ostaću bez svega…propao sam…potpuno sam propao…šta sada da radim!

Koliko god da su pitanja daleka, ogovori uglavnom leže uvek tu blizu nas. – začuo se glas ponovo.

Čovek se trgnuo i ustao sa ljuljaške. Počeo je nasumično da hoda i gleda oko sebe ali ništa nije video. Pognuo je glavu da se malo sabere kada je na zemlji ugledao žutom kredom nacrtano sunce i jedan natpis – Idi probudi ostalu decu.

 

Izvor: andrijajonic.rs

Objavljeno u Vesela soba

e petice!

Zamislite da dođete bolesni kod lekara pa mu lepo opišete dijagnozu koju ste sami sebi odredili, uz pomoć interneta, naravno, objasnite mu kako ste se lečili, opet uz konsultacije interneta, ali eto, nije vam baš nešto uspelo pa vam je sve lošije i lošije pa nek’ lekar prepiše neke tablete za tu vašu bolest. I onda vas lekar pregleda i ustanovi da uopšte nemate tu izguglanu bolest već neku sasvim drugu i da ste samo pogoršali stanje. Lekar je lekar zato što je studirao minimum 6 godina. I zato mu se ne mešajte u posao.

Ili, druga situacija. Nešto vam lupa u autu i vi se idete igrati mehaničara, dignete haubu i čeprkate gde ne treba. Naravno sredite auto tako da liči na Kremenkov i kad ga došlepate mehaničaru ovaj počupa pola kose zbog štete koju ste sami sebi napravili. I mehaničar je mehaničar zato što se za to školovao. I zato što zna šta radi i kako radi i zašto baš tako radi. I zato mu se ne mešajte u posao.

Pisanje

Mnogo roditelja jednostavno obožava da se petlja u posao učitelja. Uče decu da pišu pre nego što krenu u školu. Nema veze što ih ne nauče pravilno da drže olovku, važni su ako im dete piše. To što će ih u školi učiti da pišu drugačijim potezima, pravilnim redosledom oblikovanja slova i novi slovopis, to nikog nije briga. Učiteljice, po pravilu, moraju ispravljati pisanje slova I, M, N, A, T…

Zapravo, sva slova koja imaju ravnu crtu klinci pišu, po roditeljskim Gugl uputstvima, odozdo prema gore, a olovku drže ko da je kramp. Slovo ‘O’ redovno se započinje odozdo pa u smeru kazaljke na satu – dakle opet pogrešno. I onda se učitelj zapita zašto je presedeo sate i sate na stručnim usavršavanjima kad roditelji znaju sve i naprave štetu pre nego dete dođe u ruke učiteljice.

Rezervni listići

Mnogo roditelja kupuje rezervne listiće i nastavne materijale kako bi se kod kuće igrali učitelja. Kopaju po učiteljskim grupama i stranicama i skidaju listiće tamo objavljene. OK, lepo je da se vodi briga o detetovom napretku u školi, ali polako ljudi!

Ako učiteljica zada više zadataka odmah se nađu oni koji skaču na zadnje noge i tužakaju stručnim službama i direktorima ili tračaju međusobno vešticu koja maltretira decu s gomilom zadataka. Zašto? Zato što onda roditelji ne stignu s klincem rešavati te dodatne zadatke koje su nabavili. Ko je tu lud?

Ima i učitelja koji svojim učenicima zadaju toliko malo zadataka da to deca odrade za vreme  velikog odmora. Onda nadobudni roditelji sami kod kuće smišljaju zadatke i pričaju kako učiteljica ne radi, kako je lenja i opet idu da se žale nadležnima.

Ko bi svima ugodio? Daš domaći zadatak – ne daš domaći zadatak, ne valjaš svakako.

Učenje unapred

U nastavi postoje određeni postupci i metode, redosled učenja nekog gradiva s razlogom. Bitnim razlogom. I nije uvek sve učenicima odmah jasno i, da, često im je vrlo teško. Dok ne usvoje i shvate.

