Alergijske bolesti kod dece

  • 3.jpg

Različite vrste alergijskih reakcija sve su češća pojava u dečijem uzrastu. Alergija nastaje kao posledica izmenjene regulacije imunskog odgovora kod dece koja imaju urođenu sklonost ka ovom tipu reagovanja. U suštini radi se o posebnoj vrsti zapaljenskog odgovora imuniteta koja za posledicu ima pojavu promena koje prepoznajemo kao alergijske manifestacije na različitim tkivima i organima.  Alergijske promene najčešće se mogu javiti po koži, u respiratornim putevima ili u digestivnim organima. Na kom organu će se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivača alergije (alergena) i puta kojim se unosi u organizam.

Alergijske reakcije po koži mogu najčešće biti izazvane ujedom insekta ili direktnim kontaktom sa nekom supstancom koja može da izazove alergijsku senzibilizaciju. Ujed insekta obično izaziva lokalnu alergijsku reakciju na mestu uboda u vidu otoka, crvenila i svrba uz jasno vidljivo samog mesta uboda. Ovaj vid rekcije može se videti posle uboda komaraca, paukova  i sl., ali posebnu pažnju neophodno je posvetiti ubodu pčele i ose. Alergijska reakcija na ujed pčele i ose može biti vrlo burna i ne samo lokalna, već se može javiti i najteži oblik alergije – anafilaktička reakcija, kod srećom malog broja dece koja imaju posebnu urođenu sklonost. Najznačajniji znaci ove teške alergijske komplikacije je pojava otoka očnih kapaka, gornje i donje usne, otežano disanje, što se naziva Quinkeovim edemom i može dovesti do ugušenja zbog otoka larinksa. U ovim situacijama neophodna je hitna lekarska intervencija. Međutim, u blažim oblicima reakcije na ubod insekta nije potrebno primenjivati nikakve specifične lekove jer ove promene se spontano povlače u okviru nekoliko dana, osim kada postoji sekundarna infekcija na mestu uboda.

 

Manifestacije po koži, alergija na proteine mleka

Po koži se, pak, manifestuju alergijske reakcije velikog broja tzv. nutritivnih alergena koji se unose hranom i nakon pokrenute reakcije dovode do pojava promena na koži. Ovo je jedan od najčešćih oblika alergijskog reagovanja posebno u periodu odoječeta i malog deteta.  Najčešće se radi o ekcematoznim promenama po koži koje se manifestuju kao suva, crvena koža, koja postaje zategnuta i svrbi. Promene po koži mogu biti u vidu pojedinačnih plaža ili slivene i najčešće se viđaju na obrazima, ali se mogu proširiti i po celom telu. Smatra se da je jedan od najčešćih razloga za pojavu ovih promena alergija na proteine kravljeg mleka, ali i drugi sastojci hrane mogu je pokrenuti. U mnogim slučajevima, na žalost, nije moguće tačno utvrditi koji element iz hrane je pokretač alergijske reakcije tj. ekcematozne promene javljaju se kao idiopatske. Ipak, poznato je da deca sklona pojavi ekcema po koži značajno češće oboljevaju i od alergijskih manifestacija respiratornih puteva kasnije u životu. Jagodičasto voće, jaja, riba i druge namirnice ukoliko se deci daju pre prve godine života mogu dovesti do vrlo burnih alergijskih manifestacija po koži.

Različite namirnice koje se unose hranom, posebno ukoliko se sa njihovim unosom počne pre kraja prve godine života, kada je digestivna sluzokoža propusnija zbog nezrelosti, mogu dovesti do pojave klasičnih digestivnih simptoma nutritivne alergije. Naime, u ovim slučajevima pojavljuju se, nakon unošenja obroka sa namirnicom koja izaziva nepodnošljivost, eksplozivne prolivaste stolice obično izmenjenog izgleda i sadržaja. Ukoliko ovakav poremećaj dovoljno dugo traje može dovesti do značajnih poremećaja u varenju i resorpciji hrane sa posledičnom pojavom anemije, zaostajanja u težini i drugih simptoma nepravilnog varenja.

Alergijski bronhitis i rinitis

Jedan od najčešćih oblika alergijskog reagovanja su alergijske manifestacije respiratorne sluzokože sa pojavom alergijskog rinitisa ili bronhitisa. Izazivači ove vrste alergijskih reakcija su tzv. inhalatorni alergeni tj.supstance koje se disajnim putevima unose u organizam. Ovaj oblik alergijske reakcije može imati sezonski karakter što znači da se pojavljuju samo u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drveća (obično u proleće i jesen). Tada se u periodu cvetanja određene vrste trava obično javlja alergijski rinitis i konjuktivitis sa pojavom čestih napada kijanja i obilnom vodenom sekrecijom iz nosa ili crvenilom i suženjem očiju. 