Međutim, nestrpljivi roditelji žele da dete odmah i sada sve zna pa krenu kao margarin u sve da se mešaju. Preskoče par meseci gradiva koje bi dete u školi svladavalo i ‘stručno metodički’ nauče dete potpuno pogrešnom postupku.

I onda dete dobije slabu ocenu iz znanja zato što nije moglo da se snađe, jer je na jedan način objašnjavao roditelj, a na drugi način učitelj. I onda dođe besan roditelj u školu i vrišti na učiteljicu jer ‘dete kući sve zna’. Začarani krug. To mešanje u učiteljske metode i postupak liči na samolečenje samodijagnostikovane bolesti.

Normalni roditelji i oni drugi

Učitelji na roditeljskim sastancima drže predavanja roditeljima kako pomoći detetu u učenju, ali ponekad bez učinka, jer, zna se, misli svako da je učitelj biti lako. Zaista su retki roditelji koji jasno i glasno zamole učitelja da im pokaže i objasni način na koji bi mogli raditi s detetom. Koji ne uzimaju stvar u svoje ruke i brljave po metodici. Koji ne insistiraju da im klinac mora imati sve petice.

– Ja kod svog sina ne priznajem ocenu manju od 5.

– Gospođo, a jeste li Vi imali sve petice u osnovnoj školi?

– Hahaha, ne, ja sam Vam, znate, prolazila s 3.

Ali zato sad dečju psihologiju, pedagogiju, metodiku poznaju savršeno.

Znamo da niko ne može voleti dete više od roditelja, ali isto tako, niko im ne može naškoditi više od roditelja, a često iz najbolje namere.

Ovo sigurno ne znači da roditelji treba da se isključe i sve prepuste učiteljima, već da podstiču saradnju, traže savet i interesuju se za svoje dete. Da ne zaključuju sami, već da se konsultuju i pitaju. To nije najbolji, već jedini način da učinite najbolje za obrazovanje svog deteta.

Izvor: varazdinski.rtl.hr

Objavljeno u Deca
sreda, 23 decembar 2015 23:37

Eka

Poštovana, rođena sam 07.11.1988 godine u Beogradu, u 15:35h. Interesuje me da li ću se u bliskoj budućnosti zaposliti i kakva je situacija na tom planu? Hvala

- Ako znate kakav posao tražite, zaposlićete se. I sada vam je povoljan period i traje sve do sredine marta 2016 god.

Objavljeno u Pitajte astrologa
nedelja, 01 novembar 2015 22:49

Bebac medeni

Poštovani, živimo pored komšija koji uopšte ne podnose decu. Sve iz ulice su opominjali policijom, Centrom za socijalni rad čim bi videli da se deca igraju na ulici i čim bi malo galamila, čak i kad su bila u svojim dvorištima. Pre par dana to se desilo i meni. Ušao je u moje dvorište i opomenuo usmeno da ne mogu da dovodim tuđu decu da galame i smetaju mu. Prvo opomena tako, sledeća je policija na vrata. Svi ljudi iz ulice su sve i svasta radili kako bi izborili prava za svoju decu i nailazili bi na zid. Odustajali su jer, kao njemu ništa ne mogu. Policije ne interveniše dok se ne desi, ne dao Bog, nešto loše, Centar za socijalni rad obećava nešto ali se i ne pojavljuje na licu mesta. Mene interesuje da li i kako mogu da taj problem nekako rešim? Da dete mogu bez bojazni da pustim da se igra, smeje, druzi.... Ko i kako je zadužen da to reši, a ne radi svoj posao?

- Poštovani/a smatram da trebate da se obratite pisanim putem i Policiji i Centru za socijalni rad sa zahtevom da Vas se više ne uznemirava i da vam se omogući  vršenje roditeljskog prava. Savetujem  Vam da se za ovo obratite profesionalcu iz redova advokata.

Objavljeno u Pitajte advokata
petak, 01 maj 2015 18:10

mksmvcvrc

Pozdrav! Rođena sam u Gnjilanu 28.02.1982. u 03.45h, a suprug 27.09.1983. U Gnjilanu u 2.00h. Imamo dva sina. Prvo rođeno 18.02.2010.u Nišu u 20:40h a drugo 28.03.2014.u 12:20h u Jagodini. Zanima me odlazak i život u inostranstvu tačnije Norvešku i uspeh tamo ako odemo naravno.

- Lepo vam je postavljeno polje inostranstva i smatram da ćete se dobro snaći, porodično kao i poslovno..

Objavljeno u Pitajte astrologa
petak, 01 maj 2015 18:06

M2m2

Poštovana, zahvaljujem se na prethodnom odgovoru. Taj posao definitivno nije za mene, nisam mogla da izdržim 6 meseci. Moje pitanje je: da li ću ove godine uspeti da nađem posao. Hvala Rođena sam 29.08.1981 u 00:40 u Beogradu.

- Povoljan period da nađete stabilniji posao vam je od 18.06 do 28.10.2015.

Objavljeno u Pitajte astrologa
petak, 01 maj 2015 17:59

World

Rođena sam 12.12.78. u 12h u Sarajevu. Interesuje me posao, kada, gdje, kakav? Perspektiva? Hvala

- Poštovana, ukoliko nemate cilj, ukoliko nemate jasnu predstavu čime želite da se bavite i u čemu želite da uspete .. samo ćete lutati.. Teško da ćete u narednih dve i po godine i naći nešto što će vas ispuniti .. lično a i materijlao. A ako imate cilj i znate u kom pravcu biste gradili karijeru jako povoljan period da pronađete odličan posao vam je polovine septembra i taj povoljan period traje sve do kraja  zime.

Objavljeno u Pitajte astrologa
subota, 18 april 2015 12:52

Snežana

Poštovani, radim u firmi pod ugovorom na određeno vreme, koja su mi prava ako ostanem u drugom stanju?

- Poštovаni/а pitаnje je vrlo široko postаvljeno i isto se može odnositi nа rаd noću, nа štetnim poslovimа i slično, а što je već predviđeno Zаkonom o rаdu. Pretpostаvljаm dа se isto odnosi nа to dа li u slučаju dа ostаnete u drugom stаnju dolаzi do produženjа ugovorа o rаdu nа određeno vreme i odgovor nа to pitаnje je dа se rаdni odnos ne produžаvа odnosno prestаje istekom rokа nа koji jezаključen.

Objavljeno u Pitajte advokata
ponedeljak, 12 januar 2015 00:30

Zemunelo

Poštovana, rođen sam 19.01.1990. u 04:10h u Beogradu. Zanima me da li postoji mogućnost da u skorijoj budućnosti nađem posao. Hvala unapred.

- Poštovani, u odnosu na vaš horoskop najpovoljniji period da nađete posao sa kojim ćete biti zadvoljni vam je od septembra pa u naredna dva meseca. Tada su vam najbolje mogućnosti. E sada možete pokušati sada u periodu od polovine marta do kraja aprila, ali baš morate biti uporni. Vrlo je moguće da na jesem promenite posao. Ovo bi bilo samo neko prelazno rešenje.

Objavljeno u Pitajte astrologa
ponedeljak, 12 januar 2015 00:15

Miljana

Poštovana, rođena sam 08.05.1981 u Beogradu u 9h, interesuju me finansije. Hvala

- Poštovana Miljana, potrebno je da postavite konkretnije pitanje. Da li vas zanimaju vaše lične finansije ( od vašeg rada ) ?. Napišite kojim poslom se bavite i za koji period vas zanimaju. Pa ću pogledati u toj simbolici.

Objavljeno u Pitajte astrologa
Strana 1 od 2

Prijavljivanje/Registracija