Dete sklono alergiji ima zapučen nos, kija, nekada i desetak puta za redom, curi mu bistar sekret iz nosa, svrbi ga nos, a nekada i oči. Ima povišene vrednosti imunoglobilina E (IgE) u krvi. Ako alergiju izaziva polen rinitis se javlja u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drveća (obično u proleće i jesen).

Alergijski napad najčešće izezivaju inhalacioni alergeni kao što su grinje (najčešće), polen trava, drveća i cveća, kućna prašina,zivotinjska dlaka, zatim duvan, a ređe alergeni iz hrane (riba, jaja, orasi i rakovi). Alergijska reakcija dovodi do zapaljenja, koje povećava osetljivost sluzokože na delovanje različitih iritanasa na koje dete nije alergično, te astmatični napad mogu da pokrenu i hladnoća, parfemi, sveže boje, duvanski dim, kozmetička sredstva, spray-aerosoli (lakovi za kosu, dezodoransi, osveživači vazduha), benzinske pare, izduvni gasovi, respiratorne infekcije, pre svega virusne, promena vremena, hrana, aditivi, emocionalni i drugi faktori.

Alergijsku reakciju disajnih puteva najčešće izazva izmet grinja. Insekti, nevidljivi golim okom, žive u plišanim igračkama, zavesama, tepisima, prekrivačima, meblu nameštaja. Mogu se uništiti samo vrelom parom. Ako je dete alergično na kućnu prašinu, čiji je glavni sastojak grinje, preporučuje se odstranjenje zavesa i tepiha. Nameštaj i pokućanstvo treba da bude takvo da može da se čisti vlažnim postupkom. Prisustvo vlage, buđi i duvanskog dima je često uzrok razvoja alergija disajnih puteva.

Kako otkriti alergijsku bolest?

Faktori rizika:

  1. Pozitivna porodična anamneza.
  2. Dete koje nije dojeno.
  3. Atopijski dermatitis, ekcemi prisutni kod deteta do godinu dana.
  4. Česte epizode rinitisa, kašlja, upala uha, bronhitisa.
  5. Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hran.

Kad decu testirati?

Pre se smatralo da decu do treće godine, nema smisla testirati. Danas se zna da se u dojenčadi alergičnih na belančevine kravljeg mleka, alergija može dokazati kožnim testovima.

Preporučuje se testiranje na manji broj namirnica uz određivanje specifičnih IgE antitela.

Laboratorijska dijagnostika korisna je u dece sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, kojoj se zbog proširenih promena na koži, ne mogu napraviti kožni testovi.

Šta su provokacijski testovi?

Provokacijski testovi rade se sa ciljem da se kod bolesnika izazove blaži alergijski odgovor. U tim se testovima rizični alergen primenjuje direktno na sluznicu nosa, bronhija, očiju ili želuca. Na taj se način izazivaju simptomi alergijskog rinitisa, konjuktivitisa i astme. Izvode se samo u specijalizovanim bolničkim jedinicama. Ovi testovi imaju naročitu važnost kod preosetljivosti na lekove.

IgE i eozinofili

Određivanje ukupnog i specifičnog IgE-a u krvi, kao i broj eozinofila takođe mogu biti važan parametar alergijske konstitucije.

„Visoki Eo (eozinofili) u perifernoj krvi mogu značiti hroničnu alergijsku reakciju."

Kožni testovi

Zbog brzine i praktičnosti primene, kožni testovi su često prvi izbor u dijagnozi alergije. Izvode se na različite načine: test ubodom lancetom (pric), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch), te kontaktni način (patch metoda). Uobičajeno mjesto primjene je unutarnja strana podlaktice, a rijetko se izvode i na koži leđa.

Lečenje

Najvažnija terapija je eliminacijska dijeta, te primena antihistaminika, a nekad i kratkotrajna primena kortikosteroida.

Trudnoća u proleće može povećati rizik od alergija na hranu.

Istraživanje sprovedeno u Finskoj na 5920 dece pokazalo je veću verovatnoću razvoja alergije na hranu kod dece začete u rano proleće. Deca rođena u jesen ili zimu češće imaju ekceme, poteškoće sa disanjem kao i astmu, nego deca koja su rođena u proleće ili leto.

Prema mišljenju voditeljke istraživanja dr Kaise Pyrhonen postoji više razloga za ovakve rezultate, kao što su koncentracija polena u proleće, izlaganje suncu koje je povezano sa sintezom vitamina D, te virusne infekcije.

Tako se pokazalo da do 4 godine života verovatnoća da neko dete ima alergiju na hranu varira prema sezoni rođenja i to od 5 posto za decu rođenu u junu i julu, a do 9,5 posto za decu rođenu u oktobru i novembru. 

Dr.Rijalda Ostojić

Pregleda
3017
Objavljeno